Све о референдуму који нас очекује у недељу: Промене Устава тичу се искључиво правосуђа
Посланици су претпоследњег дана 2021. године усвојили Акт о промени Устава Србије, Уставни закон за спровођење Акта о промени Устава и Одлуку о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава, чиме су се стекли услови да председник Скупштине Србије Ивица Дачић нешто касније истог дана распише референдум о Уставу који ће бити одржан у недељу, 16. јануара, у времену од 7 до 20 часова.
Како пише у Одлуци о расписивању републичког рефререндума, грађани ће се изјаснити о референдумском питању: „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?“, заокуржујући одговор „ДА” или „НЕ”.
Када је реч о предложеним променама Устава, оне се односе на део о правосуђу, а како је у току скупштинске расправе истакла министарка правде Маја Поповић „циљ промене Устава је повећање правне сигурности грађана” јер им само независно судство и самостално јавно тужилаштво гарантују заштиту права у судским поступцима.
„Промене Устава предвиђене су као активност акционим планом за преговарачко поглавље 23. Реформе у области правосуђа и услов су за даљу реформу правног система и најзначајнија реформа у области владавине права која представља основну вредност сваког демократског друштва и један је од приоритета Европске уније”, рекла је том приликом Поповић.
Министарка је објаснила да се политика искључује из избора судија и тужилаца, те да судије више неће бирати Скупштина, већ Високи савет судства (ВШ).
ВШ ће чинити шесторо судија које бирају њихове колеге, четири члана из реда истакнутих правника које бира скупштина двотрећинском већином и председник врховног суда по положају.
Тужиоце ће бирати Високи савет тужилаца (ВСТ) који има 11 чланова, петоро бирају тужиоци, четворо бира Скупштина на предлог одбора двотрећинском већином, а врховни јавни тужилац и министар правде су чланови по пложају.
Министарка је објаснила и како ће се бирати кадрови кад нема двотрећинске већине или тропетинске већине и рекла да комисију за избор чине председник Скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, врховни тужилац и Заштитник грађана.
Уставне промене односе се и на сталност судијске функције, на враћање назива Врховни суд и јачање функције тужилаца.
Оне се, како је у више наврата истакнуто, не односе на преамбулу у којој је наведено да је Косово и Метохија саставни део Србије.
Министарка правде Маја Поповић рекла је да је Усвајање акта о промени Устава и Уставног закона за његово спровођење, важно за грађане Србије не само зато што то тражи ЕУ, или нека међународна организација, већ да је циљ промене највишег правног акта, између осталог, повећање правне сигурности градана, правну заштиту и суђење у разумном року.
Министарка Поповић је у току скупштинске расправе додала и да је промена Устава у области правосуђа услов за даљу реформу правног система, владавину права, а што ће између осталог омогућити боље оцене и напредак Србије у процесу евроинтеграција.