Vesti

Održana 96. sednica Opštinskog veća

Sednicu Opštinskog veća otvorio je predlog odeljenja za urbanizam o utvrđivanju minimalne naknade za održavanje zgrada i naknada za rad prinudnog upravnika u stambenim zgradama na teritoriji opštine. Tako će ubuduće stanari zgrada bez lifta mesečno za održavanje zgrade da plaćaju 359,70 dinara, dok će u zgradama sa liftom mesečna nadoknada iznositi 467,60 dinara. Rad prinudnog upravnika će, u zavisnosti od veličine zgrade, stanare koštati od 239,80 do 335,70 dinara mesečno.

I naredne dve odluke usvojene su na predlog odeljenja za urbanizam, a ticale su se otuđenja zemljišta i nepokretnosti u javnoj svojini. Prva u KO Mijatovac po zahtevu privatnog lica za ispravku parcele, a predmetno zemljište ukupne površine 260 metara kvadratnih prodato je po tržišnoj ceni. Druga odluka odnosila se na nepokretnost u Ulici Branislava Nušića. Za objekte na ovoj parceli raspisan je javni oglas za prikupljanje ponuda.

Nakon toga na red su došle izmene osnivačkih akata Ustanove kulture i muzeja „Horeum Margi-Ravno“. Reč je o izmena u delu sastava upravnih odbora, a predložene izmene članovi veća su podržali.

Program podrške za sporovođenje poljoprivredne podrške i politike ruralnog razvoja za ovu godinu dobio je jednoglasnu podršku većnika. Reč je o ambicioznom planskom dokumentu, koji afirmiše jedno od osnovnih opredeljenja lokalne samouprave – intezivniji razvoj poljoprivrednih potencijala opštine.

Sednica je nastavljena redovnom polugodišnjom analizom rada javnih preduzeća čiji je osnivač opština i realizacijom njihovih planskih dokumenata u prošloj godini.

Nakon toga, Opštinsko veće je prihvatilo zahtev Centra za socijalni rad za izmenu sistematizacije poslova i pozitivno mišljenje stručne komisije o trošenju sredstava Crvenog krsta u prethodnoj godini, kao i plan rada za ovu.

Izveštaj o radu Opštinske uprave za proteklu godinu takođe je dobio podršku, kao i delimično izmenjen program Sportskog saveza u delu izdavajanja za školski i predškolski sport.

Potom je doneta odluka o raspisivanju konkursa te raspisan konkurs za izbor zamenika načelnika Opštinske uprave. Sednicu Opštinskog veća zatvorio je izveštaj Komisije za utvrđivanje osnovanosti i naknadu štete nastalu zbog ujeda napuštenih pasa i donošenje odluke o višegodišnjem finansiranju kapitalnih izdataka za izmeštanje i izgradnju kapele na gradskom groblju.

SAOPŠTENJE MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE – e A G R A R

Podsećamo sve poljoprivredne proizvođače da krajnji rok za prijavu u sistem eRPG ne postoji te da ste u mogućnosti da se prijavu i obnovite status gazdinstva sve do trenutka podnošenja zahteva za željenu subvenciju, kaže se u najnovijem saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Početak raspisivanja javnih poziva, 3. aprila, nikako ne znači da je to krajnji rok za prijavljivanje u eRPG. U slučaju da javni pozivi za subvencije, koje su predmet vašeg interesovanja, počinju kasnije, nema potrebe da žurite sa ažuriranjem i obnovom statusa gazdinstva, ističe se u saopštenju.

Prvi javni poziv, koji će biti raspisan 3. aprila, tiče se subvencije po hektaru i biće otvoren čak 45 dana, do 15. maja, kako bi svi poljoprivredni proizvođači imali dovoljno vremena za sređivanje stanja u registrima i obnove statusa gazdinstva.

