Драгослав Михаиловић, сигурно најпознатији Ћупричанин, рођен је на данашњи дан 1930. године. Михаиловић је у ширим оквирима најпознатији као писац – по многима је и највећи српски прозни писац – али је својим делањем заслужио и истакнуто место међу сценаристима и драматурзима.
Јавним часом под симболичним називом „Пут из Његошеве 3“, који је одржала професорка српског језика и књижевности Весна Антић, данас је у Народној библиотеци „Душан Матић“ обележен предстојећи 92. рођендан академика Драгослава Михаиловића, Ћупричанина и сигурно највећег живог српског романописца и приповедача.
„Чизмаши“, „Кад су цветале тикве“, „Фреде, лаку ноћ“ и „Петријин венац“ одавно спадају у српску прозну класику, а што се тиче ћупријске читалачке публике, најтраженије дело у библиотеци „Душан Матић“, како је то истакла и директорка библиотеке Љиљана Ђорђевић, већ дуже је Михаиловићев роман „Гори Морава“.
Говорећи о стваралаштву истакнутог академика Драгослава Михаиловића, професорка Весна Антић је истакла да јој је намера је била врло једноставна, а то је „да кажем да ми имамо живог писца који је рођен у Ћуприји, који се ту школовао и који је увек и у сваком тренутку са поносом помињао своју Ћуприју“ и да је зато овај јавни час назвала “Пут из Његошеве 3”, јер је Драгослав Михаиловић управо одатле започео животно путовање.
„Драгослав Михаиловић је са 17 година остао потпуно сам, и та Његошева 3 зато има ту тежину, а друга његова несрећа је да са 19 година оде на Голи оток, где је провео 15 месеци, после чега његов живот није био нимало лак”, истакла је професорка Антић и додала да се, будући да није могао да се запосли, посветио литаратури.
Драгослав Михаиловић рођен је 17. новембра 1930. године, у Ћуприји, где је завршио основну школу и Гимназију, а потом и Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Михаиловић је један од најпознатих и најчитанијих српских писаца, романсијер, сценариста, драматург, а редовни је члан Српске академије наука и уметности. Добитник је бројних књижевних награда и признања, а 2020. године, уручена му је “Велика награда Иво Андрић” за животно дело.