Prijavi digitalno nasilje na 19833
Kao jedan od oblika vršnjačkog nasilja, digitalno nasilje nije vidljivo golim okom, ne ostavlja vidljive znakove povreda, modrice, ožiljke ili znakove pomoću kojih roditelj, staratelj ili bilo koja druga osoba od poverenja može da primeti da je dete žrtva vršnjačkog nasilja. Međutim, ovakvo nasilje veoma je zastupljeno i izuzetno opasno.
Ipak, jedan od najtežih oblika digitalnog ugrožavanja bezbednosti dece jesu kriminalne aktivnosti: krađa identiteta i informacija, pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje, istakla je danas u Jovcu na predavanju o bezbednosti dece i mladih na internetu Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Iako je 13 godina donja granica za otvaranje profila na većini društvenih mreža, samo troje od pedesetoro dece uzrasta od 12 do 14 godina, koji su prisustvovali današnjem predavanju u Jovcu, nema Instagram, Fejsbuk ili Tok Tok. Trećina od njih na internetu provodi više od tri sata igrajući igrice. Na pitanje da li njihovi roditelji znaju da oni imaju profile na društvenim mrežama, polovina je odgovorila potvrdno.
Važno je da deca shvate da sa ovim problemima ne mogu da se sama izbore. Poverenje koje roditelji moraju da izgrade sa decom i stalna edukacija, ključ je rešenja ovo problema koji sve više uzima maha.
Žrtva digitalnog nasilja obavezno treba da potraži pomoć od osobe kojoj veruje (roditelja, staratelja, bliskog člana porodice ili neke druge odrasle osobe) a može da se obrati na besplatan broj telefona 19833, gde će da dobije savet kako da reši problem, poručila je na kraju predavanja Emina Beković.