Вести

САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ – е А Г Р А Р

Подсећамо све пољопривредне произвођаче да крајњи рок за пријаву у систем еРПГ не постоји те да сте у могућности да се пријаву и обновите статус газдинства све до тренутка подношења захтева за жељену субвенцију, каже се у најновијем саопштењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Почетак расписивања јавних позива, 3. априла, никако не значи да је то крајњи рок за пријављивање у еРПГ. У случају да јавни позиви за субвенције, које су предмет вашег интересовања, почињу касније, нема потребе да журите са ажурирањем и обновом статуса газдинства, истиче се у саопштењу.

Први јавни позив, који ће бити расписан 3. априла, тиче се субвенције по хектару и биће отворен чак 45 дана, до 15. маја, како би сви пољопривредни произвођачи имали довољно времена за сређивање стања у регистрима и обнове статуса газдинства.

Како бисте могли да планирате и да се припремите за пријављивање у електронски регистар пољопривредних газдинстава (еРПГ), упознајемо вас са планом расписивања јавних позива:

1. Млеко 1. квартал: од 3. до 15. априла;

2. Давање по хектару: од 3. априла до 15. маја;

3. Генетика: од 15. априла до 15. маја;

4. Пчеле: од 1. до 20. маја;

5. Краве за узгој телади: од 10. априла до 10. маја;

6. Тов: од 20. априла до 10. маја.

Подсећамо, тренутак расписивања јавног позива за субвенцију, за коју хоћете да се пријавите, није крајњи рок за регистрацију у еРПГ; то можете да учините током целог трајања јавног позива, закључује се у саопштењу.

Двадесет четири године од 24. марта

„Никада не смемо да заборавимо шта нам се десило у пролеће 1999. године, и увек се треба сећати жртава и људи који су дали животе за ову земљу“, истакао је данас председник Општине Ћуприја Јовица Антић приликом полагања цвећа и венаца на Споменик сећања на НАТО агресију.

Антић је притом додао да се Општина Ћуприја труди да сваке године на примерeн начин обележи овај дан, апострофирајући да овог пута имамо досад највећи број удружења укључених у обележавање почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

„Ћуприја је у бомбардовању претрпела велику штету. Срећом, овде није било људских жртава, али је Србија претрпела огромне људске жртве, а последице НАТО бомбардовања још увек се осећају“, закључио је председник Општине Ћуприја Јовица Антић.

Подсетимо, на данашњи дан пре 24 године почели су ваздушни напади НАТО снага на Савезну Републику Југославију. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

Током 78 дана бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

Територија општине Ћуприја током НАТО агресије бомбардована је 12 пута са укупно 92 пројектила. Уз центар града, који је двапут био на мети, шест пута је бомбардовано Пољопривредно добро „Добричево”, мост на аутопуту Београд-Ниш преко Велике Мораве код Мијатовца два пута, а бомбардовани су и Везирово брдо и спомен подручје у Иванковцу.

Овоме додајмо да су венце на Споменик сећања на НАТО агресију, осим делегације Општине Ћуприја, положили и представници Војске Србије, Општинског одбора СУБНОР-а, као и делегација Удружења бораца, ратних војних инвалида и чланова њихових породица.

ОДЛИЧАН РАД УСТАНОВА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У ЋУПРИЈИ

У оквиру обиласка и контроле рада установа социјалне заштите у Поморавском округу, Зоран Рајовић, државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања, данас је посетио Центар за социјални рад у Ћуприји. У просторијама општине државног секретара примио је Јовица Антић, председник Општине Ћуприја и на краћем састанку анализирао аспекте социјалне заштите на територији општине.

Одговарајући на новинарска питања, државни секретар Рајовић је рад Центра за социјални рад и рад Регионалног центра за хранитељство оценио високим оценама, истакавши да је изузетно задовољан оним што је видео у Ћуприји.

Са руководиоцима два центра разговарано је о даљој, првенствено техничкој подршци, како би се ниво социјалних услуга подигао на виши ниво.

Јовица Антић, председник Општине Ћуприја је изразио задовољство због позитивних оцена државног секретара о раду социјалних установа. То је заједнички успех јер локална самоуправа сваке године повећава издвајања за социјалну заштиту. Подсећајући да општина из буџета финансира услуге личног пратиоца и геронто-домаћица, Антић је закључио да ће и наредном периоду брига о социјално најугроженијим категоријама бити високо на листи приоритета буџетских издвајања.

Електронско заказивање пријема код народног посланика и председника СО Ћуприја Нинослава Ерића

Грађани општине Ћуприја од данас су у могућности да електронски закажу пријем код народног посланика и председника Скупштине општине Ћуприја Нинослава Ерића.

У формулару који ћете наћи путем линка који се налази у дну текста, довољно је да укуцате своје име и презиме, број телефона и тему о којој желите да разговарате са народним послаником и председником СО Ћуприја. Убрзо по слању попуњеног упитника, бићете обавештени о датуму и времену састанка.

Подаци које упитом будете послали биће заштићени.