Kako biste mogli da planirate i da se pripremite za prijavljivanje u elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG), upoznajemo vas sa planom raspisivanja javnih poziva:

1. Mleko 1. kvartal: od 3. do 15. aprila;

2. Davanje po hektaru: od 3. aprila do 15. maja;

3. Genetika: od 15. aprila do 15. maja;

4. Pčele: od 1. do 20. maja;

5. Krave za uzgoj teladi: od 10. aprila do 10. maja;

6. Tov: od 20. aprila do 10. maja.

Podsećamo, trenutak raspisivanja javnog poziva za subvenciju, za koju hoćete da se prijavite, nije krajnji rok za registraciju u eRPG; to možete da učinite tokom celog trajanja javnog poziva, zaključuje se u saopštenju.

Dvadeset četiri godine od 24. marta

„Nikada ne smemo da zaboravimo šta nam se desilo u proleće 1999. godine, i uvek se treba sećati žrtava i ljudi koji su dali živote za ovu zemlju“, istakao je danas predsednik Opštine Ćuprija Jovica Antić prilikom polaganja cveća i venaca na Spomenik sećanja na NATO agresiju.

Antić je pritom dodao da se Opština Ćuprija trudi da svake godine na primeren način obeleži ovaj dan, apostrofirajući da ovog puta imamo dosad najveći broj udruženja uključenih u obeležavanje početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

„Ćuprija je u bombardovanju pretrpela veliku štetu. Srećom, ovde nije bilo ljudskih žrtava, ali je Srbija pretrpela ogromne ljudske žrtve, a posledice NATO bombardovanja još uvek se osećaju“, zaključio je predsednik Opštine Ćuprija Jovica Antić.

Podsetimo, na današnji dan pre 24 godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tokom 78 dana bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

Teritorija opštine Ćuprija tokom NATO agresije bombardovana je 12 puta sa ukupno 92 projektila. Uz centar grada, koji je dvaput bio na meti, šest puta je bombardovano Poljoprivredno dobro „Dobričevo”, most na autoputu Beograd-Niš preko Velike Morave kod Mijatovca dva puta, a bombardovani su i Vezirovo brdo i spomen područje u Ivankovcu.

Ovome dodajmo da su vence na Spomenik sećanja na NATO agresiju, osim delegacije Opštine Ćuprija, položili i predstavnici Vojske Srbije, Opštinskog odbora SUBNOR-a, kao i delegacija Udruženja boraca, ratnih vojnih invalida i članova njihovih porodica.

ODLIČAN RAD USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE U ĆUPRIJI

U okviru obilaska i kontrole rada ustanova socijalne zaštite u Pomoravskom okrugu, Zoran Rajović, državni sekretar Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, danas je posetio Centar za socijalni rad u Ćupriji. U prostorijama opštine državnog sekretara primio je Jovica Antić, predsednik Opštine Ćuprija i na kraćem sastanku analizirao aspekte socijalne zaštite na teritoriji opštine.

Odgovarajući na novinarska pitanja, državni sekretar Rajović je rad Centra za socijalni rad i rad Regionalnog centra za hraniteljstvo ocenio visokim ocenama, istakavši da je izuzetno zadovoljan onim što je video u Ćupriji.

Sa rukovodiocima dva centra razgovarano je o daljoj, prvenstveno tehničkoj podršci, kako bi se nivo socijalnih usluga podigao na viši nivo.

Jovica Antić, predsednik Opštine Ćuprija je izrazio zadovoljstvo zbog pozitivnih ocena državnog sekretara o radu socijalnih ustanova. To je zajednički uspeh jer lokalna samouprava svake godine povećava izdvajanja za socijalnu zaštitu. Podsećajući da opština iz budžeta finansira usluge ličnog pratioca i geronto-domaćica, Antić je zaključio da će i narednom periodu briga o socijalno najugroženijim kategorijama biti visoko na listi prioriteta budžetskih izdvajanja.

Elektronsko zakazivanje prijema kod narodnog poslanika i predsednika SO Ćuprija Ninoslava Erića

Građani opštine Ćuprija od danas su u mogućnosti da elektronski zakažu prijem kod narodnog poslanika i predsednika Skupštine opštine Ćuprija Ninoslava Erića.

