Историја Ћуприје

Богато је оно место које има реку.

Ћуприја има две реке. Те две реке, Морава и Раваница и плодна моравска долина даровали су Ћуприји  биографију дугу две хиљаде година.

Мада материјални докази о људским заједницама на овим просторима враћају у 4. миленијум пре нове ере, када надомак данашње Ћуприје, на локалитету Стублина, егзистира неолитско насеље права историја града на Морави почиње доласком Римљана.

Ширећи своју империју на исток римски цареви на простору данашње Србије стварају покрајину Мезију. У њој, на стратешки важном  војном путу ( via millitaris) подижу првa утврђења, која ће временом прерасти у градове. Једно од насеља назвали су „Житница Мораве“ ( Horreum Margi) и уз њега подигли камени мост. Тај мост који ће у наредним епохама остати упамћен као „ латински“ мост и назив града одредиће његову будућност.  Сви који  трајно или привремено буду долазили на ове просторе мостове ће подизати баш ту, на ушћу Раванице у Мораву, а насеље ће до дана данашњег остати житница Поморавља.

„Хореум Марги“ ће пуна четири века бити један од значајнијих градова овог дела римске царевине. О томе сведоче писани документи и дефинисани археолошки локалитет. У њему се налазила велика ковница оружја, а сам град је, у складу са римском праксом, имао потпуно уређену инфраструктуру. У 4. веку. н.е  размахом хришћанства „Хореум Марги“ је био седиште епископа  што само по себи сведочи о величини и значају града на Морави. Половином 5. века н.е. Хуни се попут пожара спуштају са севера уништавајући све пред собом. Судбину свих римских градова на њиховом путу поделиће и „Хореум Марги“. Наредних неколико векова на месту некадашњег великог града подизаће се и нестајати анонимне словенске насеобине.

Настанком државе Немањића насеље поред Раванице и Мораве већ носи словенско име Равно. Налази се на северној граници младе српске државе и опет има стратешки положај. У њему ће се  оснивач српске државе Стефан Немања срести са Фридрихом Барбаросом, а неку деценију касније и „првовенчани“ српски краљ Стефан са угарским краљем Андријом. Словенско име Равно ће носити мање од два века, колико буде трајала и српска држава. Доласком Турака на ове просторе насеље задржава свој значај због преласка преко Мораве, али добија ново име. Нема података када је Ћуприја добила ново име које јој је остало до данас. Још мање колико је мостова подигнуто које су, чешће Морава, а некад и ратови односили. Данас се, за време ниског водостаја, могу избројати остаци бар десетак дрвених мостова.

За време дуге турске владавине Ћуприја је опет била на граници. Овај пут на јужној граници  Београдског пашалука. Та географија ће одредити и место једне од најзначајнијих битака Првог српског устанка. Августа 1805 године војводе Миленко Стојковић и Петар  Добрњац са својим устаницима су код Иванковца сачекали и победили далеко бројнију војску Хафиз паше. Била је то прва победа устаничке војске над регуларним турским јединицама.

Коначну и потпуну слободу Ћуприја ће морати да чека до децембра 1834. године. Након турског хатишерифа који је Србији гарантовао аутономију турска војна посада дефинитивно напушта Ћуприју. Ћуприја је после готово четири века поново била слободна. Та слобода ће накратко бити прекинута још само два пута, привременим окупацијама  у првом и другом светском рату.

Ћуприја, град  са богатством две реке, град коме су сваки од народа који су ту живели дуже или краће оставили по нешто.