Стадион на Славији је (опет) наш
Прича о „Славијанском стадиону“ је прича о најстаријем спортском објекту у Ћуприји. Предузимљиви чешки индустријалци су, схватајући значај физичке културе, уз гимнастичке справе и тениске рекете, у Ћуприју донели и фудбалску лопту, а како лопта негде мора да се котрља, уз фабрику направили и игралиште. Касније ће направити и модерну гимнастичку дворану и све то оставити Ћуприји. У веку трајања на овом игралишту ће, ко ће знати број колико младих Ћупричана, јурцати за лоптом, побеђивати и сањати голове. Запамтиће травнати стадион велика имена ћупријског фудбала и хиљаде навијача. Оно што неће запамтити дешавало се на неким другим, скривеним трибинама, далеко од навијача и љубитеља фудбала. То ће довести да стадион, који је направљен да буде имовина свих Ћупричана, буде предмет закулисне и мутне трговине. То је и суштина приче о стадиону Радничког.
Крајем прошлог века ШЕЛК 911 је, после низа посних година, отишао у стечај. У стечајну масу, поред имовине матичне фабрике, уписује се и околно земљиште, које је одавно било јавна својима, па чак и околне улице. Мало ко зна да је и Улица Боривоја Велимановића, једна од најпрометнијих улица у граду, ушла у стечајну имовину, чекајући вероватно да будући купац одлучи шта ће с њом!?
На овај апсурд, вероватно незабележен у новијој историји правосуђа, у почетку не реагује нико. Ни ондашње општинско руководство, ни држава чији су органи покренули стечај, ни стечајни управник. Какогод, улице ће касније бити изузете, али за стадион нико није марио. Он ће са фабриком, уз још неке околне парцеле и некретнине, бити продат фирми „Браун шугар“.
Пре девет година општина покреће спор пред судом у покушају да имовину врати, а на то ондашњи власници одговарају противтужбом. Истовремено, општина „бије битку“ да и други градски стадион врати у оквире јавне својине. Маратонски спор, у коме је прво требало утврдити ко је прави власник, открива низ, еуфимистично говорећи, нечасних поступања везаних за продају ШЕЛК-а 911. Ипак суд на крају ставља тачку на спор. Власник ШЕЛК-а 911, фирма „Браун шугар“, на име пореза дугује општини близу 54 милиона динара, а вредност стадиона процењена је на нешто више од 50 милиона.Тако ће – уз „Славијански стадион“ који се, како су и његови први власници желели, опет враћа грађанима Ћуприје – општинска каса бити пунија за 3 и по милиона.
Ћуприја и њени грађани опет имају два своја стадиона. Општи интерес је, уз доста муке, победио појединачне, себичне интересе.
А могло је да се деси и другачије.