Због радова на превезивању са старог на нови цевовод на главном воду у Главици код Параћина, у петак, 11. августа, очекује се отежано водоснабдевање корисника у Ћуприји који воду добијају са заједничког изворишта „Света Петка“, саопштено је из Јавног комуналног предузећа „Равно 2014“.
Нормализација водоснабдевања очекује се у петак у вечерњим сатима.
Председник Општине Ћуприја Јовица Антић данас је у Београду, испред Општине Ћуприја, потписао уговор са Кабинетом министра за равномерни регионални развој за суфинансирање израде пројектно-техничке документације за реконструкцију општинског пута од Индустријске зоне „Добричево“ до Ресавице-село. Тако ће по уговору о суфинансирању израде овог развојног документа, у који је као корисник укључена и општина Деспотовац, Ћуприја од Републике Србије добити 5.054.400 динара, односно 80 одсто од укупне вредности пројекта.
Изузетно је важно што је Општина Ћуприја добила средства из овогодишњег Програма подстицања регионалног раста, подвлаче у ћупријској локалној самоуправи, јер се овим заправо ушло у пројекат реконструкције пута који води кроз Иванковац-Паљане, Бигреницу, Кованицу, и даље кроз деспотовачка села Језеро и Поповњак.
Додајмо да су, кроз Програм подстицања регионалног раста у Републици Србији у 2023. години, за суфинансирање израде развојних докумената издвојена средства од 85.100.000 динара, а да је пројекат чији је Општина Ћуприја носилац тек један од 26 колико их је одобрено на овогодишњем јавном позиву, који је 28. априла расписао Кабинет министра без портфеља задуженог за равномерни регионални развој.
„Матићев шал“, једно од најзначајнијих књижевних признања у Србији и ове године ће на завршној вечери „Матићевих дана“ добити неки од младих поета за своју прву збирку поезије. Награда која се додељује најбољем младом песнику за збирку поезије издату између две манифестације „Матићеви дани“, била је одскочна даска многим, сада значајним именима српске и европске поезије.
„Матићеви дани“, деценијама централна културна манифестација у општини, започети су осамдесетих година прошлог века као омаж Душану Матићу, великану српске књижевности и уметности уопште, човеку који је у Ћуприји провео мало времена, али довољно дуго да се родном граду и Морави стално враћа у својим књижевним делима.
Ове године „Матићеви дани“ ће по 41. пут угостити књижевнике, критичаре и драмске уметнике, који ће на књижевним трибинама и округлим столовима говорити о стваралаштву Душана Матића, али и о савременим кретањима српске поезије и прозе
Директор Јавног комуналног предузећа “Равно 2014” Дејан Ристић изјавио је данас да радове на препакивању коцки и нивелисању калдрмисаног коловоза о свом трошку изводи извођач радова, у гарантном року.
“Појава улегнућа на коловозу није изненађујућа, јер је настала због очекиваног природног слегања тла и материјала. Како је пре постављања коцки читавом дужином саобраћајнице урађена нова водоводна мрежа, већег промера са ископима рова и до два метра, било је очекивано да ће доћи до слегања тла, па су се тако појавиле неравнине и улегнућа. Из тог разлога, након првобитног постављања калдрме, није урађено фуговање коцке додатним материјалима, већ ће фуговање спојница бити завршено одмах по санацији коловоза”, рекао је Ристић.
Радови би требало да буду окончани до краја августа, па ће се саобраћај за то време одвијати наизменично у једној траци, уз поштовање постављене сигнализације.
Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније, посетио је данас Ћуприју и са својим сарадницима обишао радове на згради Дома културе у Супској, пројекту који се великим делом финансира из средстава Европске уније. Госте из Европске уније на градилишту су дочекали и поздравили Јовица Антић, председник Општине Ћуприја и његов заменик Владимир Васиљевић.
Након обиласка радова и констатације да ће објекат, како је и планирано, бити завршен у новембру, представницима медија прво се обратио Јовица Антић, наглашавајући да је завршетак Дома културе у Супској само један од пројеката који су локална заједница у Ћуприји и Европска унија радили или ће у догледној будућности заједно радити.
Ово је највећа заједничка инвестиција Европске уније и Општине Ћуприја, подвукао је Антић, у коју је Европска унија уложила 157 хиљада , а општина 120 хиљада евра.
„У Дому ће бити места за све културне и забавне активности, од простора за културно уметничко друштво, библиотеку, шах клуб али и сеоску амбуланту, јер мештани једног од највећих села у општини код лекара су морали у суседну Влашку“, додао је Антић.
Иначе, ово је друга фаза реконструкције Дома културе у Супској, који је био, због деценија неулагања и небриге, готово руиниран. У првој фази, у реконструкцију крова, Општина Ћуприја уложила је 80 хиљада евра.
Шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији својим домаћинима и мештанима Супске пренео је и једну важну поруку:
„Ово су средства пореских обвезника Европске уније, а она их је наменила овој локалној заједници за вишенаменске активности свих њених чланова“, истакао је Никола Бертолини.
