Народна библиотека „Душан Матић“ организује општинско такмичење рецитатора под називом“Песниче народа мог“. Такмичење ће се одржати у сали Основне музичке школе „Душан Сковран“ у уторак,21. марта са почетком у 17 часова.
„Ноу фест ове године има највећи број излагача. Тренутно су на сајму 44 високошколске институције, које представљају своје студијске програме заинтересованим ученицима завршних разреда средњих школа из свих шест локалних самоуправа Поморавског округа. По овоме, то представља јединствен садржај ове врсте у Србији, и можемо с поносом да кажемо да смо после једанаест година постигли ниво који је престижан за читаву нашу земљу“, рекао је данас Дејан Милуновић, један од чланова НОУ тима – регионалног тима подршке за науку, образовање и уметност, који и овог пута стоји иза НОУ феста.
Милуновић је на отварању овогодишњег Фестивала науке, образовања и уметности истакао и да највећи број излагача-високошколских институција на 11. НОУ фесту долази из Србије, те да је по томе ово, без сумње, највећи сајам образовања у држави.
Претходећи доношењу велике и важне одлуке о избору будуће професије и каријере, сајам образовања је одлично место за прикупљање важних информација о студијским програмима, сагласни су и будући студенти и представници високошколских институција. Поред тога, доступност свих информација на једном месту доноси значајну финансијску уштеду за родитеље будућих студената из Поморавља, с обзиром да су сви садржаји на сајму бесплатни.
Рецимо и то да је за организоване посете ученика из Параћина и Јагодине обезбеђен бесплатан превоз аутобусима Еуролина, а да ће програми средњих школа сутра бити представљени на НОУ фесту у већ устаљеном термину – од 10 до 16 сати.
Завршни рачун општине Ћуприја , сходно слову Закона о буџетском систему, подлеже екстерној ревизији коју врши Државна ревизорска институција, па су 95. седницу, чланови Општинског већа отворили одлуком о ангажовању екстерног ревозора. Настављено је одлуком о финансијској подршци домаћинствима на спровођењу мера енергетске санације. Трећу годину заредом локална самоуправа учествује у делу трошкова на мерама енергетске санације објеката, а средства за ту намену обезбеђена су буџетом за ову годину.
Стадион „Радничког“ на Славији ће, након одлуке већника и скупштинске потврде, прећи у јавну својину општине. Ово је резиме одлуке и деценијског спора којом ће овај спортски објекат, након измирења укупне пореске обавезе предузећа „Браун шугар д.о.о“, постати имовина општине. Образлажћући читав поступак Јовица Антић, председник Општине Ћуприја, истакао је да је као општински правобранилац водио спор, те да је добро упознат са, најблаже речено, сумњивим радњама које су довеле до тога да стадион буде отуђен. Ипак, вредело је труда и стадион ће коначно бити враћен својим правим власницима, грађанима Ћуприје.
Након тога усвојени су извештаји о раду за претходну годину Установе културе и Народне библиотеке „Душан Матић, а седница је приведена крају именовањем комисије за реализацију мера енергетске санације породичних кућа путем уградње соларних панела.
На крају заседања Јовица Антић је обавестио присутне чланове о иницијативи да се у знак поштовања према преминулом академику Драгославу Михајловићу организују културна дешавања, која би била посвећена животу и стваралаштву нашег знаменитог суграђанина.
Унапређење туристичког потенцијала у Ћуприји било је тема састанка руководства општине и Милене Поповић, државне секретарке Министарства туризма и омладине. Састанку су, уз Јовицу Антића и Владимира Васиљевића, присуствовали и Јелена Петровић, директорка Туристичке организације општине и Ненад Јовановић, већник задужен за омладину и спорт.
Гошћи из министарства Јовица Антић је изнео неке од идеја које могу да поспеше бољу афирмацију туристичке понуде у Ћуприји. Захваљујући се на добродошлици и гостопримству, Милена Поповић је истакла да свој посао види пре свега као развој туристичких капацитета у унутрашњости, а они нису уопште мали.
Развој туризма није само развој туристичке понуде у Београду и великим градовима већ и малим општинама у унутрашњости, нагласила је Милена Поповић, уз напомену да ће после обиласка свих региона поново доћи у Ћуприју са неким конкретним идејама.
Посету Ћуприји Милена Поповић, државна секретарка Министарства туризма и омладине завршила је обиласком Манастира Раваница.
