Choose language:

Ознака: muzej horeum margi ravno

Изложбена поставка “Слика и историја у Србији средњег века” у музеју до 18. јула

У овиру обележавања Видовданских свечаности, синоћ је у Галерији Музеја “Хореум Марги – Равно” отворена изложба копија фресака из збирке Завичајног музеја у Јагодини, под називом “Слика и историја у Србији средњег века”.

Како је на отварању изложбе истакао историчар уметности др Бранислав Цветковић, музејски саветник Завичајног музеја у Јагодини и виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, ова поставка је наставак блиске сарадње музеја у Ћуприји и Јагодини, која је недавно додатно формализована тиме што су се две установе ангажовале у обради археолошке грађе у Манастиру Раваница, делу новог истраживачког пројекта Раваничког комплекса.

Ову вредну изложбу већим делом чине копије зидних слика из манастирских храмова, зиданих између 12. и 15. века у различитим регијама српске средњовековне државе, и као такве значајан су сегмент националне баштине и један вид њене заштите.

Највећи број изложених копија су портрети историјских личности, чији ликовни, текстуални и иконографски садржаји откривају пребогат скуп изворних подата о развијеној владарској и црквено-политичкој идеологији средњовековне државе.

Изложба садржи и копију драгоцене повеље, коју је 11. септембра 1429. године, као нови ктитор светогорског манастира Есфигмена, деспот Ђурађ Бранковић издао својој породици. То је једина средњовековна повеља на којој постоје портрети српских владара и једина из византијске културне сфере с портретима једне целе породице.

Посетоци ће изложбу “Слика и историја у Србији средњег века” у ћупријском музеју моћи да погледају до 18. јула.

Видовданске свечаности: У понедељак отварање изложбене поставке копија фресака

У оквиру овогодишњег обележавања Видовданских свечаности, Музеј „Хореум Марги-Равно“ Ћуприја, у сарадњи са Завичајним музејем Јагодина, приредио је изложбу копија фресака из збирке јагодинског музеја под називом „Слика и историја у Србији средњег века“.

Изложба ће бити отворена у понедељак, 26. јуна у 19 сати, у галерији ћупријског музеја.

“Век Борбе“ у Ћуприји

Часопис „Борба„ је прошле године обележио век постојања и, вероватно више него иједно друго штампано гласило, био и хроничар и учесник најважнијих  дешавања на овим просторима. Основана као гласило Комунистичке партије Југославије, „Борба“ је деценијама била новинарска школа за генерације врсних српских новинара и лист за које је писати било привилегија. Отуда не чуди што су за „Борбу“ писали и Андрић, Црњански, Селенић…

Изложба о веку постојања и трајања свој пут кроз 20 градова Србије нашла је и у музеју „Хореум Марги – Равно“. Богата фото и архивска грађа – од излагача се могло чути да „Борба“ располаже најбогатијом колекцијом фотографија – представили су не само век постојања једне новине него и историју турбулентих дешавања различитих држава у којима је „Борба“излазила.

„Век Борбе“ ћупријској публици представили су Андрија Јоргић, директор  и Милица Драшковић, приређивач изложбе, а добродошлицу гостима пожелели Владимир Васиљевић,заменик председника Општине Ћуприја и Новак Новаковић, директор Музеја „Хореум Марги-Равно“.

„Борба“ је данас часопис који се и концепцијски и графички разликује од оне каквом је памте старији читаоци. Уместо некадашњег новинског, излази једном месечно у формату часописа, и усмерена је дешавањима у култури, уметности и традицији. Редакцију, како су се сами похвалили, чине млади новинари, углавном студенти, и то им је, кажу, највећа гаранција да не брину за будућност.

„Борба“ је ушла у други век постојања, а изложбу о њеном првом веку свакако треба погледати.

Великани српског сликарства: Слике Петра Добровића у Ћуприји

Поводом обележавања Дана општине Ћуприја, вечерас је у галерији Музеја „Хореум Марги – Равно” отворена изложба „Немир вегетације”, избор слика Петра Добровића похрањених у збирци Куће легата.

Из богатог уметничког опуса уметника,  како је истакао директор Куће легата Филип Брусић, на изложби је представљен медитерански и фрушкогорски циклус из његове фазе колористичког експресионизма. Изабрана дела настала између 1931. и 1940. године приказују важан аспект његовог сликарства, који га је дефинисао као једног од најистакнутијих стваралаца тога времена.

Петар Добровић је сликар чисте ликовне страсти, чија су инспирација били портрети, мртве природе, пејзажи. Његове слике пуне су живописних боја и верно нам преносе пределе, локално становништво и свакодневни живот. Јаким колоритом, смелим потезом, Добровић је увек инсистирао на нужности аутентичног у уметности, на спајању реализма и модернизма. Тражећи инспирацију у колоритним пределима и локалним становницима, у заносу је сликао инспирисан поднебљем у коме је боравио. Пејзажи осликани сложеним колористичким тензијама приказују рибарска села, Далмацију и фрушкогорски крајолик.

На његов велики значај на уметничкој сцени указује и отварање Галерије-легата Петра Добровића 1974. у Београду, о којој се од 2017. стара Кућа легата. Збирка коју је граду Београду поклонила уметникова породица – супруга Олга Добровић и син Ђорђе Добровић – броји укупно 1407 уметничких дела.

Додајмо да ће „Немир вегетације“ публика у Ћуприји бити у прилици да погледа до 24. октобра.