Medicinski deo Kriznog štaba složan: „Ako sada slavimo masovno, sledeće godine nećemo da budemo sa nekim bliskim!“
Medicinski deo Štaba za vanredne situacije opštine Ćuprija održao je danas konferenciju za novinare povodom aktuelne epidemološke situacije. S obzirom da se u Ćupriji nalaze dve zdravstvene institucije regionalnog karaktera i kako je velika međusobna povezanost žitelja Paraćina, Ćuprije i Jagodine, članovi štaba danas su se bavili epidemiološkom situacijom u opštini Ćuprija, ali i u čitavom Pomoravskom upravnom okrugu.
„Bolest je takva i put prenošenja je takav da ne možemo da razdvajamo Paraćin, Ćupriju i Jagodinu, s obzirom na frekvenciju i cirkulaciju stanovništva, te ih tako i sagledavamo sve zajedno“, rekao je direktor Zavoda za javno zdravlje “Pomoravlje” u Ćupriji Goran Radovanović, istakavši kako je u Pomoravskom okrugu epidemiloška situacija „još uvek apsolutno nepovoljna“.
„Na teritoriji okruga u novembru je testirano 5.049 osoba, od kojih je čak 2.586 bilo pozitivno, dok su samo u prvoj polovini decembra testirane 6.742 osobe, sa 2.855 potvrđenih slučajeva zaraze. U novembu je od posledica korone preminulo 46 ljudi. Zabrinjavajuće je da nam se javlja povećanje u Despotovcu, što je realno i bilo za očekivati za ovu ruralnu opštinu jer je do sada bila, što se tiče korone, mirna. Tu je i Rekovac sa svojim procentima, kao i Svilajnac. Kako će dalje da bude, ne mogu ništa da vam kažem. Mere koje su propisane 4. decembra daju blage rezultate, ali sve zavisi od realizacije tih mera, odnosno od naše svesti – koliko ćemo da se pridržavamo propisanih mera. Ističem, ova kriza je mnogo, mnogo gora, sada je mnogo intenzivniji talas nego ona dva prethodna. Možda je i najbolja ilustracija intenziteta ovog talasa činjenica da polovinu od ukupnog broja preminulih od početka pandemije u Pomoravlju, imamo u ovih mesec i po dana“, rekao je Radovanović.
Kako je na konferenciji moglo da se čuje, na području Pomoravskog okruga ima 87 registrovanih pozitivnih zdravstvenih radnika. Ako se njima dodaju i oni koji su u izolaciji, ocena je da je zdravstveni sistem u regionu do te mere prenapregnut da se – ako se ta linija trenda nastavi ovim kontinuitetom ili krene uzlazno – ne zna dokle će zdravstveni sistem, pre svega u Ćupriji kao najvećem delu zdravstvenog sistema Pomoravskog okruga, „izdržati u punom kapacitetu i maksimalno kvalitetno ovaj posao odraditi“.
Što se tiče školstva, Radovanović je novinarima rekao da u Jagodini ima 60 slučajeva zaraze među školskom populacijom, u Paraćinu 24, u Ćupriji 19, u Svilajncu i Rekovcu po pet, a u Despotovcu tri, naglasivši da to nije podela po mestu prebivališta, već po mestima u kojima su ta deca pohađala školu.
Direktor Opšte bolnice Ćuprija dr Slobodan Gajić istakao je da, u zdravstvenoj ustanovi regionalnog karaktera na čijem je čelu, ima obolelih sa teritorije svih šest lokalnih samouprava okruga i da je ćuprijska bolnica, zbog broja mesta i kiseonične potpore, blizu granice funkcionisanja.
„U ovoj bolnici se već duže vreme, zavisi od dana, leči između 100 i 110 pacijenata. U kovid bolnicama u Ćupriji, Jagodini i Paraćinu na lečenju se nalazi skoro 300 obolelih, a više od 30 njih se nalazi na respiratorima. Kod ovih pacijenata ishod je neizvesan“, upozorio je doktor Gajić, istakavši kako je i dalje jedna trećina kapaciteta ćuprijske bolnice namenjena takozvanim „nekovid pacijentima“. Apelujući na poštovanje mera, Gajić je napravio zanimljivu paralelu sa događajima od pre sto godina, podsetivši na činjenicu da je virus španske groznice od 1918. do 1920. godine odneo pet do deset puta više života nego ceo Prve svetski rat!
Direktorka Doma zdravlja u Ćupriji Zorica Čenić rekla je da je poslednjih dana zabeležen nešto manji broj prvih pregleda.
„Do sada je kroz kovid ambulantu Doma zdravlja prošlo 4.849 osoba. Ukupan broj antigen testova koji su rađeni od 20. novembra iznosi 550 – samo u prvih 16 dana decembra urađeno je 350 takvih testova. Od 18. marta u laboratoriju Doma zdravlja upućeno je 2.732 pacijenata“, podvukla je direktorka Čenić.
Inače, kako nam se bliži vreme slava i novogodišnjih i božićnih praznika, lekari koji su učestvovali na današnjoj konferenciji za novinare – i dr Čenić, i dr Gajić, i dr Radovanović – složni su u apelu da se ti dani provedu sa ukućanima i da se nijedna od proslava ne slavi masovno „jer ćemo da slavimo a s nekim bliskim sledeće godine nećemo da budemo“.