Култура

Министарство културе: Ћуприји 20 милиона динара и титула “Град у фокусу 2023“

Министарство културе решењем је доделило Општини Ћуприја 20 милиона динара по конкурсу „Градови у фокусу 2023”, који пружа прилику јединицама локалних самоуправа да, у сарадњи са установама, уметничким и другим удружењима у области културе, као и појединцима и другим субјектима у култури, унапреде своје капацитете и културну понуду.

Општина Ћуприја је 20 милиона динара добила за пројекат „70 година музике и културе у Ћуприји“. Ова средства биће употребљена за адаптацију дела објекта Основне музичке школе „Душан Сковран“.

Према речима Нинослава Ерића, народног посланика и председника Скупштине општине Ћуприја, ово је појединачно највеће давање у оквиру конкурса „Градови у фокусу 2023“, што значи да је „70 година музике и културе у Ћуприји“ и најбоље оцењени пројекат, а свих 20 милиона динара биће утрошено за реконструкцију сале ћупријске музичке школе.

Иначе, локалне самоуправе које су изабране на конкурсу, међу којима и Ћуприја, понеће титулу „Град у фокусу“, која ће им омогућити да буду препознате као релевантни национални центри развоја културе и да на тај начин постану видљивије на културној мапи Републике Србије и Европе.

Концерт Колин Инфант и оркестра Школе за музичке таленте

У оквиру пројекта швајцарске организације „Forgerons du Rêve“, у Ћуприји ће у петак, 2. децембра, наступити гудачки оркестар Школе за музичке таленте, а публици ће се представити и Колин Инфант, сопран из Француске.

На програму су композиције Маје Ле Ру Обрадовић, Менделсона, Болоња, Гуноа, Бартока и Чајковског.

Концерт ће бити одражан у сали Основне музичке школе „Душан Сковран“ са почетком у 18 сати, а организацатор је Установа културе у сарадњи са Школом за музичке таленте и под покровитељством Општине Ћуприја.

Уз опаску да ће Гудачки оркестар Школе за музичке таленте и млада француска дива Колин Инфант сутрадан, 3. децембра, имати наступ у Великој сали Коларчеве задужбине у Београду, истичемо да је улаз на оба концерта бесплатан.

Великани српског сликарства: Слике Петра Добровића у Ћуприји

Поводом обележавања Дана општине Ћуприја, вечерас је у галерији Музеја „Хореум Марги – Равно” отворена изложба „Немир вегетације”, избор слика Петра Добровића похрањених у збирци Куће легата.

Из богатог уметничког опуса уметника, како је истакао директор Куће легата Филип Брусић, на изложби је представљен медитерански и фрушкогорски циклус из његове фазе колористичког експресионизма. Изабрана дела настала између 1931. и 1940. године приказују важан аспект његовог сликарства, који га је дефинисао као једног од најистакнутијих стваралаца тога времена.

Петар Добровић је сликар чисте ликовне страсти, чија су инспирација били портрети, мртве природе, пејзажи. Његове слике пуне су живописних боја и верно нам преносе пределе, локално становништво и свакодневни живот. Јаким колоритом, смелим потезом, Добровић је увек инсистирао на нужности аутентичног у уметности, на спајању реализма и модернизма. Тражећи инспирацију у колоритним пределима и локалним становницима, у заносу је сликао инспирисан поднебљем у коме је боравио. Пејзажи осликани сложеним колористичким тензијама приказују рибарска села, Далмацију и фрушкогорски крајолик.

На његов велики значај на уметничкој сцени указује и отварање Галерије-легата Петра Добровића 1974. у Београду, о којој се од 2017. стара Кућа легата. Збирка коју је граду Београду поклонила уметникова породица – супруга Олга Добровић и син Ђорђе Добровић – броји укупно 1407 уметничких дела.

Додајмо да ће „Немир вегетације“ публика у Ћуприји бити у прилици да погледа до 24. октобра.

„Матићев шал“ око врата Лазара Букумировића

Лазар Букумировић, студент друге године Филозофског факултета у Новом Саду, овогодишњи је добитник престижне књижевне награде „Матићев шал“ за прву књигу песама под називом „Уџбеник свакодневице“, која је прошле године објављена у издању Матице српске, званично је саопштено вечерас на завршној вечери 41. „Матићевих дана“.

„Према оцени жирија, “Уџбеник свакодневице” показао се као најзрелија и најзаокруженија песничка књига која је била у конкуренцији, књига која има највећи број појединачно одлично остварених песама и показује једну завидну зрелост, не само песника који обећава, него и песника који је већ у првој књизи показао веома лепе резултате у својим песмама“, истакао је у образложењу Гојко Божовић, председник жирија 41. „Матићевих дана“.

