Вести

Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља и Општина Ћуприја у уторак, 31. маја, ( 11 часова,сала за састанке ) представиће програме подршке за микро и мала предузећа и предузетнике. На презентацији ће бити представљена два програма за доделу бесповратних средстава за набавку опреме и увођење услуга за предузетнике, микро и мала предузећа:

Развојни програм ЕУ ПРО Плус који финансира Европска унија, а спроводи се у сарадњи са Министарством за европске интеграције.

Право учешћа имају предузетници,микро и мала предузећа основана у периоду од 1. јануара 2016 до 31. децембра 2020.

Програм Министарства привреде у сарадњи са Развојном агенцијом и пословним банкама и лизинг компанијама за набавку опреме у 2022 години.

Право учешћа имају правна лица регистрована као привредна друштва,  која су разврстана на микро и мала правна лица и предузетнике,а која су регистрована у АПР-у најкасније до 31. децембра 2020 године.

Пријаве за учешће на презентацији најкасније до петка, 27. маја у 15 часова на kler@cuprija.rs

Општина Ћуприја ће заједном са суседном општином Параћин учествовти у пројекту реконструкције изворишта Света Петка са којег два града и добијају највеће количине пијаће воде. Реч је о значајном инвестиционом захвату, потпуне замене главног цевовода од изворишта,  „тешком „ готово три и по милиона евра , а  већи део  финансираће  држава. Обавеза општине Ћуприја,  у складу са процентом  воде коју добија са овог изворишта(40%),  је нешто више од 414 хиљада евра и то своје финансијско учешће општина ће моћи да измири кроз 21 рату и грејс период од пет година.  Прихватањем  обавезе општине већници су отворили 67. седницу Општинског већа.

Буџетска средства развоју пољопривреде у општини повећавана су из године у годину и у 2022 години достигла су износ од 100 хиљада евра. Највећи део аграрног буџета општине, 8, 8 милиона динара намењен је руралном развоју. Регистрована пољопривредна гарздинства, а њих је 3115 у општини, пољопривредне задруге и удружења ова средства ће моћи да користе за инвестирање у физичку имовину, органску производњу, коришћење пољопривредног земљишта и унапређење руралне инфраструктуре. За кредитну подршку кроз субвенцију камата пољопривредних кредита издвојено је 2 милиона. За посебна подстицајна средства аграрани буџет је предвидео 800.000 , а за директна плаћања 200 хиљада динара. Након две централне тачке дневног реда пред већницима се нашао, и добио подршку, Правилник о суфинансирању мера енергетске санације породичних кућа, станова и стамбених зграда који се односи на уградњу  соларних колектора и термотехничке инсталације.

Одлуку о годишњој расподели средстава за програме удружења Општинско веће је донело на предлог комисије која је претходно разматрала предложене програме. У 2022 години буџетска средства добила су следећа удружења :

Удружење младих Ћуприје   – 78.000 дин.

ГКУД „Железничар    –  732.110 дин.

Удружење гљивара и љубитеља природе „Горун“   –    255.500 дин

Црвени крст Ћуприја     – 223.183 дин

МК „Ајрон бриџ“ Ћуприја   –  327.805 дин

Учитељско друштво општине Ћуприја     – 221.000 дин

КУД „Хореум Марги“- Исаково   –  275.500 дин

Удружење „Јовачки извор“   –  297.850 дин

Удружење МС Поморавског округа    – 201.252 дин

Удружење“ Легенде спорта и природе“  –  185.000 дин

Удружење љубитеља старих возила „Фића 035“ –  61.000 дин

Друш. за очув. култ. и трад. „Крушарс. младост“   –  285.880 дин

Савез одгајивача голубова „Морава“ Ћуприја   – 140.314 дин

Удружење грађана „Дедовина у срцу“   – 49.000 дин

И наредна тачка дневног реда била је посвећена удружењима основаним на територији општине . Општинско веће расписало је Јавни конкурс  за учешће општине у суфинансирању програма удружења средствима из буџета општине Ћуприја.  Седницу Општинског већа  затворили су измењени финансијски планови Техничке школе и библиотеке „Душан Матић“.