Једанаести Регионални сајам образовања – НОУФЕСТ 2023 биће одржан 16. и 17. марта у Хали спортова “АДА” у Ћуприји, у организацији Регионалног тима подршке за науку, образовање и уметност – НОУ тим.
У складу са добро познатом традицијом, први сајамски дан резервисан је за представљање факултета и високих школа, а циљна група су ученици и наставници завршних разреда средњих школа, док ће другог дана манифестације своју прилику за презентацију имати средње школе из региона и специјализоване средње школе из целе Србије, где би посетиоци били ученици и наставници осмог разреда основних школа.
Заинтересованим посетиоцима биће доступне детаљне информације које им могу помоћи при упознавању са програмом и начином рада жељених школа и факултета. Излагачи на сајму ће, са друге стране, имати могућност да остваре непосредни контакт са потенцијалним студентима и њиховим родитељима.
Претходећи доношењу велике и важне одлуке о избору будуће професије и каријере, сајам образовања је одлично место за прикупљање важних информација. Поред тога, доступност свих информација на једном месту доноси значајну финансијску уштеду за родитеље будућих студената из Поморавља, с обзиром да су сви садржаји на сајму бесплатни.
Организатор сајма, Регионални тим подршке за науку, образовање и уметност – НОУ тим, поручује ученицима и родитељима да искористе прилику коју им 16. и 17. марта пружа сајам образовања у Ћуприји, по броју излагача један од највећих сајмова образовања у Србији.
Све сајамске активности на НОУФЕСТ 2023 одржаваће се од 10 до 16 сати.
Улаз за све посетиоце је слободан, а за организоване посете ученика из Параћина и Јагодине обезбеђен је бесплатан превоз аутобусима Еуролина.
Тешко да је у мојој генерацији било неког, говорио је својевремено Драгослав Михаиловић, ко је онда, у то време, провео више времена у ћупријској библиотеци и ко је више књига прочитао. А „то време“ било је оно тешко предратно – и још теже ратно време – у вароши која је „горела“ на Морави и где је Драгослав растао.
Јер, док су његови вршњаци табанали вечитом прашњавом и вечито ветровитом Сремском улицом тражећи у вировима Раванице место за купање, Драгослав је хитао ка библиотеци. Отуда и не чуди што је постао књижевник. Тај пут којим се ретко иде, осим љубави према књигама доцније ће одредити два догађаја који ће на читав живот потоњег писца оставити снажан печат и битно одредити његово укупно стваралаштво, а које би, онда, да је могао, најрадије избегао.
Та два догађаја, први, у то време углавном неизлечива туберколоза, а одмах затим, готово исто тако смртно опасан Голи оток, као зла коб надвиће се над животом будућег писца. Касније, када све коцкице буду уредно послагане и Драгослав Михаиловић крене књижевним стазама, ти догађаји заузеће своја места у његовом опусу и писцу донети књижевну славу.
У ствари, једна коцкица је чекала да ове претходне несреће прођу, да Драгослав изађе из казамата и, као човек који је одужио свој дуг друштву, потражи егзистенцију. Иза сваких врата на која је закуцао тражећи посао, стајала је невидљива и свемоћна „служба“. За њу ће Драгослав и даље бити сумњив и неподобан за било какав државни посао. Чак и кад постане признати књижевник, кад добије НИН-ову награду, она га неће заборављати. Увек ће бити у близини. Отуда, шта је друго могао Драгослав Михаиловић него да постане писац. Ту му, у друштву његових књижевних јунака, „служба“ није могла ништа.
Мада је у Ћуприји провео тек четвртину живота, његова веза са родним градом је готово пупчана. Половина стваралачког опуса Драгослава Михаиловића везана је за Ћуприју и овај крај, његови јунаци говоре дијалектом којег су се неки лингвисти згражавали, а којим се он дичио; његови књижевни ликови су живи, неке готово да сте недавно срели. Неке, као Ћамила је занавек забележио. Као да је своју везу са Ћупријом кроз књижевна дела наставио тамо где су је изненада, сурово и без икаквог смисла прекинули официри УДБ-е.
Књижевна критика је стваралаштво Драгослава Михаиловића одавно сврстала у Пантеон српске књижевности. Тамо где су највећи. Ћуприји остаје привилегија да је један од најзначајнјих српских књижевника рођен баш у њој. И чињеница да неки људи у свету за Ћуприју сазнају из биографије Драгослава Михаиловића, а упознају је у његовим књигама. И можда жал. Због…
Национална служба за запошљавање, у сарадњи са Општином Ћуприја, данас је организовала представљање јавних конкурса и подстицаја које привредници могу да искористе уколико планирају отварање нових радних места.
