Choose language:

Kultura

Ministarstvo kulture: Ćupriji 20 miliona dinara i titula “Grad u fokusu 2023“

Ministarstvo kulture rešenjem je dodelilo Opštini Ćuprija 20 miliona dinara po konkursu „Gradovi u fokusu 2023”, koji pruža priliku jedinicama lokalnih samouprava da, u saradnji sa ustanovama, umetničkim i drugim udruženjima u oblasti kulture, kao i pojedincima i drugim subjektima u kulturi, unaprede svoje kapacitete i kulturnu ponudu.

Opština Ćuprija je 20 miliona dinara dobila za projekat „70 godina muzike i kulture u Ćupriji“. Ova sredstva biće upotrebljena za adaptaciju dela objekta Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran“.

Prema rečima Ninoslava Erića, narodnog poslanika i predsednika Skupštine opštine Ćuprija, ovo je pojedinačno najveće davanje u okviru konkursa „Gradovi u fokusu 2023“, što znači da je „70 godina muzike i kulture u Ćupriji“ i najbolje ocenjeni projekat, a svih 20 miliona dinara biće utrošeno za rekonstrukciju sale ćuprijske muzičke škole.

Inače, lokalne samouprave koje su izabrane na konkursu, među kojima i Ćuprija, poneće titulu „Grad u fokusu“, koja će im omogućiti da budu prepoznate kao relevantni nacionalni centri razvoja kulture i da na taj način postanu vidljivije na kulturnoj mapi Republike Srbije i Evrope.

Koncert Kolin Infant i orkestra Škole za muzičke talente

U okviru projekta švajcarske organizacije „Forgerons du Rêve“, u Ćupriji će u petak, 2. decembra, nastupiti gudački orkestar Škole za muzičke talente, a publici će se predstaviti i Kolin Infant, sopran iz Francuske.

Na programu su kompozicije Maje Le Ru Obradović, Mendelsona, Bolonja, Gunoa, Bartoka i Čajkovskog.

Koncert će biti odražan u sali Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran“ sa početkom u 18 sati, a organizacator je Ustanova kulture u saradnji sa Školom za muzičke talente i pod pokroviteljstvom Opštine Ćuprija.

Uz opasku da će Gudački orkestar Škole za muzičke talente i mlada francuska diva Kolin Infant sutradan, 3. decembra, imati nastup u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu, ističemo da je ulaz na oba koncerta besplatan.

Velikani srpskog slikarstva: Slike Petra Dobrovića u Ćupriji

Povodom obeležavanja Dana opštine Ćuprija, večeras je u galeriji Muzeja „Horeum Margi – Ravno” otvorena izložba „Nemir vegetacije”, izbor slika Petra Dobrovića pohranjenih u zbirci Kuće legata.

Iz bogatog umetničkog opusa umetnika,  kako je istakao direktor Kuće legata Filip Brusić, na izložbi je predstavljen mediteranski i fruškogorski ciklus iz njegove faze kolorističkog ekspresionizma. Izabrana dela nastala između 1931. i 1940. godine prikazuju važan aspekt njegovog slikarstva, koji ga je definisao kao jednog od najistaknutijih stvaralaca toga vremena.

Petar Dobrović je slikar čiste likovne strasti, čija su inspiracija bili portreti, mrtve prirode, pejzaži. Njegove slike pune su živopisnih boja i verno nam prenose predele, lokalno stanovništvo i svakodnevni život. Jakim koloritom, smelim potezom, Dobrović je uvek insistirao na nužnosti autentičnog u umetnosti, na spajanju realizma i modernizma. Tražeći inspiraciju u koloritnim predelima i lokalnim stanovnicima, u zanosu je slikao inspirisan podnebljem u kome je boravio. Pejzaži oslikani složenim kolorističkim tenzijama prikazuju ribarska sela, Dalmaciju i fruškogorski krajolik.

Na njegov veliki značaj na umetničkoj sceni ukazuje i otvaranje Galerije-legata Petra Dobrovića 1974. u Beogradu, o kojoj se od 2017. stara Kuća legata. Zbirka koju je gradu Beogradu poklonila umetnikova porodica – supruga Olga Dobrović i sin Đorđe Dobrović – broji ukupno 1407 umetničkih dela.

Dodajmo da će „Nemir vegetacije“ publika u Ćupriji biti u prilici da pogleda do 24. oktobra.

„Matićev šal“ oko vrata Lazara Bukumirovića

Lazar Bukumirović, student druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ovogodišnji je dobitnik prestižne književne nagrade „Matićev šal“ za prvu knjigu pesama pod nazivom „Udžbenik svakodnevice“, koja je prošle godine objavljena u izdanju Matice srpske, zvanično je saopšteno večeras na završnoj večeri 41. „Matićevih dana“.

