Vesti

Budući srednjoškolci u fokusu drugog dana NOU festa

Drugog dana ovogodišnjeg Regionalnog sajma obrazovanja NOU fest, učenicima završnih razreda osnovnih škola predstavile su se srednjoškolske institucije, ukupno njih 24. Osnovci i njihovi roditelji tako su bili u prilici da se, preko brošura ali i u direktnom kontaktu sa predstavnicima škola, podrobnije upute u smerove koje bi kroz nešto više od tri meseca mogli da upišu.

Već po pravilu, veliki broj učenika raspitivao se o tome koje smerove i kakve pogodnosti po upisu nude i tri ćuprijske srednje škole – Gimnazija, Medicinska i Tehnička škola. Veliki broj osnovaca iskazao je interesovanje za srednjoškolsko obrazovanje na nekom od zdravstvenih smerova, ali i za izuzetno popularno aj-ti odeljenje u Gimnaziji. Takođe, sve je veće interesovanje i za dualno obrazovanje, koje je vezano za Tehničku školu, pa možemo da zaključimo da će i ovog juna biti tražnje za ćuprijskim srednjim školama.

Što se tiče samog sajma, sve pohvale NOU timu za realizaciju ove prestižne manifestacije, koju je u samo dva dana posetilo oko četiri hiljade posetilaca.

Stadion na Slaviji je (opet) naš

Priča o „Slavijanskom stadionu“ je priča o najstarijem sportskom objektu u Ćupriji. Preduzimljivi češki industrijalci su, shvatajući značaj fizičke kulture, uz gimnastičke sprave i teniske rekete, u Ćupriju doneli i fudbalsku loptu, a kako lopta negde mora da se kotrlja, uz fabriku napravili i igralište. Kasnije će napraviti i modernu gimnastičku dvoranu i sve to ostaviti Ćupriji. U veku trajanja na ovom igralištu će, ko će znati broj koliko mladih Ćupričana, jurcati za loptom, pobeđivati i sanjati golove. Zapamtiće travnati stadion velika imena ćuprijskog fudbala i hiljade navijača. Ono što neće zapamtiti dešavalo se na nekim drugim, skrivenim tribinama, daleko od navijača i ljubitelja fudbala. To će dovesti da stadion, koji je napravljen da bude imovina svih Ćupričana, bude predmet zakulisne i mutne trgovine. To je i suština priče o stadionu Radničkog.

Krajem prošlog veka ŠELK 911 je, posle niza posnih godina, otišao u stečaj. U stečajnu masu, pored imovine matične fabrike, upisuje se i okolno zemljište, koje je odavno bilo javna svojima, pa čak i okolne ulice. Malo ko zna da je i Ulica Borivoja Velimanovića, jedna od najprometnijih ulica u gradu, ušla u stečajnu imovinu, čekajući verovatno da budući kupac odluči šta će s njom!?

Na ovaj apsurd, verovatno nezabeležen u novijoj istoriji pravosuđa, u početku ne reaguje niko. Ni ondašnje opštinsko rukovodstvo, ni država čiji su organi pokrenuli stečaj, ni stečajni upravnik. Kakogod, ulice će kasnije biti izuzete, ali za stadion niko nije mario. On će sa fabrikom, uz još neke okolne parcele i nekretnine, biti prodat firmi „Braun šugar“.

Pre devet godina opština pokreće spor pred sudom u pokušaju da imovinu vrati, a na to ondašnji vlasnici odgovaraju protivtužbom. Istovremeno, opština „bije bitku“ da i drugi gradski stadion vrati u okvire javne svojine. Maratonski spor, u kome je prvo trebalo utvrditi ko je pravi vlasnik, otkriva niz, eufimistično govoreći, nečasnih postupanja vezanih za prodaju ŠELK-a 911. Ipak sud na kraju stavlja tačku na spor. Vlasnik ŠELK-a 911, firma „Braun šugar“, na ime poreza duguje opštini blizu 54 miliona dinara, a vrednost stadiona procenjena je na nešto više od 50 miliona.Tako će – uz „Slavijanski stadion“ koji se, kako su i njegovi prvi vlasnici želeli, opet vraća građanima Ćuprije – opštinska kasa biti punija za 3 i po miliona.

