Održana još jedna radionica u okviru projekta „Unapređenje poslovne klime u Republici Srbiji“
Alat za prikupljanje podataka o investicionim lokacijama i preliminarna analiza modela budućeg izveštavanja, bila je tema dvodnevne onlajn radionice koja je organizovana u okviru projekta „Unapređenje poslovne klime u Republici Srbiji“. Radionica je održana 24. i 30. marta, a predavači su bili Nemanja Paunić, koordinator tehničke komponetne i Filip Petrović, koordinator komponente za uređivanje prostorno planske dokumentacije.
Prvog dana radionice polaznicima su predstavljene funkcionalnosti alata za prikupljanje podataka. Obuka se odnosila na teorijsku osnovu, upoznavanje sa radnim okruženjem alata za prikupljanje podataka i zajedničko popunjavanje i definisanje pitanja u upitniku. Nakon obuke, kroz interaktivnu diskusiju, dati su korisni komentari na inicijalni model izveštavanja. Inače, ovo je bila prva u nizu obuka kako bi se došlo do finalnog rešenja po kome će se u budućnosti izveštavati ka Nacionalnom registru investicionh lokacija.
U utorak, 30. marta, održan je nastavak onlajn radionice sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave. Fokus na ovoj obuci bio je na alatima za prikupljanje podataka o investicionim lokacijama, kao i na preliminarnoj analizi modela budućeg izveštavanja.
Cilj radionice, kako je podvučeno, bio je zajednički dogovor u vezi sa budućim alatom za prikupljanje podataka.
Podsetimo, direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković i tadašnji predsednik Opštine Ćuprija Ninoslav Erić, potpisali su u Vrdniku septembra 2019. godine Sporazum o saradnji, koji ima za cilj pružanje podrške Zavodu pri uspostavljanju Nacionalnog registra investicionih mapa (NRIM), jačanje kapaciteta izabranih jedanaest pilot jedinica lokalnih samouprava i podsticanje ekonomskog razvoja. Uspostavljanje NRIM izvršiće se kroz projekat “Unapređenje poslovne klime u Srbiji“, pa su tim povodom gosti lokalne samouprave u Ćupriji oktobra 2019. godine bili članovi zajedničke delegacije Republičkog geodetskog zavoda i Švedske uprave za kartografiju, katastar i upis zemljišta (Lantmäteriet), koji su i nosioci ovog projekta finansiranog od Međunarodne razvojne agencije Švedske (SIDA) sa više od dva miliona evra.