Вести

У складу са уговором које су Министарство заштите животне средине и општина Ћуприја потписали прошлог месеца, на неколико локација у општини почело је уклањање дивљих депонија. Нажалост, ни бројем дивљих депонија, а ни нашим односом према животном окружењу се не можемо похвалити. Ова са слике, једна од више њих, налазила се у близини новог железничког моста на Морави и годинама је била сметлиште кабастог отпада, шута и свега другог што је мештанима околних села било непотребно.

Ваља подсетити да је за ову намену издвојено 4 милиона динара, од чега је учешће општине било милион, ресорног министарства три, а та средства ће бити довољна за уклањање четири највеће дивље депоније на територији општине.

Министарство привреде расписало је јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру програма „Србија и ЕУ: опрема за привреду“. Ове године програм, који се у континуитету реализује од 2015 године подржала је и Европска унија. Предузетницима, задругама, микро и малим предузећима ове године је на располагању 3, 1 милијарда динара, а највећи део те суме, 2, 9 милијарди обезбедило је Министарство привреде.

Позив је отворен за сва микро, мала предузећа, предузетнике и задруге који се баве производном делатношћу и успешно послују најмање две године. Програм омогућава добијање бесповратних средстава за набавку  нове опреме у износу до 25% нето набавне цене и финансирање остатка средстава уз повољно кредитирање преко партнерских банака и лизинг компанија, са само 5 одсто сопственог учешћа.

Јавни позив отворен је до утрошка расположивих средстава, а најкасније до 31.12.2022 године. Све  потребне информације за учешће на  Јавном позиву као и списак парнерских банака и лизинг компанија могу се наћи на интернет презентацији www preduzetnistvo.gov.rs и на сајтовима Министарства привреде и Развојне агенције Србије.

Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља и Општина Ћуприја у уторак, 31. маја, ( 11 часова,сала за састанке ) представиће програме подршке за микро и мала предузећа и предузетнике. На презентацији ће бити представљена два програма за доделу бесповратних средстава за набавку опреме и увођење услуга за предузетнике, микро и мала предузећа:

Развојни програм ЕУ ПРО Плус који финансира Европска унија, а спроводи се у сарадњи са Министарством за европске интеграције.

Право учешћа имају предузетници,микро и мала предузећа основана у периоду од 1. јануара 2016 до 31. децембра 2020.

Програм Министарства привреде у сарадњи са Развојном агенцијом и пословним банкама и лизинг компанијама за набавку опреме у 2022 години.

Право учешћа имају правна лица регистрована као привредна друштва,  која су разврстана на микро и мала правна лица и предузетнике,а која су регистрована у АПР-у најкасније до 31. децембра 2020 године.

Пријаве за учешће на презентацији најкасније до петка, 27. маја у 15 часова на kler@cuprija.rs

Општина Ћуприја ће заједном са суседном општином Параћин учествовти у пројекту реконструкције изворишта Света Петка са којег два града и добијају највеће количине пијаће воде. Реч је о значајном инвестиционом захвату, потпуне замене главног цевовода од изворишта,  „тешком „ готово три и по милиона евра , а  већи део  финансираће  држава. Обавеза општине Ћуприја,  у складу са процентом  воде коју добија са овог изворишта(40%),  је нешто више од 414 хиљада евра и то своје финансијско учешће општина ће моћи да измири кроз 21 рату и грејс период од пет година.  Прихватањем  обавезе општине већници су отворили 67. седницу Општинског већа.

Буџетска средства развоју пољопривреде у општини повећавана су из године у годину и у 2022 години достигла су износ од 100 хиљада евра. Највећи део аграрног буџета општине, 8, 8 милиона динара намењен је руралном развоју. Регистрована пољопривредна гарздинства, а њих је 3115 у општини, пољопривредне задруге и удружења ова средства ће моћи да користе за инвестирање у физичку имовину, органску производњу, коришћење пољопривредног земљишта и унапређење руралне инфраструктуре. За кредитну подршку кроз субвенцију камата пољопривредних кредита издвојено је 2 милиона. За посебна подстицајна средства аграрани буџет је предвидео 800.000 , а за директна плаћања 200 хиљада динара. Након две централне тачке дневног реда пред већницима се нашао, и добио подршку, Правилник о суфинансирању мера енергетске санације породичних кућа, станова и стамбених зграда који се односи на уградњу  соларних колектора и термотехничке инсталације.

Одлуку о годишњој расподели средстава за програме удружења Општинско веће је донело на предлог комисије која је претходно разматрала предложене програме. У 2022 години буџетска средства добила су следећа удружења :

Удружење младих Ћуприје   – 78.000 дин.

ГКУД „Железничар    –  732.110 дин.

Удружење гљивара и љубитеља природе „Горун“   –    255.500 дин

Црвени крст Ћуприја     – 223.183 дин

МК „Ајрон бриџ“ Ћуприја   –  327.805 дин

Учитељско друштво општине Ћуприја     – 221.000 дин

КУД „Хореум Марги“- Исаково   –  275.500 дин

Удружење „Јовачки извор“   –  297.850 дин

Удружење МС Поморавског округа    – 201.252 дин

Удружење“ Легенде спорта и природе“  –  185.000 дин

Удружење љубитеља старих возила „Фића 035“ –  61.000 дин

Друш. за очув. култ. и трад. „Крушарс. младост“   –  285.880 дин

Савез одгајивача голубова „Морава“ Ћуприја   – 140.314 дин

Удружење грађана „Дедовина у срцу“   – 49.000 дин

И наредна тачка дневног реда била је посвећена удружењима основаним на територији општине . Општинско веће расписало је Јавни конкурс  за учешће општине у суфинансирању програма удружења средствима из буџета општине Ћуприја.  Седницу Општинског већа  затворили су измењени финансијски планови Техничке школе и библиотеке „Душан Матић“.

Без сумње је то 20. мај. Најлепши је јер су га таквим направили матуранти ћупријских школа. Туристичка организација Ћуприја и плесна школа „Ла луна“ су им само мало помогли да ионако леп и сунчан дан учине још лепшим и сунчанијим. Заједно са вршњацима из много градова Србије и Европе су тачно у подне започели традиционални матуранстски плес. Они који се баве организацијом ове јединствене манифестације вероватно ће избројати више хиљада матураната који су 20. маја плесали широм Европе. Али сами бројеви нису важни. Важнија од тога је позитивна енергија  и порука коју су ти млади људи послали . Порука заједништва која је оваквој, подељеној и посвађаној Европи данас потребнија него икада.