Након Супске, делегација Европске уније обишла је Индустријску зону „Минел“, где ускоро почиње изградња трафо станице за потребе нових инвестиција. Европска унија ће у овај пројекат инвестирати нешто више од 168 хиљада евра. Радови ће, по најави, бити завршени наредне године.
У оквиру редовног одржавања сеоских саобраћајница, у Батинцу је данас асфалтирано око 900 квадратних метара – плато испред Дома културе и оба приступна пута ка Цркви Вазнесења Господњег.
”У договору са Црквеним одбором, свештенством и Месном заједницом Батинац, уочи освештања храма Вазнесења Господњег у Батинцу асфалтирали смо главну приступну саобраћајницу ка црквеном дворишту и део пута на улазу у црквену порту са задње капије. Радове на ископу, посипању дробљеног камена, пропуста за воду, сопственом механизациом урадиле су екипе наше грађевинске оперативе, тако да смо без већег застоја у току дана завршили и асфалтерске радове, каже Дејан Ристић, директор ЈКП „Равно 2014.“
Ристић додаје како ће путарске машине од половине септембра бити чест призор у селима ћупријске општине, јер су у току завршне припреме за реализацију пројекта санације сеоских саобраћајница. Осим у селима, путари ће се до краја године наћи и у бар две градске улице, закључује Дејан Ристић.
Наредних дана, по најавама то ће се десити половином наредне недеље, почиње изградња градске капеле. Комунални објекат, који је, ако се има у виду стање постојећег, одавно требао бити направљен, градиће се у две фазе. У првој ће бити саграђен објекат са три капеле, хладњачом, службеним просторијама и салом за парастосе. Анекс објекта који ће садржавати и комерцијални простор биће изграђен у другој фази. Вредност инвестиције је нешто више од 39 милиона динара, а прва фаза биће завршена за 200 календарских дана. Завршен је и поступак јавне набавке за месну капелу у Мијатовцу.И ова капела радиће се у две фазе, а у првој ће, до краја године бити завршена темељна основа објекта.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, уручила је прошле недеље представницима 131 локалне самоуправе уговоре о субвенцијама за нови програм енергетске санације породичних кућа и станова. За овај стратешки државни пројекат ове године ће бити утрошено 1, 8 милијарди динара од чега је држава обезбедила милијарду динара, а близу 800 милиона ће издвојити локалне самоуправе. Процена је да ће ова средства бити довољна да готово 8000 домаћинстава кроз неки од видова санације значајније смањи трошкове за потрошњу енергије.
Наредни корак је јавни позив привредним субјектима који ће бити извођачи радова и након тога конкурси на којима ће грађани, у складу са усвојеним правилником, моћи да остваре неки од видова субвенције.
Уговор са министарком Ђедовић у име Општине Ћуприја потписао је Владимир Васиљевић , заменик председника општине. Ове године мештанима Ћуприје ће за програме енергетске санације бити доступно 10 милиона динара, од чега је половину средстава обезбедило ресорно министарство, а половину општина Ћуприја.
Mинистарство rpaђевинарствa, caoбраћaja и инфраструктype, кao носилац пројектa paзвојa локалнe инфраструктype и и uнфраструктype и институционалног jачањa локалних caмоуправa (,,LIID“ npojeкaт), потврђyje ,дa je потписивањем Oквирног cnopaзумa 0 cnpoвођењy npojeктa, предметни Cnopaзум ступиo нa cнary.
У оквиpy компонентe 1 пројекта LIID, oпштинa Ћуприja ћe Mинистарствy rpaђевинарствa, caoбраћaja и инфраструктype Peпубликe Cpбиje ,доставити npeдлогe npojeкaтa зa финансирањe локалне инфраструктуpe (yкључујући, уколико je неопходно, и предлогe зa припремy пројектнe ,документациje и стручни надзop y току rpaђењa oбјектa), y складy ca критеријумимa подобности и ycaглашености који cy ,дефинисани Cnopaзумом о зajмy, Уговором о кpeдиту и Приручником зa пpojeктнe oперациje и зajaм зa Пројекат LIID, кao и y складy ca законом.
Bисинa бecnoвратних cpeдставa кoja ћe y оквиpy peaлизациje npojeктa бити додељенa, oпштини Ћуприja, дефинисанa je npeмa yтврђеној формули, a нa основу бpojа становникa (демографиja), површинe (npосторни acпект), индекс paзвијености (eкономски acпект) и paњивост нa климатскe npoмeнe (климатски acneкт).
Премa Haведеним napaматримa, oпштини Ћуприja cтављajy ce нa pacполагањe cpeдствa y изноcy од 1,502,791 aмеричких долapa (1,328,389 eвpa), 3a peaлизациjy npojeкaтa y oбластимa:
e-мобилности, инсталацијом станицa зa eлектричнo пуњењеe, paзвојем caoбраћајнe инфрастрyктуpe зa e-бициклe и e-мотоциклe.
Oпштинa Ћуприja ћe износ који joj припадa моћи да користи зa припремy npojeката и надзop oдобренe инвестициje.
Oпштинa Ћуприja имa правo дa peализyje вишe npojекатa y оквиpy pacположивих cpeдставa.