Ćuprija i njeni građani opet imaju dva svoja stadiona. Opšti interes je, uz dosta muke, pobedio pojedinačne, sebične interese.

A moglo je da se desi i drugačije.

Erić na 13. sednici SO Ćuprija po hitnom postupku: „Vraćanjem stadiona na Slaviji nastavljamo vraćanje našeg“

Sednica Skupštine opštine Ćuprije otvorena je minutom ćutanja kojom su odbornici odali poštu preminulom akademiku Dragoslavu Mihailoviću. Nakon toga Ninoslav Erić, predsednik skupštine, pokrenuo je inicijativu o promeni naziva Ulice Rada Simonovića u Trg Dragoslava Mihailovića, izradu idejnog rešenja za podizanje spomen obeležja piscu i formiranje legata Dragoslava Mihailovića. Ova inicijativa, koju su odbornici jednoglasno prihvatili, zapravo je prva u celoj Srbiji, i dolazi s pravog mesta – od Ćupričana u zahvalnost jednom od naših najznamenitijih sugrađana.

Dnevni red sednice započeo je promenom odluke o načinu finansiranja programa udruženja. Izmena je uslovljena promenama u zakonskoj regulativi jer je sa 1. januarom ukinuta budžetska inspekcija, koja je dosad kontrolisala raspodelu i trošenje budžetskih sredstava.

Skupštinsko zasedanje nastavljeno je donošenjem Odluke o angažovanji internog revizora, što je zakonska obaveza lokalnih samouprava. Reviziju sprovodi Državna revizorska institucija, a predmet revizije će biti završni račun opštinskog budžeta za prošlu godinu.

Naredna tačka je s pravom privukla najviše pažnje odbornika. Iza odluke kojom se utvrđuje javni interes i pribavlja u javnu svojinu nepokretnost, stoji višegodišnje nastojanje opštine da pod okrilje grada vrati stadion na Slaviji. O decenijskom problemu i onome što je prethodilo, govorili su Jovica Antić, predsednik opštine i Ninoslav Erić, predsednik Skupštine opštine Ćuprija. U svojim izlaganjima dva predsednika su istakla da je prodaju fabrike šećera i niza nepokretnosti uz nju pratila neverovatna neodgovornost ondašnjih stečajnih upravnika, dakle predstavnika države, ali i opštinskih čelnika. Ondašnja rukovodstva opštine dozvolila su da u stečajnu masu budu upisane čak i neke tranzitne gradske ulice. Ista takva neodgovornost, kod nekoliko garnitura opštinskih funkcionera, važila je i kada su u pitanju stadion „Morave“, Sokolski dom i Modna kuća. Zato je 2013-u, podvukao je Erić, Ćuprija dočekala bez ijednog otvorenog sportskog objekta koji je bio vlasništvo opštine. Zahvaljujući razumevanju nadležnih, pre svega u Direkciji za imovinu, svi ovi objekti, ali opet uz mnogo muka, vraćeni su i upisani kao javna svojina opštine.

Nakon ove tačke, koja je sa pravom bila centralno pitanje zasedanja, doneta je odluka o finansijskoj podršci domaćinstvima u sprovođenju mera energetske sanacije objekata.

Prvo tromesečje godine rezervisano je za podnošenje izveštaja o radu u prethodnoj godini, pa je serija izveštaja otvorena analizom rada Opštinskog veća, a nastavljena izveštajima o radu Centra za socijalni rad, Turističke organizacije, Muzeja „Horeum margi-Ravno“ i Predškolske ustanove „Dečija radost“. Svi izveštaji su dobili podršku skupštinske većine, čime je završeno 13-o po redu zasedanje opštinskog parlamenta.