„Награда “Матићев шал“ се из године у годину показује као веома привлачна за младе песнике и задовољство ми је да кажем да је конкуренција ове године далеоко боља у односу на неколико протеклих година. На овогодишњи конкурс пристигло је 32 наслова, од којих један из Бугарске, и што је још важније, добар део књига заиста задовољава високе критеријуме за добијање награде „Матићев шал“, нарочито оне које су ушле у најужи избор“, наставио је Божовић.

„Поред Лазара Букумировића, у најужем избору за добитника награде „Матићев шал“ нашли су се и Милица Росић, Лазар Прендовић, Аида Цамовић, Јеврем Недељковић и Раде Шупић. Приметно је да се помаља једна занимљива песничка генерација, за коју сматрам да ће, бар већина од њих, остати у поезији и да ћемо у неким долазећим годинама сведочити њиховом песничком развоју и новим креативним остварењима, која ће у поезију унети један нови, преко потребан сензибилитет, закључио је Божовић.

„У „Уџбенику свакодневице“ сам заиста писао о свему. Организовао сам је у циклусе, тако да су неке опште теме, према којима сам организовао циклусе, свакодневица, такође и митологија која се ремитологизује, значајни тренуци моје биографије, писма драгим људима са којима нажалост немам више прилику да уживо разговарам и неки лични простори слободе, да их тако назовем“, рекао је Лазар Букумировић о својој првој књизи, истакавши да му награда „Матићев шал“ много значи и да му је веома драго што Ћуприја доказује да у култури нема великих и малих градова.

Подсетимо, награду “Матићев шал”, која се састоји од ручно плетеног шала, повеље и новчане награде, добија кандидовани млади писац за најбољу прву књигу песама која је објављена између две манифестације „Матићеви дани“.

Иначе, на завршној вечери овогодишњих „Матићевих дана“, додељене су и награде за најбољи уметнички рад на конкурсу „Матићу у част“, као и награде најуспешнијим такмичарима у квизу “Шта знаш о Матићу” и нaјбољим песницима на сусретима ”Теку реке”.

Сари Масникоса награда „Матићу у част“

Вечерас је у музеју отворена изложба радова који су учествовали на конкурсу „Матићу у част“. Према одлуци жирија, најупечатљивији ликовни рад ове године био је „Место злата и зла и добра и зида очаја“ параћинске уметнице Саре Масникоса.

Добитиници је поред откупне награде рада од 100.000 динара припао и термин за одржавање самосталне изложбе у излагачкој сезони 2023. године.

Сара Масникоса рођена је 1995. у Суботици, а Академију уметности у Новом Саду, смер сликарство, завршила је у класи професора Горана Деспотовског. Нослац је награде Фондације “Мали принц” за врхунске резултате у области уметности.

Овог пута на изложби “Матићу у част”, коју девету годину за редом расписује Музеј “Хореум Марги – Равно”, одлуком уметничког жирија учествује 17 аутора са укупно 25 радова.

“Морам да признам да је ово један веома значајан пресек српске савремене уметности аутора који своју уметност базирају на надреалистичком приступу“, истакао је за Телевизију „Поморавље“ директор Музеја „Хореум Марги – Равно“ Новак Новаковић.

Изложба „Матићу у част“ ће у галеријском простору музеја бити отворена до 28. септембра.

„Матићеви дани“ 41. пут – богат програм у славу великог песника слободе

Традиционална књижевна манифестација „Матићеви дани”, посвећена великану српске књижевности, надреалисти, есејисти, академику и дипломати Душану Матићу (1898–1980), биће одржана у његовој родној Ћуприји од 9. до 13. септембра.

Опширније ..

Завршен је Раванелиус – осам дана изузетности је иза нас

Овогодишњи Раванелиус отворен је у недељу, 3. јула, „Концертом радости“, названим по чувеном делу аустријског композитора Фридриха Гулде, у извођењу светски познатог виолончелисте Драгана Ђорђевића, кога је пратио гудачки ансамбл „Вивачело“ под диригентском палицом професора Александра Седлара.
Наредних дана низали су се концерти у камерној сали и на отвореном, од којих посебно издвајамо концерт у Моравском парку.
Раванелиус је из дана у дан приређивао изузетне тренутке инспирисане музиком. После фантастичних концерата камерне музике и бројних пратећих садржаја посвећених најмлађима, на ред су дошле „Севдалинке“.
Судећи по дугим аплаузима, јаким емоцијама и по којој сузи, Београдски соул секстет дао је посебну ноту овогодишњен Раванелиусу. Више од сат времена публика је уживала у звуцима џеза, блуза и севдаха.
Претпоследњи дан фестивала био је намењен сећању на великог Генија – Ратка Буљанчевића, још једног Ћупричанина који је „пловио музиком“, а само вече затварања, упркос киши, одржано је синоћ у дворишту Школе за таленте концертом под називом ”Вече арија”.