Без сумње је то 20. мај. Најлепши је јер су га таквим направили матуранти ћупријских школа. Туристичка организација Ћуприја и плесна школа „Ла луна“ су им само мало помогли да ионако леп и сунчан дан учине још лепшим и сунчанијим. Заједно са вршњацима из много градова Србије и Европе су тачно у подне започели традиционални матуранстски плес. Они који се баве организацијом ове јединствене манифестације вероватно ће избројати више хиљада матураната који су 20. маја плесали широм Европе. Али сами бројеви нису важни. Важнија од тога је позитивна енергија  и порука коју су ти млади људи послали . Порука заједништва која је оваквој, подељеној и посвађаној Европи данас потребнија него икада.

Дивље депоније су , без сумње, један од горућих еколошких проблема у читавој Србији. Загађују најплодније земљиште, реке које  често служе за водоснабдевање, микро климу. Због тога је ресорно министарство покренуло низ пројеката са циљем да се предупреди и спречи нелегално одлагање отпада, а да се постојеће дивље депоније безбедно уклоне. Овај значајан еколошки пројекат у Ћуприји ће заједно  финансирати Министарство заштите животне средине и општина Ћуприја. Управо потписан Уговор предвиђа да министарство учествује са три, а општина са милион динара за превенцију и уклањање нелегално одложеног отпада. Уговор су потписали министарка Ирена Вујовић и Јовица Антић председник Општине Ћуприја.

Међународни дан музеја, 18. мај традиционално најављује Европска ноћ музеја и низ културних дешавања који се уклопе у читаву једну седмицу. И музеј „Хореум Марги-Равно“ као и добар број музеја широм Србије обележава недељу музејских свечаности различитим културним програмима.  Ноћ музеја или како је читав концепт пригодно назван „ Моћ музеја“ у суботу 14. маја отвара изложба „Савремена уметност у Србији“ на којој ће бити представљен део сталне поставке уметничке галерије „Надежда Петровић“ из Чачка. Славној  сликарки која је својим стваралаштвом обележила српско сликарство с почетка 20. века посвећена је промоција монографије „Породица Надежде Петровић кроз 19. век“. Промоција књиге из које ће ћупријска уметничка и литерарна публика моћи да сазна низ непознатих биографских података велике српске уметнице и хероине заказана је за понедељак у 19 сати у просторијама музеја.

Од среде, 18. маја до краја недеље време је резервисано за љубитеље археологије. Сви они које занима богато историјско наслеђе Ћуприје моћи ће у музеју из прве руке да сазнају о археолошким ископавањима  некада значајног римског града „Хореум Марги“. За школарце су планиране и практичне радионице у којима ће моћи да се упознају са основама археологије.

Највећи, ван сваке сумње најлепши и најразигранији плес на свету дешава се сваке године у мају у градовима широм Европе. Почиње увек тачно у подне кад се отвори хиљаде разнобојних  кишобрана и исто толико матураната   уз исту кореографију и  музику Јохана Штрауса „Слепи миш“ заигра кадрил.  Тај ,својеврсни, плесни хепенинг по правилу директно преносе радио станице тако да бар једном у години, на пар минута, читава Европа плеше у ритму њене младости. И ове године, као и свих претходних матуранти ћупријских средњих школа придружиће се  својим вршњацима у јединственом плесу младости.

У петак, 20. маја, у подне на градском тргу још једна генерација ћупријских матураната одиграће свој матурантски кадрил.

Скупштинско заседање отворио је предлог одлуке о завршном рачуну за 2021 годину. Законска је обавеза да се одборници скупштине изјашњавају о пословању општине у претходној фискалној години. У обимном материјалу који се нашао пред одборницима детаљно су образложени свих приходи и расходи уз генералну оцену да је и поред тешкоћа изазваних епидемијом Ковид-а пословање општине било успешно и да је највећи број планираних инвестиција реализован.

Општина Ћуприја ће у Националној асоцијацији канцеларија за младе, у којој се већ налази 56 локалних самоуправа,  имати свог легитимног представника, резиме је одлуке  Скупштине општине  о приступању овој асоцијацији. Након тога, на предлог Општинског већа донета је одлука да се изврши ревизија  Локалног акционог плана за унапређење положаја расељених , избеглих лица и повратника, а разлог је недавно потписани споразум Комесаријата за избеглице и немачке хуманитарне организације (ГИЗ) којим се у већ усвојене планове укључују нове категорије лица.