TAKMIČENJE RECITATORA „PESNIČE NARODA MOG“

Narodna biblioteka „Dušan Matić“ organizuje opštinsko takmičenje recitatora pod nazivom“Pesniče naroda mog“. Takmičenje će se održati u sali Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran“ u utorak,21. marta sa početkom u 17 časova.

Prvi dan najvećeg sajma obrazovanja u Srbiji

„Nou fest ove godine ima najveći broj izlagača. Trenutno su na sajmu 44 visokoškolske institucije, koje predstavljaju svoje studijske programe zainteresovanim učenicima završnih razreda srednjih škola iz svih šest lokalnih samouprava Pomoravskog okruga. Po ovome, to predstavlja jedinstven sadržaj ove vrste u Srbiji, i možemo s ponosom da kažemo da smo posle jedanaest godina postigli nivo koji je prestižan za čitavu našu zemlju“, rekao je danas Dejan Milunović, jedan od članova NOU tima – regionalnog tima podrške za nauku, obrazovanje i umetnost, koji i ovog puta stoji iza NOU festa.

Milunović je na otvaranju ovogodišnjeg Festivala nauke, obrazovanja i umetnosti istakao i da najveći broj izlagača-visokoškolskih institucija na 11. NOU festu dolazi iz Srbije, te da je po tome ovo, bez sumnje, najveći sajam obrazovanja u državi.

Prethodeći donošenju velike i važne odluke o izboru buduće profesije i karijere, sajam obrazovanja je odlično mesto za prikupljanje važnih informacija o studijskim programima, saglasni su i budući studenti i predstavnici visokoškolskih institucija. Pored toga, dostupnost svih informacija na jednom mestu donosi značajnu finansijsku uštedu za roditelje budućih studenata iz Pomoravlja, s obzirom da su svi sadržaji na sajmu besplatni.

Recimo i to da je za organizovane posete učenika iz Paraćina i Jagodine obezbeđen besplatan prevoz autobusima Eurolina, a da će programi srednjih škola sutra biti predstavljeni na NOU festu u već ustaljenom terminu – od 10 do 16 sati.

Održana 95. sednica Opštinskog veća

Završni račun opštine Ćuprija , shodno slovu Zakona o budžetskom sistemu, podleže eksternoj reviziji koju vrši Državna revizorska institucija, pa su 95. sednicu, članovi Opštinskog veća otvorili odlukom o angažovanju eksternog revozora. Nastavljeno je odlukom o finansijskoj podršci domaćinstvima na sprovođenju mera energetske sanacije. Treću godinu zaredom lokalna samouprava učestvuje u delu troškova na merama energetske sanacije objekata, a sredstva za tu namenu obezbeđena su budžetom za ovu godinu.

Stadion „Radničkog“ na Slaviji će, nakon odluke većnika i skupštinske potvrde, preći u javnu svojinu opštine. Ovo je rezime odluke i decenijskog spora kojom će ovaj sportski objekat, nakon izmirenja ukupne poreske obaveze preduzeća „Braun šugar d.o.o“, postati imovina opštine. Obrazlažćući čitav postupak Jovica Antić, predsednik Opštine Ćuprija, istakao je da je kao opštinski pravobranilac vodio spor, te da je dobro upoznat sa, najblaže rečeno, sumnjivim radnjama koje su dovele do toga da stadion bude otuđen. Ipak, vredelo je truda i stadion će konačno biti vraćen svojim pravim vlasnicima, građanima Ćuprije.

Nakon toga usvojeni su izveštaji o radu za prethodnu godinu Ustanove kulture i Narodne biblioteke „Dušan Matić, a sednica je privedena kraju imenovanjem komisije za realizaciju mera energetske sanacije porodičnih kuća putem ugradnje solarnih panela.