„Prema oceni žirija, “Udžbenik svakodnevice” pokazao se kao najzrelija i najzaokruženija pesnička knjiga koja je bila u konkurenciji, knjiga koja ima najveći broj pojedinačno odlično ostvarenih pesama i pokazuje jednu zavidnu zrelost, ne samo pesnika koji obećava, nego i pesnika koji je već u prvoj knjizi pokazao veoma lepe rezultate u svojim pesmama“, istakao je u obrazloženju Gojko Božović, predsednik žirija 41. „Matićevih dana“.

„Nagrada “Matićev šal“ se iz godine u godinu pokazuje kao veoma privlačna za mlade pesnike i zadovoljstvo mi je da kažem da je konkurencija ove godine daleoko bolja u odnosu na nekoliko proteklih godina. Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 32 naslova, od kojih jedan iz Bugarske, i što je još važnije, dobar deo knjiga zaista zadovoljava visoke kriterijume za dobijanje nagrade „Matićev šal“, naročito one koje su ušle u najuži izbor“, nastavio je Božović.

„Pored Lazara Bukumirovića, u najužem izboru za dobitnika nagrade „Matićev šal“ našli su se i Milica Rosić, Lazar Prendović, Aida Camović, Jevrem Nedeljković i Rade Šupić. Primetno je da se pomalja jedna zanimljiva pesnička generacija, za koju smatram da će, bar većina od njih, ostati u poeziji i da ćemo u nekim dolazećim godinama svedočiti njihovom pesničkom razvoju i novim kreativnim ostvarenjima, koja će u poeziju uneti jedan novi, preko potreban senzibilitet, zaključio je Božović.

„U „Udžbeniku svakodnevice“ sam zaista pisao o svemu. Organizovao sam je u cikluse, tako da su neke opšte teme, prema kojima sam organizovao cikluse, svakodnevica, takođe i mitologija koja se remitologizuje, značajni trenuci moje biografije, pisma dragim ljudima sa kojima nažalost nemam više priliku da uživo razgovaram i neki lični prostori slobode, da ih tako nazovem“, rekao je Lazar Bukumirović o svojoj prvoj knjizi, istakavši da mu nagrada „Matićev šal“ mnogo znači i da mu je veoma drago što Ćuprija dokazuje da u kulturi nema velikih i malih gradova.

Podsetimo, nagradu “Matićev šal”, koja se sastoji od ručno pletenog šala, povelje i novčane nagrade, dobija kandidovani mladi pisac za najbolju prvu knjigu pesama koja je objavljena između dve manifestacije „Matićevi dani“.

Inače, na završnoj večeri ovogodišnjih „Matićevih dana“, dodeljene su i nagrade za najbolji umetnički rad na konkursu „Matiću u čast“, kao i nagrade najuspešnijim takmičarima u kvizu “Šta znaš o Matiću” i najboljim pesnicima na susretima ”Teku reke”.

 

Sari Masnikosa nagrada „Matiću u čast“

Večeras je u muzeju otvorena izložba radova koji su učestvovali na konkursu „Matiću u čast“. Prema odluci žirija, najupečatljiviji likovni rad ove godine bio je „Mesto zlata i zla i dobra i zida očaja“ paraćinske umetnice Sare Masnikosa.

Dobitinici je pored otkupne nagrade rada od 100.000 dinara pripao i termin za održavanje samostalne izložbe u izlagačkoj sezoni 2023. godine.

Sara Masnikosa rođena je 1995. u Subotici, a Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo, završila je u klasi profesora Gorana Despotovskog. Noslac je nagrade Fondacije “Mali princ” za vrhunske rezultate u oblasti umetnosti.

Ovog puta na izložbi “Matiću u čast”, koju devetu godinu za redom raspisuje Muzej “Horeum Margi – Ravno”, odlukom umetničkog žirija učestvuje 17 autora sa ukupno 25 radova.

“Moram da priznam da je ovo jedan veoma značajan presek srpske savremene umetnosti autora koji svoju umetnost baziraju na nadrealističkom pristupu“, istakao je za Televiziju „Pomoravlje“ direktor Muzeja „Horeum Margi – Ravno“ Novak Novaković.

Izložba „Matiću u čast“ će u galerijskom prostoru muzeja biti otvorena do 28. septembra.

 

Završen je Ravanelius – osam dana izuzetnosti je iza nas

Ovogodišnji Ravanelius otvoren je u nedelju, 3. jula, „Koncertom radosti“, nazvanim po čuvenom delu austrijskog kompozitora Fridriha Gulde, u izvođenju svetski poznatog violončeliste Dragana Đorđevića, koga je pratio gudački ansambl „Vivačelo“ pod dirigentskom palicom profesora Aleksandra Sedlara.
Narednih dana nizali su se koncerti u kamernoj sali i na otvorenom, od kojih posebno izdvajamo koncert u Moravskom parku.
Ravanelius je iz dana u dan priređivao izuzetne trenutke inspirisane muzikom. Posle fantastičnih koncerata kamerne muzike i brojnih pratećih sadržaja posvećenih najmlađima, na red su došle „Sevdalinke“.
Sudeći po dugim aplauzima, jakim emocijama i po kojoj suzi, Beogradski soul sekstet dao je posebnu notu ovogodišnjen Ravaneliusu. Više od sat vremena publika je uživala u zvucima džeza, bluza i sevdaha.
Pretposlednji dan festivala bio je namenjen sećanju na velikog Genija – Ratka Buljančevića, još jednog Ćupričanina koji je „plovio muzikom“, a samo veče zatvaranja, uprkos kiši, održano je sinoć u dvorištu Škole za talente koncertom pod nazivom ”Veče arija”.

