Choose language:

Ознака: dragoslav mihailovic

ИН МЕМОРИАМ: ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ

Тешко да је у мојој генерацији било неког, говорио је својевремено Драгослав Михаиловић, ко је онда, у то време, провео више времена у ћупријској библиотеци и ко је више књига прочитао. А „то време“ било је оно тешко предратно – и још теже ратно време – у вароши која је „горела“ на Морави и где је Драгослав растао.

Јер, док су његови вршњаци табанали вечитом прашњавом и вечито ветровитом Сремском улицом тражећи у вировима Раванице место за купање, Драгослав је хитао ка библиотеци. Отуда и не чуди што је постао књижевник. Тај  пут којим се ретко иде, осим љубави према књигама доцније ће одредити два догађаја који ће на читав живот потоњег писца оставити снажан печат и битно одредити његово укупно стваралаштво, а које би, онда, да је могао, најрадије избегао.

Та два догађаја, први, у то време углавном неизлечива туберколоза, а одмах затим, готово исто тако смртно опасан Голи оток, као зла коб надвиће се над животом будућег писца. Касније, када све коцкице буду уредно послагане и Драгослав Михаиловић крене књижевним стазама, ти догађаји заузеће своја места у његовом опусу и писцу донети књижевну славу.

У ствари, једна коцкица је чекала да ове претходне несреће прођу, да Драгослав изађе из казамата и, као човек који је одужио свој дуг друштву, потражи егзистенцију. Иза сваких врата на која је закуцао тражећи посао, стајала је невидљива и свемоћна „служба“. За њу ће Драгослав и даље бити сумњив и  неподобан за било какав државни посао. Чак и кад постане признати књижевник, кад добије НИН-ову награду, она га неће заборављати. Увек ће бити у близини. Отуда, шта је друго могао Драгослав Михаиловић него да постане писац. Ту му, у друштву његових књижевних јунака, „служба“ није могла ништа.

Мада је у Ћуприји провео тек четвртину живота, његова веза са родним градом је готово пупчана. Половина стваралачког опуса Драгослава Михаиловића везана је за Ћуприју и овај крај, његови јунаци говоре дијалектом којег су се неки лингвисти згражавали, а којим се он дичио; његови књижевни ликови су живи, неке готово да сте недавно срели. Неке, као Ћамила је занавек забележио. Као да је своју везу са Ћупријом  кроз књижевна дела наставио тамо где су је изненада, сурово и без икаквог смисла прекинули официри УДБ-е.

Књижевна критика је стваралаштво Драгослава Михаиловића одавно сврстала у Пантеон српске књижевности. Тамо где су највећи. Ћуприји остаје привилегија да је један од најзначајнјих српских књижевника рођен баш у њој. И чињеница да неки људи у свету за Ћуприју сазнају из биографије Драгослава Михаиловића, а упознају је у његовим књигама. И можда жал. Због…

 

Драгославе, срећан Вам рођендан!

Драгослав Михаиловић, сигурно најпознатији Ћупричанин, рођен је на данашњи дан 1930. године. Михаиловић је у ширим оквирима најпознатији као писац – по многима је и највећи српски прозни писац – али је својим делањем заслужио и истакнуто место међу сценаристима и драматурзима.

Опширније ..

Драгославов пут из Његошеве 3 дуг више од девет деценија

Јавним часом под симболичним називом „Пут из Његошеве 3“, који је одржала професорка српског језика и књижевности Весна Антић, данас је у Народној библиотеци „Душан Матић“ обележен предстојећи 92. рођендан академика Драгослава Михаиловића, Ћупричанина и сигурно највећег живог српског романописца и приповедача.

„Чизмаши“, „Кад су цветале тикве“, „Фреде, лаку ноћ“ и „Петријин венац“ одавно спадају у српску прозну класику, а што се тиче ћупријске читалачке публике, најтраженије дело у библиотеци „Душан Матић“, како је то истакла и директорка библиотеке Љиљана Ђорђевић, већ дуже је Михаиловићев роман „Гори Морава“.

Говорећи о стваралаштву истакнутог академика Драгослава Михаиловића, професорка Весна Антић је истакла да јој је намера је била врло једноставна, а то је „да кажем да ми имамо живог писца који је рођен у Ћуприји, који се ту школовао и који је увек и у сваком тренутку са поносом помињао своју Ћуприју“ и да је зато овај јавни час назвала “Пут из Његошеве 3”, јер је Драгослав Михаиловић управо одатле започео животно путовање.

„Драгослав Михаиловић је са 17 година остао потпуно сам, и та Његошева 3 зато има ту тежину, а друга његова несрећа је да са 19 година оде на Голи оток, где је провео 15 месеци, после чега његов живот није био нимало лак”, истакла је професорка Антић и додала да се, будући да није могао да се запосли, посветио литаратури.

Драгослав Михаиловић рођен је 17. новембра 1930. године, у Ћуприји, где је завршио основну школу и Гимназију, а потом и Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Михаиловић је један од најпознатих и најчитанијих српских писаца, романсијер, сценариста, драматург, а редовни је члан Српске академије наука и уметности. Добитник је бројних књижевних награда и признања, а 2020. године, уручена му је “Велика награда Иво Андрић” за животно дело.