Na kraju zasedanja Jovica Antić je obavestio prisutne članove o inicijativi da se u znak poštovanja prema preminulom akademiku Dragoslavu Mihajloviću organizuju kulturna dešavanja, koja bi bila posvećena životu i stvaralaštvu našeg znamenitog sugrađanina.

DRŽAVNA SEKRETARKA MINISTARSTVA TURIZMA I OMLADINE POSETILA ĆUPRIJU

Unapređenje turističkog potencijala u Ćupriji bilo je tema sastanka rukovodstva opštine i Milene Popović, državne sekretarke Ministarstva turizma i omladine. Sastanku su, uz Jovicu Antića i Vladimira Vasiljevića, prisustvovali i Jelena Petrović, direktorka Turističke organizacije opštine i Nenad Jovanović, većnik zadužen za omladinu i sport.

Gošći iz ministarstva Jovica Antić je izneo neke od ideja koje mogu da pospeše bolju afirmaciju turističke ponude u Ćupriji. Zahvaljujući se na dobrodošlici i gostoprimstvu, Milena Popović je istakla da svoj posao vidi pre svega kao razvoj turističkih kapaciteta u unutrašnjosti, a oni nisu uopšte mali.

Razvoj turizma nije samo razvoj turističke ponude u Beogradu i velikim gradovima već i malim opštinama u unutrašnjosti, naglasila je Milena Popović, uz napomenu da će posle obilaska svih regiona ponovo doći u Ćupriju sa nekim konkretnim idejama.

Posetu Ćupriji Milena Popović, državna sekretarka Ministarstva turizma i omladine završila je obilaskom Manastira Ravanica.

U OČEKIVANJU 11. REGIONALNOG SAJMA OBRAZOVANJA

Jedanaesti Regionalni sajam obrazovanja – NOUFEST 2023 biće održan 16. i 17. marta u Hali sportova “ADA” u Ćupriji, u organizaciji Regionalnog tima podrške za nauku, obrazovanje i umetnost – NOU tim.

U skladu sa dobro poznatom tradicijom, prvi sajamski dan rezervisan je za predstavljanje fakulteta i visokih škola, a ciljna grupa su učenici i nastavnici završnih razreda srednjih škola, dok će drugog dana manifestacije svoju priliku za prezentaciju imati srednje škole iz regiona i specijalizovane srednje škole iz cele Srbije, gde bi posetioci bili učenici i nastavnici osmog razreda osnovnih škola.

Zainteresovanim posetiocima biće dostupne detaljne informacije koje im mogu pomoći pri upoznavanju sa programom i načinom rada željenih škola i fakulteta. Izlagači na sajmu će, sa druge strane, imati mogućnost da ostvare neposredni kontakt sa potencijalnim studentima i njihovim roditeljima.

Prethodeći donošenju velike i važne odluke o izboru buduće profesije i karijere, sajam obrazovanja je odlično mesto za prikupljanje važnih informacija. Pored toga, dostupnost svih informacija na jednom mestu donosi značajnu finansijsku uštedu za roditelje budućih studenata iz Pomoravlja, s obzirom da su svi sadržaji na sajmu besplatni.

Organizator sajma, Regionalni tim podrške za nauku, obrazovanje i umetnost – NOU tim, poručuje učenicima i roditeljima da iskoriste priliku koju im 16. i 17. marta pruža sajam obrazovanja u Ćupriji, po broju izlagača jedan od najvećih sajmova obrazovanja u Srbiji.

Sve sajamske aktivnosti na NOUFEST 2023 održavaće se od 10 do 16 sati.

Ulaz za sve posetioce je slobodan, a za organizovane posete učenika iz Paraćina i Jagodine obezbeđen je besplatan prevoz autobusima Eurolina.

IN MEMORIAM: DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ

Teško da je u mojoj generaciji bilo nekog, govorio je svojevremeno Dragoslav Mihailović, ko je onda, u to vreme, proveo više vremena u ćuprijskoj biblioteci i ko je više knjiga pročitao. A „to vreme“ bilo je ono teško predratno – i još teže ratno vreme – u varoši koja je „gorela“ na Moravi i gde je Dragoslav rastao.