Opširnije ..

„Cvrčak i mrav“ – čitanje na malo drugačiji način

Udruženje umetnika “Visoko Ce“ danas je kroz operu „Cvrčak i mrav“ najmlađim Ćupričanima poslalo izuzetno vrednu poruku: materijalno nije najbitnije; u životu su najvažniji ljubav, osmeh i prijateljstvo, a to je sve – besplatno.

U uvodu opere, deca su se upoznala sa protagonistima, njihovim karakterom i svakodnevnicom, a zatim su, odgovarajući na pitanja, razmišljali o tome na čiju stranu stati: na stranu Cvrčka ili Mrava?

Opera „Cvrčak i mrav“, koja je obeležila četvrti dan „Ravaneliusa“, osmišljena je tako da su u njoj sve vreme učestvovali mališani, koji su zajedno sa akterima – umetnicima iz udruženja „Visoko Ce“ – polemisali da li je bolje svirati ili raditi ili raditi uz svirku i pesmu, a pored Cvrčka i Mrava, scenu je ulepšala šumska vila koja je kroz pokret i pesmu komunicirala sa decom.

Zanimljive su bile mudrolije koje su dolazile iz publike, reklo bi se i osvežavajuće, a posvećenost mališana koji su danas bili prisutni u sali Osnovne škole „Dušan Skovran“, daju za pravo organizatorima „Ravaneliusa“ što sve veći prostor poklanjaju najmlađoj publici.

„Rubikon“ oduševio publiku

Maestralni Gudački kvartet „Rubikon“ izveo je koncert „Sinergija“ na trećoj večeri trećeg „Ravaneliusa“.  Večeras je „Sinergija“ na najlepši mogući način susrela Mendelsona i Griga,  i slobodno može da se kaže kako koncerti poput ovog „Rubikonovog“ u potpunosti opravdavaju odrednicu izuzetnost u nazivu festivala „Ravanelius“.

Inače, članovi Gudačkog kvarteta „Rubikon“ su Robert Lakatoš, profesor violine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Marko Josifoski, profesor violine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Jožef Bisak, solo viola u orkestru Opere Srpskog narodnog pozorišta i Dragan Đorđević, profesor violončela na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, jedan od osnivača „Rubikona“ pre gotovo dve decenije.

Rubikon” se odavno nametnuo kao jedan od najkvalitetnijih kamernih ansambala u Srbiji, a do sada je nastupao je na brojnim prestižnim muzičkim festivalima. Posebno se pamti koncert u okviru ciklusa Velikani muzičke scene Zadužbine Ilije M. Kolarca sa pijanistom Itamarom Golanom 2011. Godine, a među najvažnije koncerte „Rubikona“ u inostranstvu, ubrajaju se nastupi na Londonskom gradskom festivalu i na Festivalu u Bambergu.

Podsetimo, „Ravanelius“ – festival muzičke izuzetnosti traje do nedelje, 10. jula. Ulaz na sva dešavanja je slobodan.

„Ravanelius“: Održano predavanje „Primena i prisustvo muzike u medijima”

U okviru Festivala muzičke izuzetnosti „Ravanelius“, danas je u Kamernoj sali Škole za muzičke talente u Ćupriji održano predavanje “Primena i prisustvo muzike u medijima”. Predavanje je održala Silvana Grujić, doktor iz oblasti muzikologije i medijskih studija, urednica muzičke redakcije RTS.

Silvana Grujić je govorila o načinima prezentovanja klasične muzike široj publici i o tome kako da kvalitetna muzika zauzme svoje mesto u moru komercijalnih sadržaja, pre svega kroz studiju slučaja produkcije nekoliko najpoznatijih holivudskih spotova.

Takođe, ona je, u više nego zanimljivom predavanju, pričala o tome kako se vodi Evrovizija, kako se prenose najpoznatiji svetski koncerti, ali i kako se uređuje muzički program na našoj nacionalnoj televiziji.

„Kako se razvijaju mediji tako se i odnos prema muzici menja. Muzika je bila i biće sveprisutna u medijima, a njena rasprostranjenost je nesagledaiva, samim tim i uticaj. Muzika je sastavni deo našeg života i muziku pored slušanja treba i doživeti“, rekla je Silvana Grujić za Televiziju „Pomoravlje“, istakavši da su mediji veoma važni kada je u pitanju diktiranje muzičkih standarda.

„Drago mi je što „Ravanelius“ postoji i to baš u Ćupriji, koja ima zavodnu muzičku tradiciju i kulturu. Hvala organizatorima na pozivu. Ovaj dolazak za mene je privilegija”, zaključila je Silvana Grujić.