Формулар за заказивање: https://docs.google.com/forms/d/1irneP1HxFiCZ8mf9G0fAv8yZSjDcLBuEhMiEdOwtI68/viewform?edit_requested=true&pli=1

еАграр: Важно обавештење за регистроване пољопривредне произвођаче

Обавештавамо пољопривредне произвођаче (регистрована пољопривредна газдинства са територије општине Ћуприја) да су у обавези да изврше електронску регистрацију и обнову регистрације пољопривредног газдинства на електронској платформи еАграр, како би остварили право на субвенције.

Стручни сарадници Пољопривредне стручне службе из Јагодине ће до петка, 24. марта бити у просторијама Општинске управе општине Ћуприја и пружати помоћ регистрованим пољопривредним газдинствима при пријављивању на еАграр.

Дођите и пријавите се да бисте могли да остваре право на било коју субвенцију код републике и општине.

Потребно је да са собом понесете изводе из Управе за трезор о пријављеној биљној и сточарској производњи.

Услов за пријаву на еАграр је да регистровани пољопривредни произвођачи инсталирају КонсентИД апликацију на „паметне“ телефоне или на личним картама унесу електронски потпис код МУП-а.

Првих 50 година интерната „Срећно“

Дом ученика средњих школа „Срећно“, за чије постојање првенствено дугујемо рударима Рембаса, данас је обележио пола века. Тим поводом ћупријски интернат посетио је министар просвете Бранко Ружић, који је истакао да му је драго што је „Срећно“ успела да се развије у савремену васпитно-образовну установу, која поред смештаја и исхране, велику пажњу посвећује и безбедности ученика, „што је за родитеље од велике важности“.

„Министарство просвете у последњој деценији кроз пројекат “Образовање за социјалну инклузију” успело да изгради, реконструише и опреми 13 домова за смештај ученика и студената и прошири капацитете за 3 028 места. Вредност читавог пројекта је 32 и по милиона евра“, подвукао је министар Ружић.

Већ сутра настављамо да радимо како бисмо још више побољшали ионако одличне услове живота у дому, поручују у време великог јубилеја запослени, који у Дому ученика „Срећно“ васпитавају стотину средњошколаца.

“ У последњих седам година значајно смо подигли ниво квалитета смештаја, реновирали све просторије, набавили најсавременију опрему за рад свих организационих јединица, од кухиње до васпитне службе. Оно што је веома важно, значајно смо унапредили процес учења, што је резултирало високом просечном оценом “одличан“ већ шест година у континуитету“, истакла је
Татјана Милојевић, директорка Дома ученика среддњих школа “Срећно”.

Иначе, плакете поводом 50 година рада Дома ученика средњих школа „Срећно“ данас су на пригодној академији додељене Руднику мрког угља “Рембас” Ресавица, Недељку Ристановићу, првом управнику Дома, Општини Ћуприја, мр Нинославу Ерићу, председнику СО Ћуприја, Марини Хасановић, начелници Одељења за послове ученичког и студентског стандарда Министарства просвете и Министарству просвете.

Будући средњошколци у фокусу другог дана НОУ феста

Другог дана овогодишњег Регионалног сајма образовања НОУ фест, ученицима завршних разреда основних школа представиле су се средњошколске институције, укупно њих 24. Основци и њихови родитељи тако су били у прилици да се, преко брошура али и у директном контакту са представницима школа, подробније упуте у смерове које би кроз нешто више од три месеца могли да упишу.

Већ по правилу, велики број ученика распитивао се о томе које смерове и какве погодности по упису нуде и три ћупријске средње школе – Гимназија, Медицинска и Техничка школа. Велики број основаца исказао је интересовање за средњошколско образовање на неком од здравствених смерова, али и за изузетно популарно ај-ти одељење у Гимназији. Такође, све је веће интересовање и за дуално образовање, које је везано за Техничку школу, па можемо да закључимо да ће и овог јуна бити тражње за ћупријским средњим школама.

Што се тиче самог сајма, све похвале НОУ тиму за реализацију ове престижне манифестације, коју је у само два дана посетило око четири хиљаде посетилаца.

Стадион на Славији је (опет) наш

Прича о „Славијанском стадиону“ је прича о најстаријем спортском објекту у Ћуприји. Предузимљиви чешки индустријалци су, схватајући значај физичке културе, уз гимнастичке справе и тениске рекете, у Ћуприју донели и фудбалску лопту, а како лопта негде мора да се котрља, уз фабрику направили и игралиште. Касније ће направити и модерну гимнастичку дворану и све то оставити Ћуприји. У веку трајања на овом игралишту ће, ко ће знати број колико младих Ћупричана, јурцати за лоптом, побеђивати и сањати голове. Запамтиће травнати стадион велика имена ћупријског фудбала и хиљаде навијача. Оно што неће запамтити дешавало се на неким другим, скривеним трибинама, далеко од навијача и љубитеља фудбала. То ће довести да стадион, који је направљен да буде имовина свих Ћупричана, буде предмет закулисне и мутне трговине. То је и суштина приче о стадиону Радничког.

