Србија данас обележава Дан државности, у знак сећања на два важна историјска датума.
Један је онај из 1804. године, када је на збору у Орашцу подигнут Први српски устанак против Турака, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа.
Други – дан када је у Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то време, изузетно либерални Устав Кнежевине Србије. Колико је Сретењски устав био испред свог времена, најбоље говоре следећи изводи из овог највишег правног акта младе Кнежевине Србије:
– Сваки Србин и без сваке разлике једнак је пред законима Србским, како у обрани, тако и у казни на свим судовима от најмањег до највећег;
– Нико у Сербији не може се ни гонити ни затворити, развје по пропису закона, и от законе и природне власти;
– Нико у Сербији да не стоји више от три дана у затвору, а да му се не јави кривица, за коју је затворен, и да се не узме на испит;
– Нико у Сербији не може казњен бити, већ по закону и по пресуди надлежнога суда;
– Кому се један пут судило већ за какву кривицу, пак је по пресуди судејској казњен и отпуштен, или нађен да није крив, оному неможесе по други пут судити за исту кривицу;
– Свакому грађанину Србскому отворен је пут к свим чиновима у Сербији, како се само нађе, даје способан и достојан к њима. При једнакој способности предпостављасе Србин страному;
– Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету;
– Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао. Србину слободно је роба купити, но не продати;
– Имање сваког Србина, било какво му драго, јест неприкосновено. Ко се покуси, дирнути у туђе добро и имање, или присвајати га, или окрњити, онај ће се сматрати за нарушитеља обштенародне безбједности, био он ко му драго и от куд му драго;
– Никакав чиновник не смје водити трговине, ил’ радити заната сам и под својим именом.