Ове године акценат је на запошљавању лица из категорије „теже запошљивих“, као и на запошљавању особа са инвалидитетом, рекла је Светлана Мирковић, директорка НСЗ, филијала Јагодина, и додала да су јавни позиви и конкурси објављени још 20. фебруара, али да имају различите рокове за пријаву.
Према речима директорке Митровић, овакве презентације биће настављене у свим општинама Поморавског округа, а циљ је да се поред досадашњих послодаваца, сарадња оствари и са што већим бројем нових привредника.
Седница Општинског већа започела је изменом Одлуке о начину коришћења буџетских средстава за програме удружења. Наиме, изменама закона укинута је институција буџетске инспекције, па ће убудуће контролу трошења свих буџетских средстава вршити трочлана комисија.
Настављено је усвајањем финансијског извештаја ПУ “Дечија радост“ и извештајем о раду за претходну годину Музеја „Хореум марги-Равно“.
Наредном одлуком чланови већа су расписали јавни конкурс за ову годину за суфинансирање програма удружења. За ову намену буџетом је издвојено пет милиона динара, а на јавни конкурс се могу пријавити сва удружења регистрована на територији општине или удружења која своје програмске активности остварују на подрујчју општине Ћуприја. Конкурс је отворен до 24. марта, а све додатне информације и образац за пријаву могу се наћи на званичном сајту општине Ћуприја.
Заседање Општинског већа данас је приведено крају изменама финансијсих планова ОШ “Вук Караџић“, библиотеке и ОМШ “Душан Сковран“, а затворено разматрањем жалби и формирањем комисије за избор програма од јавног значаја.
Часопис „Борба„ је прошле године обележио век постојања и, вероватно више него иједно друго штампано гласило, био и хроничар и учесник најважнијих дешавања на овим просторима. Основана као гласило Комунистичке партије Југославије, „Борба“ је деценијама била новинарска школа за генерације врсних српских новинара и лист за које је писати било привилегија. Отуда не чуди што су за „Борбу“ писали и Андрић, Црњански, Селенић…
Изложба о веку постојања и трајања свој пут кроз 20 градова Србије нашла је и у музеју „Хореум Марги – Равно“. Богата фото и архивска грађа – од излагача се могло чути да „Борба“ располаже најбогатијом колекцијом фотографија – представили су не само век постојања једне новине него и историју турбулентих дешавања различитих држава у којима је „Борба“излазила.
„Век Борбе“ ћупријској публици представили су Андрија Јоргић, директор и Милица Драшковић, приређивач изложбе, а добродошлицу гостима пожелели Владимир Васиљевић,заменик председника Општине Ћуприја и Новак Новаковић, директор Музеја „Хореум Марги-Равно“.
„Борба“ је данас часопис који се и концепцијски и графички разликује од оне каквом је памте старији читаоци. Уместо некадашњег новинског, излази једном месечно у формату часописа, и усмерена је дешавањима у култури, уметности и традицији. Редакцију, како су се сами похвалили, чине млади новинари, углавном студенти, и то им је, кажу, највећа гаранција да не брину за будућност.
„Борба“ је ушла у други век постојања, а изложбу о њеном првом веку свакако треба погледати.
„Ове године имамо 27 уговора о финансирању у укупном износу од око 27 милиона динара. Укупан буџет за спорт је 35 милиона, што се досад никада није десило. Од 2019. до данас буџет за спорт је повећан више од два пута. Остатак до 35 милиона остављен је за још неке пројекте и програме који нас потенцијално очекују у 2023. години. Ако на ова средства, која смо из општинског буџета наменили спорту, додамо буџет Установе СРЦ „Ада“ за одржавање инфраструктуре, коју скоро сви спортски клубови бесплатно користе, улагања у спорт су много већа од ових 35 милиона динара“, изјавио је Владимир Васиљевић, заменик председника Општине Ћуприја, обраћајући се представницима спортских удружења која су данас добила средства за пројектно финансирање у 2023. години.
Васиљевић је притом најавио и прегршт догађаја који нас очекују до краја године, посебно оне који ће обележити манифестацију Спортско лето.
Он је такође апеловао на спортске клубове да још више међусобно сарађују, те их позвао да буду активнији у промоцији и презентацији својих активности.