Опширније ..

„Цврчак и мрав“ – читање на мало другачији начин

Удружење уметника “Високо Це“ данас је кроз оперу „Цврчак и мрав“ најмлађим Ћупричанима послало изузетно вредну поруку: материјално није најбитније; у животу су најважнији љубав, осмех и пријатељство, а то је све – бесплатно.

У уводу опере, деца су се упознала са протагонистима, њиховим карактером и свакодневницом, а затим су, одговарајући на питања, размишљали о томе на чију страну стати: на страну Цврчка или Мрава?

Опера „Цврчак и мрав“, која је обележила четврти дан „Раванелиуса“, осмишљена је тако да су у њој све време учествовали малишани, који су заједно са актерима – уметницима из удружења „Високо Це“ – полемисали да ли је боље свирати или радити или радити уз свирку и песму, а поред Цврчка и Мрава, сцену је улепшала шумска вила која је кроз покрет и песму комуницирала са децом.

Занимљиве су биле мудролије које су долазиле из публике, рекло би се и освежавајуће, а посвећеност малишана који су данас били присутни у сали Основне школе „Душан Сковран“, дају за право организаторима „Раванелиуса“ што све већи простор поклањају најмлађој публици.

„Рубикон“ одушевио публику

Маестрални Гудачки квартет „Рубикон“ извео је концерт „Синергија“ на трећој вечери трећег „Раванелиуса“. Вечерас је „Синергија“ на најлепши могући начин сусрела Менделсона и Грига, и слободно може да се каже како концерти попут овог „Рубиконовог“ у потпуности оправдавају одредницу изузетност у називу фестивала „Раванелиус“.

Иначе, чланови Гудачког квартета „Рубикон“ су Роберт Лакатош, професор виолине на Академији уметности у Новом Саду, Марко Јосифоски, професор виолине на Факултету музичке уметности у Београду, Јожеф Бисак, соло виола у оркестру Опере Српског народног позоришта и Драган Ђорђевић, професор виолончела на Факултету музичке уметности у Београду, један од оснивача „Рубикона“ пре готово две деценије.

Рубикон” се одавно наметнуо као један од најквалитетнијих камерних ансамбала у Србији, а до сада је наступао је на бројним престижним музичким фестивалима. Посебно се памти концерт у оквиру циклуса Великани музичке сцене Задужбине Илије М. Коларца са пијанистом Итамаром Голаном 2011. Године, а међу најважније концерте „Рубикона“ у иностранству, убрајају се наступи на Лондонском градском фестивалу и на Фестивалу у Бамбергу.

Подсетимо, „Раванелиус“ – фестивал музичке изузетности траје до недеље, 10. јула. Улаз на сва дешавања је слободан.

„Раванелиус“: Одржано предавање „Примена и присуство музике у медијима”

У оквиру Фестивала музичке изузетности „Раванелиус“, данас је у Камерној сали Школе за музичке таленте у Ћуприји одржано предавање “Примена и присуство музике у медијима”. Предавање је одржала Силвана Грујић, доктор из области музикологије и медијских студија, уредница музичке редакције РТС.

Силвана Грујић је говорила о начинима презентовања класичне музике широј публици и о томе како да квалитетна музика заузме своје место у мору комерцијалних садржаја, пре свега кроз студију случаја продукције неколико најпознатијих холивудских спотова.

Такође, она је, у више него занимљивом предавању, причала о томе како се води Евровизија, како се преносе најпознатији светски концерти, али и како се уређује музички програм на нашој националној телевизији.

„Како се развијају медији тако се и однос према музици мења. Музика је била и биће свеприсутна у медијима, а њена распрострањеност је несагледаива, самим тим и утицај. Музика је саставни део нашег живота и музику поред слушања треба и доживети“, рекла је Силвана Грујић за Телевизију „Поморавље“, истакавши да су медији веома важни када је у питању диктирање музичких стандарда.

„Драго ми је што „Раванелиус“ постоји и то баш у Ћуприји, која има заводну музичку традицију и културу. Хвала организаторима на позиву. Овај долазак за мене је привилегија”, закључила је Силвана Грујић.