U formularu koji ćete naći putem linka koji se nalazi u dnu teksta, dovoljno je da ukucate svoje ime i prezime, broj telefona i temu o kojoj želite da razgovarate sa narodnim poslanikom i predsednikom SO Ćuprija. Ubrzo po slanju popunjenog upitnika, bićete obavešteni o datumu i vremenu sastanka.

Podaci koje upitom budete poslali biće zaštićeni.

Formular za zakazivanje: https://docs.google.com/forms/d/1irneP1HxFiCZ8mf9G0fAv8yZSjDcLBuEhMiEdOwtI68/viewform?edit_requested=true&pli=1

eAgrar: Važno obaveštenje za registrovane poljoprivredne proizvođače

Obaveštavamo poljoprivredne proizvođače (registrovana poljoprivredna gazdinstva sa teritorije opštine Ćuprija) da su u obavezi da izvrše elektronsku registraciju i obnovu registracije poljoprivrednog gazdinstva na elektronskoj platformi eAgrar, kako bi ostvarili pravo na subvencije.

Stručni saradnici Poljoprivredne stručne službe iz Jagodine će do petka, 24. marta biti u prostorijama Opštinske uprave opštine Ćuprija i pružati pomoć registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pri prijavljivanju na eAgrar.

Dođite i prijavite se da biste mogli da ostvare pravo na bilo koju subvenciju kod republike i opštine.

Potrebno je da sa sobom ponesete izvode iz Uprave za trezor o prijavljenoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji.

Uslov za prijavu na eAgrar je da registrovani poljoprivredni proizvođači instaliraju KonsentID aplikaciju na „pametne“ telefone ili na ličnim kartama unesu elektronski potpis kod MUP-a.

Prvih 50 godina internata „Srećno“

Dom učenika srednjih škola „Srećno“, za čije postojanje prvenstveno dugujemo rudarima Rembasa, danas je obeležio pola veka. Tim povodom ćuprijski internat posetio je ministar prosvete Branko Ružić, koji je istakao da mu je drago što je „Srećno“ uspela da se razvije u savremenu vaspitno-obrazovnu ustanovu, koja pored smeštaja i ishrane, veliku pažnju posvećuje i bezbednosti učenika, „što je za roditelje od velike važnosti“.

„Ministarstvo prosvete u poslednjoj deceniji kroz projekat “Obrazovanje za socijalnu inkluziju” uspelo da izgradi, rekonstruiše i opremi 13 domova za smeštaj učenika i studenata i proširi kapacitete za 3 028 mesta. Vrednost čitavog projekta je 32 i po miliona evra“, podvukao je ministar Ružić.

Već sutra nastavljamo da radimo kako bismo još više poboljšali ionako odlične uslove života u domu, poručuju u vreme velikog jubileja zaposleni, koji u Domu učenika „Srećno“ vaspitavaju stotinu srednjoškolaca.

“ U poslednjih sedam godina značajno smo podigli nivo kvaliteta smeštaja, renovirali sve prostorije, nabavili najsavremeniju opremu za rad svih organizacionih jedinica, od kuhinje do vaspitne službe. Ono što je veoma važno, značajno smo unapredili proces učenja, što je rezultiralo visokom prosečnom ocenom “odličan“ već šest godina u kontinuitetu“, istakla je
Tatjana Milojević, direktorka Doma učenika sreddnjih škola “Srećno”.

Inače, plakete povodom 50 godina rada Doma učenika srednjih škola „Srećno“ danas su na prigodnoj akademiji dodeljene Rudniku mrkog uglja “Rembas” Resavica, Nedeljku Ristanoviću, prvom upravniku Doma, Opštini Ćuprija, mr Ninoslavu Eriću, predsedniku SO Ćuprija, Marini Hasanović, načelnici Odeljenja za poslove učeničkog i studentskog standarda Ministarstva prosvete i Ministarstvu prosvete.