Jer, dok su njegovi vršnjaci tabanali večitom prašnjavom i večito vetrovitom Sremskom ulicom tražeći u virovima Ravanice mesto za kupanje, Dragoslav je hitao ka biblioteci. Otuda i ne čudi što je postao književnik. Taj put kojim se retko ide, osim ljubavi prema knjigama docnije će odrediti dva događaja koji će na čitav život potonjeg pisca ostaviti snažan pečat i bitno odrediti njegovo ukupno stvaralaštvo, a koje bi, onda, da je mogao, najradije izbegao.

Ta dva događaja, prvi, u to vreme uglavnom neizlečiva tuberkoloza, a odmah zatim, gotovo isto tako smrtno opasan Goli otok, kao zla kob nadviće se nad životom budućeg pisca. Kasnije, kada sve kockice budu uredno poslagane i Dragoslav Mihailović krene književnim stazama, ti događaji zauzeće svoja mesta u njegovom opusu i piscu doneti književnu slavu.

U stvari, jedna kockica je čekala da ove prethodne nesreće prođu, da Dragoslav izađe iz kazamata i, kao čovek koji je odužio svoj dug društvu, potraži egzistenciju. Iza svakih vrata na koja je zakucao tražeći posao, stajala je nevidljiva i svemoćna „služba“. Za nju će Dragoslav i dalje biti sumnjiv i nepodoban za bilo kakav državni posao. Čak i kad postane priznati književnik, kad dobije NIN-ovu nagradu, ona ga neće zaboravljati. Uvek će biti u blizini. Otuda, šta je drugo mogao Dragoslav Mihailović nego da postane pisac. Tu mu, u društvu njegovih književnih junaka, „služba“ nije mogla ništa.

Mada je u Ćupriji proveo tek četvrtinu života, njegova veza sa rodnim gradom je gotovo pupčana. Polovina stvaralačkog opusa Dragoslava Mihailovića vezana je za Ćupriju i ovaj kraj, njegovi junaci govore dijalektom kojeg su se neki lingvisti zgražavali, a kojim se on dičio; njegovi književni likovi su živi, neke gotovo da ste nedavno sreli. Neke, kao Ćamila je zanavek zabeležio. Kao da je svoju vezu sa Ćuprijom kroz književna dela nastavio tamo gde su je iznenada, surovo i bez ikakvog smisla prekinuli oficiri UDB-e.

Književna kritika je stvaralaštvo Dragoslava Mihailovića odavno svrstala u Panteon srpske književnosti. Tamo gde su najveći. Ćupriji ostaje privilegija da je jedan od najznačajnjih srpskih književnika rođen baš u njoj. I činjenica da neki ljudi u svetu za Ćupriju saznaju iz biografije Dragoslava Mihailovića, a upoznaju je u njegovim knjigama. I možda žal. Zbog…

Predstavljene mere aktivne politike zapošljavanja

Nacionalna služba za zapošljavanje, u saradnji sa Opštinom Ćuprija, danas je organizovala predstavljanje javnih konkursa i podsticaja koje privrednici mogu da iskoriste ukoliko planiraju otvaranje novih radnih mesta.

Ove godine akcenat je na zapošljavanju lica iz kategorije „teže zapošljivih“, kao i na zapošljavanju osoba sa invaliditetom, rekla je Svetlana Mirković, direktorka NSZ, filijala Jagodina, i dodala da su javni pozivi i konkursi objavljeni još 20. februara, ali da imaju različite rokove za prijavu.

Prema rečima direktorke Mitrović, ovakve prezentacije biće nastavljene u svim opštinama Pomoravskog okruga, a cilj je da se pored dosadašnjih poslodavaca, saradnja ostvari i sa što većim brojem novih privrednika.