Централна тачка дневног реда 15. скупштинске седнице тицала се измена Плана генералне регулације градског насеља, како би се отклонили неки урбанистички и саобраћајни проблеми који се развојем и ширењем града неминовно јављају. Урбанистичка решења урадила је архитектонска кућа „БГ АРХ Д.О.О“ из Београда, Општинско веће предложене измене подржало, а Скупштина општине одлуком коначно и прихватила.

Још један акциони план  који су одборници подржали нашао се на скупштинском заседању. Тицао се побољшања положаја Рома за период до 2025 године. Лајт мотив овог плана је шире и интезивније укључивање Рома у све структуре друштва.

Правилник о Систематизацији послова у Центру за социјални рад у Ћуприји добио је подршку одборника, као и захтеви ЈКП „Равно 2014“ и СРЦ“Ада“ за корекцијом цена услуга. Седницу је закључио прихваћени извештај о раду СРЦ“Ада“ у претходној години.

Полагањем венаца на спомен обележја учесницима ослободилачких ратова 1912-1918  и Народноослободилачке борбе 1941-1945 у Ћуприји је обележен 9. мај , Дан победе. Венце на споменике жртвама Балканског и два светска рата положиле су делегације Општине Ћуприја, Војске Србије и општинске организације Субнора-а. Истичући значај неговања традиције и  дубоког поштовања према нашим славним претцима Јовица Антић, председник Општине Ћуприја је нагласио да су значајни историјски празници ,какав је Дан победе, истовремено и упозорење и обавеза да човечанство дугује мир генерацијама које долазе.

Одлична организација, велики број учесника, атлетски шампиони,  и они некадашњи и садашњи обележили су  атлетски празник у Ћуприји, посвећен највећој атлетичарки  свих времена са ових простора.Долазак у Ћуприју је једноставно спортска обавеза,знак поштовања, и поклоњење свему ономе што су за српску, југословенску и светску атлетику учинили Вера Николић и њен тренер Александар Аца Петровић сажимали су своје утиске Дане Корица,Славко Кузмановић, али и  актуелни атлетски шампиони Оливера Јевтић, Амел Тука и Елзан Бибић.

Такмичење је отворио и поздравио све учеснике и госте Јовица Антић, председник општине Ћуприја нагласивши своје уверење да ће митинг постати традиционално окупљање најбољих српских и европских атлетичара и да ће у годинама које долазе ћупријска спортска публика имати привилегију да  посматра  врхунска атлетска надметања. Церемонијал отварања употпунила је Снежана Пајкић- Јоловић, једна од ћупријских атлетских звезда, која је председнику Општине Ћуприја у име Европске атлетске федерација уручила признање за организовање најстарије уличне трке у Европи.

Звезде другог меморијалног митинга „Вера Николић“ били су Амел Тука, репрезентативац БиХ и један од најбољих светских средњепругаша, који је лако и убедљиво победио  у ревијалној трци на 600 метара. Ништа мање убедљив био је Елзан Бибић у трци на 3000 метара. Оливера Јевтић је у посебном делу митинга још једном постала државни првак на 10.000 метара показавши да у овој дисциплини она већ поодавно неприкосновено влада.

Било је још звезда митинга, оних најмлађих који су се такмичили “ брзином до звезда“, а до звезда ће неки од њих сигурно и стићи. Осам девојчица и исто толико дечака ћупријских основних школа представљаће Ћуприју на републичком такмичењу, а митинг им је био добра прилика да их публика упозна. На крају су Нера Кукобат код девојчица и Матија Бабић код дечака били били најбржи, али су , свеједно, симпатије освојили сви.

Атлетски митинг у Ћуприји ове године организован је на почетку сезоне, па резултати ни атлетичарима, ни тренерима нису били у првом плану. Али је важно, па и логично како рече један од атлетичара из Хрватске да се атлетска сезона почне у граду атлетике каква је Ћуприја. Зато, ето њега и идуће године на митингу.