Budući srednjoškolci u fokusu drugog dana NOU festa

Drugog dana ovogodišnjeg Regionalnog sajma obrazovanja NOU fest, učenicima završnih razreda osnovnih škola predstavile su se srednjoškolske institucije, ukupno njih 24. Osnovci i njihovi roditelji tako su bili u prilici da se, preko brošura ali i u direktnom kontaktu sa predstavnicima škola, podrobnije upute u smerove koje bi kroz nešto više od tri meseca mogli da upišu.

Već po pravilu, veliki broj učenika raspitivao se o tome koje smerove i kakve pogodnosti po upisu nude i tri ćuprijske srednje škole – Gimnazija, Medicinska i Tehnička škola. Veliki broj osnovaca iskazao je interesovanje za srednjoškolsko obrazovanje na nekom od zdravstvenih smerova, ali i za izuzetno popularno aj-ti odeljenje u Gimnaziji. Takođe, sve je veće interesovanje i za dualno obrazovanje, koje je vezano za Tehničku školu, pa možemo da zaključimo da će i ovog juna biti tražnje za ćuprijskim srednjim školama.

Što se tiče samog sajma, sve pohvale NOU timu za realizaciju ove prestižne manifestacije, koju je u samo dva dana posetilo oko četiri hiljade posetilaca.

Stadion na Slaviji je (opet) naš

Priča o „Slavijanskom stadionu“ je priča o najstarijem sportskom objektu u Ćupriji. Preduzimljivi češki industrijalci su, shvatajući značaj fizičke kulture, uz gimnastičke sprave i teniske rekete, u Ćupriju doneli i fudbalsku loptu, a kako lopta negde mora da se kotrlja, uz fabriku napravili i igralište. Kasnije će napraviti i modernu gimnastičku dvoranu i sve to ostaviti Ćupriji. U veku trajanja na ovom igralištu će, ko će znati broj koliko mladih Ćupričana, jurcati za loptom, pobeđivati i sanjati golove. Zapamtiće travnati stadion velika imena ćuprijskog fudbala i hiljade navijača. Ono što neće zapamtiti dešavalo se na nekim drugim, skrivenim tribinama, daleko od navijača i ljubitelja fudbala. To će dovesti da stadion, koji je napravljen da bude imovina svih Ćupričana, bude predmet zakulisne i mutne trgovine. To je i suština priče o stadionu Radničkog.

Krajem prošlog veka ŠELK 911 je, posle niza posnih godina, otišao u stečaj. U stečajnu masu, pored imovine matične fabrike, upisuje se i okolno zemljište, koje je odavno bilo javna svojima, pa čak i okolne ulice. Malo ko zna da je i Ulica Borivoja Velimanovića, jedna od najprometnijih ulica u gradu, ušla u stečajnu imovinu, čekajući verovatno da budući kupac odluči šta će s njom!?

Na ovaj apsurd, verovatno nezabeležen u novijoj istoriji pravosuđa, u početku ne reaguje niko. Ni ondašnje opštinsko rukovodstvo, ni država čiji su organi pokrenuli stečaj, ni stečajni upravnik. Kakogod, ulice će kasnije biti izuzete, ali za stadion niko nije mario. On će sa fabrikom, uz još neke okolne parcele i nekretnine, biti prodat firmi „Braun šugar“.

Pre devet godina opština pokreće spor pred sudom u pokušaju da imovinu vrati, a na to ondašnji vlasnici odgovaraju protivtužbom. Istovremeno, opština „bije bitku“ da i drugi gradski stadion vrati u okvire javne svojine. Maratonski spor, u kome je prvo trebalo utvrditi ko je pravi vlasnik, otkriva niz, eufimistično govoreći, nečasnih postupanja vezanih za prodaju ŠELK-a 911. Ipak sud na kraju stavlja tačku na spor. Vlasnik ŠELK-a 911, firma „Braun šugar“, na ime poreza duguje opštini blizu 54 miliona dinara, a vrednost stadiona procenjena je na nešto više od 50 miliona.Tako će – uz „Slavijanski stadion“ koji se, kako su i njegovi prvi vlasnici želeli, opet vraća građanima Ćuprije – opštinska kasa biti punija za 3 i po miliona.

