Stadion na Slaviji je (opet) naš
Priča o „Slavijanskom stadionu“ je priča o najstarijem sportskom objektu u Ćupriji. Preduzimljivi češki industrijalci su, shvatajući značaj fizičke kulture, uz gimnastičke sprave i teniske rekete, u Ćupriju doneli i fudbalsku loptu, a kako lopta negde mora da se kotrlja, uz fabriku napravili i igralište. Kasnije će napraviti i modernu gimnastičku dvoranu i sve to ostaviti Ćupriji. U veku trajanja na ovom igralištu će, ko će znati broj koliko mladih Ćupričana, jurcati za loptom, pobeđivati i sanjati golove. Zapamtiće travnati stadion velika imena ćuprijskog fudbala i hiljade navijača. Ono što neće zapamtiti dešavalo se na nekim drugim, skrivenim tribinama, daleko od navijača i ljubitelja fudbala. To će dovesti da stadion, koji je napravljen da bude imovina svih Ćupričana, bude predmet zakulisne i mutne trgovine. To je i suština priče o stadionu Radničkog.
Krajem prošlog veka ŠELK 911 je, posle niza posnih godina, otišao u stečaj. U stečajnu masu, pored imovine matične fabrike, upisuje se i okolno zemljište, koje je odavno bilo javna svojima, pa čak i okolne ulice. Malo ko zna da je i Ulica Borivoja Velimanovića, jedna od najprometnijih ulica u gradu, ušla u stečajnu imovinu, čekajući verovatno da budući kupac odluči šta će s njom!?
Na ovaj apsurd, verovatno nezabeležen u novijoj istoriji pravosuđa, u početku ne reaguje niko. Ni ondašnje opštinsko rukovodstvo, ni država čiji su organi pokrenuli stečaj, ni stečajni upravnik. Kakogod, ulice će kasnije biti izuzete, ali za stadion niko nije mario. On će sa fabrikom, uz još neke okolne parcele i nekretnine, biti prodat firmi „Braun šugar“.
Pre devet godina opština pokreće spor pred sudom u pokušaju da imovinu vrati, a na to ondašnji vlasnici odgovaraju protivtužbom. Istovremeno, opština „bije bitku“ da i drugi gradski stadion vrati u okvire javne svojine. Maratonski spor, u kome je prvo trebalo utvrditi ko je pravi vlasnik, otkriva niz, eufimistično govoreći, nečasnih postupanja vezanih za prodaju ŠELK-a 911. Ipak sud na kraju stavlja tačku na spor. Vlasnik ŠELK-a 911, firma „Braun šugar“, na ime poreza duguje opštini blizu 54 miliona dinara, a vrednost stadiona procenjena je na nešto više od 50 miliona.Tako će – uz „Slavijanski stadion“ koji se, kako su i njegovi prvi vlasnici želeli, opet vraća građanima Ćuprije – opštinska kasa biti punija za 3 i po miliona.
Ćuprija i njeni građani opet imaju dva svoja stadiona. Opšti interes je, uz dosta muke, pobedio pojedinačne, sebične interese.
A moglo je da se desi i drugačije.