Крајем прошлог века ШЕЛК 911 је, после низа посних година, отишао у стечај. У стечајну масу, поред имовине матичне фабрике, уписује се и околно земљиште, које је одавно било јавна својима, па чак и околне улице. Мало ко зна да је и Улица Боривоја Велимановића, једна од најпрометнијих улица у граду, ушла у стечајну имовину, чекајући вероватно да будући купац одлучи шта ће с њом!?

На овај апсурд, вероватно незабележен у новијој историји правосуђа, у почетку не реагује нико. Ни ондашње општинско руководство, ни држава чији су органи покренули стечај, ни стечајни управник. Какогод, улице ће касније бити изузете, али за стадион нико није марио. Он ће са фабриком, уз још неке околне парцеле и некретнине, бити продат фирми „Браун шугар“.

Пре девет година општина покреће спор пред судом у покушају да имовину врати, а на то ондашњи власници одговарају противтужбом. Истовремено, општина „бије битку“ да и други градски стадион врати у оквире јавне својине. Маратонски спор, у коме је прво требало утврдити ко је прави власник, открива низ, еуфимистично говорећи, нечасних поступања везаних за продају ШЕЛК-а 911. Ипак суд на крају ставља тачку на спор. Власник ШЕЛК-а 911, фирма „Браун шугар“, на име пореза дугује општини близу 54 милиона динара, а вредност стадиона процењена је на нешто више од 50 милиона.Тако ће – уз „Славијански стадион“ који се, како су и његови први власници желели, опет враћа грађанима Ћуприје – општинска каса бити пунија за 3 и по милиона.

Ћуприја и њени грађани опет имају два своја стадиона. Општи интерес је, уз доста муке, победио појединачне, себичне интересе.

А могло је да се деси и другачије.

Ерић на 13. седници СО Ћуприја по хитном поступку: „Враћањем стадиона на Славији настављамо враћање нашег“

Седница Скупштине општине Ћуприје отворена је минутом ћутања којом су одборници одали пошту преминулом академику Драгославу Михаиловићу. Након тога Нинослав Ерић, председник скупштине, покренуо је иницијативу о промени назива Улице Рада Симоновића у Трг Драгослава Михаиловића, израду идејног решења за подизање спомен обележја писцу и формирање легата Драгослава Михаиловића. Ова иницијатива, коју су одборници једногласно прихватили, заправо је прва у целој Србији, и долази с правог места – од Ћупричана у захвалност једном од наших најзнаменитијих суграђана.

Дневни ред седнице започео је променом одлуке о начину финансирања програма удружења. Измена је условљена променама у законској регулативи јер је са 1. јануаром укинута буџетска инспекција, која је досад контролисала расподелу и трошење буџетских средстава.

Скупштинско заседање настављено је доношењем Одлуке о ангажовањи интерног ревизора, што је законска обавеза локалних самоуправа. Ревизију спроводи Државна ревизорска институција, а предмет ревизије ће бити завршни рачун општинског буџета за прошлу годину.

Наредна тачка је с правом привукла највише пажње одборника. Иза одлуке којом се утврђује јавни интерес и прибавља у јавну својину непокретност, стоји вишегодишње настојање општине да под окриље града врати стадион на Славији. О деценијском проблему и ономе што је претходило, говорили су Јовица Антић, председник општине и Нинослав Ерић, председник Скупштине општине Ћуприја. У својим излагањима два председника су истакла да је продају фабрике шећера и низа непокретности уз њу пратила невероватна неодговорност ондашњих стечајних управника, дакле представника државе, али и општинских челника. Ондашња руководства општине дозволила су да у стечајну масу буду уписане чак и неке транзитне градске улице. Иста таква неодговорност, код неколико гарнитура општинских функционера, важила је и када су у питању стадион „Мораве“, Соколски дом и Модна кућа. Зато је 2013-у, подвукао је Ерић, Ћуприја дочекала без иједног отвореног спортског објекта који је био власништво општине. Захваљујући разумевању надлежних, пре свега у Дирекцији за имовину, сви ови објекти, али опет уз много мука, враћени су и уписани као јавна својина општине.

Након ове тачке, која је са правом била централно питање заседања, донета је одлука о финансијској подршци домаћинствима у спровођењу мера енергетске санације објеката.

Прво тромесечје године резервисано је за подношење извештаја о раду у претходној години, па је серија извештаја отворена анализом рада Општинског већа, а настављена извештајима о раду Центра за социјални рад, Туристичке организације, Музеја „Хореум марги-Равно“ и Предшколске установе „Дечија радост“. Сви извештаји су добили подршку скупштинске већине, чиме је завршено 13-о по реду заседање општинског парламента.

ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА „ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ“

Народна библиотека „Душан Матић“ организује општинско такмичење рецитатора под називом“Песниче народа мог“. Такмичење ће се одржати у сали Основне музичке школе „Душан Сковран“ у уторак,21. марта са почетком у 17 часова.