Ćuprija i njeni građani opet imaju dva svoja stadiona. Opšti interes je, uz dosta muke, pobedio pojedinačne, sebične interese.

A moglo je da se desi i drugačije.

Erić na 13. sednici SO Ćuprija po hitnom postupku: „Vraćanjem stadiona na Slaviji nastavljamo vraćanje našeg“

Sednica Skupštine opštine Ćuprije otvorena je minutom ćutanja kojom su odbornici odali poštu preminulom akademiku Dragoslavu Mihailoviću. Nakon toga Ninoslav Erić, predsednik skupštine, pokrenuo je inicijativu o promeni naziva Ulice Rada Simonovića u Trg Dragoslava Mihailovića, izradu idejnog rešenja za podizanje spomen obeležja piscu i formiranje legata Dragoslava Mihailovića. Ova inicijativa, koju su odbornici jednoglasno prihvatili, zapravo je prva u celoj Srbiji, i dolazi s pravog mesta – od Ćupričana u zahvalnost jednom od naših najznamenitijih sugrađana.

Dnevni red sednice započeo je promenom odluke o načinu finansiranja programa udruženja. Izmena je uslovljena promenama u zakonskoj regulativi jer je sa 1. januarom ukinuta budžetska inspekcija, koja je dosad kontrolisala raspodelu i trošenje budžetskih sredstava.

Skupštinsko zasedanje nastavljeno je donošenjem Odluke o angažovanji internog revizora, što je zakonska obaveza lokalnih samouprava. Reviziju sprovodi Državna revizorska institucija, a predmet revizije će biti završni račun opštinskog budžeta za prošlu godinu.

Naredna tačka je s pravom privukla najviše pažnje odbornika. Iza odluke kojom se utvrđuje javni interes i pribavlja u javnu svojinu nepokretnost, stoji višegodišnje nastojanje opštine da pod okrilje grada vrati stadion na Slaviji. O decenijskom problemu i onome što je prethodilo, govorili su Jovica Antić, predsednik opštine i Ninoslav Erić, predsednik Skupštine opštine Ćuprija. U svojim izlaganjima dva predsednika su istakla da je prodaju fabrike šećera i niza nepokretnosti uz nju pratila neverovatna neodgovornost ondašnjih stečajnih upravnika, dakle predstavnika države, ali i opštinskih čelnika. Ondašnja rukovodstva opštine dozvolila su da u stečajnu masu budu upisane čak i neke tranzitne gradske ulice. Ista takva neodgovornost, kod nekoliko garnitura opštinskih funkcionera, važila je i kada su u pitanju stadion „Morave“, Sokolski dom i Modna kuća. Zato je 2013-u, podvukao je Erić, Ćuprija dočekala bez ijednog otvorenog sportskog objekta koji je bio vlasništvo opštine. Zahvaljujući razumevanju nadležnih, pre svega u Direkciji za imovinu, svi ovi objekti, ali opet uz mnogo muka, vraćeni su i upisani kao javna svojina opštine.

Nakon ove tačke, koja je sa pravom bila centralno pitanje zasedanja, doneta je odluka o finansijskoj podršci domaćinstvima u sprovođenju mera energetske sanacije objekata.

Prvo tromesečje godine rezervisano je za podnošenje izveštaja o radu u prethodnoj godini, pa je serija izveštaja otvorena analizom rada Opštinskog veća, a nastavljena izveštajima o radu Centra za socijalni rad, Turističke organizacije, Muzeja „Horeum margi-Ravno“ i Predškolske ustanove „Dečija radost“. Svi izveštaji su dobili podršku skupštinske većine, čime je završeno 13-o po redu zasedanje opštinskog parlamenta.