Вести

Насиље у породици није приватна ствар – тиче се свих!

Насиље у породици није приватна ствар него друштвени проблем и тако би требало да се решава, порука је са данашње трибине која је у Центру за социјални рад у Ћуприји организована поводом 25. новембра – Међународног дана борбе против насиља над женама.

Насиље је резултат неравнотеже моћи, па тако у породици пре свега разликујемо насиље над женама, децом, старима и особама са инвалидитетом. Овај већ одавно друштвени проблем, који несразмерно више погађа жене и девојчице, постаје доминантан облик понашања у нашем друштву, што показује и чињенично стање: ове године у породичном и партнерском насиљу у Србији убијено је 25 жена, а у претходних десет година чак 340!

Свака жена може да буде жртва насиља, а како су насилници често шармантни људи, са углађеним манирима у социјалном окружењу и разним тактикама у злостављању, тешко је одредити ко би могао да буде насилник. Ипак, одавно су познати облици насиља у породици, па ако трпите физичко, психичко, економско или сексуално насиље, време је да се обратите полицији или било којој особи у коју имате поверење.

Што се тиче психичког насиља, треба знати да у ову категорију, између осталог, спадају и омаловажавање, вређање, контрола, манипулација децом и изолација, а кад је је изолација у питању, с њом насиље над женама обично и почиње. Насилник жртву прво изолује од породице, пријатеља, друштва, односно од свих људи који би могли да јој помогну.

И ако после првог насиља које сте претрпели, од насилника чујете како се каје, како обећава да ће да се поправи и ако се притом понаша као да сте на меденом месецу, немојте да се заваравате: десиће се опет.

Одржана 20. редовна седница Скупштине општине Ћуприја

Ребаланс буџета, по свему судећи последњи у овој години, отворио је седницу општинског парламента. Реч је изменама условљеним објективним околностима јер се нека дешавања просто не могу предвидети у време пројектовања буџета. Ребалансом буџета су усвојени и буџетски приходи који као пројекција нису постојали, попут средстава Министарства за бригу о селу. Измене буџета, образложио је прву тачку дневног реда председник Скупштине општине Ћуприја Нинослав Ерић, условљене су и инвестицијом у два бунара за водоснабдевање, чија се изградња приводи крају на подручју КО Супска. Пројекцијом новог буџета предвиђена је изградња још неколико бунара на Стрелишту, тако да ће наредну годину – чак иако буде екстремних суша какве су биле протекле две године – Ћуприја дочекати без проблема у водоснабдевању, рекао је Ерић.

Наредном одлуком Скупштина је потврдила предлог Општинког већа о прибављању непокретности од компаније СМП Аутомотиве за потребе изградње саобраћајнице. Ради се о једном квадрату земљишта који је због планских документа морао да буде прибављен непосредном погодбом од власника непокретности.

Следеће две тачке дневног реда – предлог Одлуке о јавним расправама и План активности у процесу доношења одлука о трошењу средстава прикупљених по основу пореза – имале су исти основ, а то је шире укључивање грађана у доношење важних одлука за развој локалне заједнице. Оба предлога усвојена су одлуком скупштинске већине.

Скупштинску потврду добила је Информација о усклађености планираних и реализованих активности јавних предузећа, чији је оснивач локална самоуправа, статутарне измене Туристичке организације, као и конкурс за избор директора музеја „Хореум Марги-Равно“.

Одржана 82. седница Општинског већа

Просечна цена квадрата непокретности за утврђивање пореза на имовину у 2023. години кретаће се у распону од 955,24 динара ван зоне до 4.100,00 динара за грађевинско земљиште у првој зони. Просечна цена квадрата станова у зависности од зоне кретаће се од 42.829,62 до 64.315,40 и од 24.889,62 до 43.913,35 за куће за становање. Цена квадрата за пословне зграде, у зависности од зоне у којој се објекат налази, кретаће се у распону од 30.000,00 до 92.673,23 динара. На основу цена квадрата непокретности приказаних у нацрту Одлуке о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности, на који је Општинско веће данас дало позитивно мишљење, Скупштина општине Ћуприја ће утврдити пореску основицу за порез на имовину у наредној години.

Како су новогодишњи празници пред нама, Општинско веће је за другу и последњу тачку дневног реда данас имало предлог састава одбора који ће организовати новогодишњи концерт.

Одржана 81. седница Општинског већа

После одржаних јавних расправа у периоду од 1. до 16. новембра, предлог ревизије буџета за 2022. годину нашао се пред члановима општинске владе. Коначну одлуку, после позитивне одлуке већника, даће Скупштина општине на наредном заседању. Измена буџета условљена је објективним околностима. Неке инвестиције, попут изградње Трга Стефана Првовенчаног и постављање лед билборда по граду, остављене су за наредну годину, поједине апропријације (подршка родитељству и рађању) су умањене јер није било довољно заинтересованих, док је уштеде било јер је, рецимо, пројекат „Михољски сусрети села“ подржан од Министарства за бригу о селу са готово пола милиона динара. Све ово, уз још неке мање измене, променило је одређене буџетске позиције, па је за то била неопходна и подршка Општинског већа. Већници су данас посебно истакли да је уређење Лудог потока једна од инвестиција која ће свакако да буде реализована, али ће због компликованог пројекта, пре свега због укрштања водотока са ауто-путем и са неколико магистралних енергетских инсталација, и она сачекати идућу годину.

Након Одлуке о измени буџета, прихваћен је предлог стручних служби о изменама Одлуке о платама изабраних и постављених лица у органима општине. Ове одлуке не значе повећање зарада, већ усаглашавање са важећим законским прописима. Већници су такође позитивно реаговали и на полугодишњу информацију о усклађености планираних и реализованих активности јавних предузећа чији је оснивач општина.

Седницу су затворила два захтева. Први захтев поднело је ЈКП “Равно 2014“ за сагласност на, скупштинском одлуком, већ одобрени део буџетских субвенција. Овај пут захтев се односио на набавку камиона кипера за потребе одржавања путева у износу од 6.480.000 динара. Други захтев пред већнике је стигао из Центра за социјални рад. Реч је о набавци новогодишњих пакетића за децу чији су родитељи корисници права новчане социјалне помоћи. И овај захтев чланови Општинског већа једногласно су подржали, па ће 167 малишана, старости до 12 година, новогодишње жеље обогатити и пакетићима.

Овоме додајмо да је на крају данашњег заседања председник Општине Ћуприја Јовица Антић информисао већнике о састанку који је јуче одржан у Параћину а тицао се дефинисања заједничких мера општина Ћуприја и Параћин како би водоснабдевање грађана две локалне самоуправе било знатно побољшано већ 2023. године.

Нинослав Ерић: „Догодине знатно боље водоснабдевање“

У Параћину је данас одржан састанак челника двеју локалних самоуправа – Ћуприје и Параћина, на коме је примарна тема била решавање вишедеценијског проблема водоснабдевања две општине Поморавског округа. Осим народног посланика и председника Скупштине општине Ћуприја Нинослава Ерића, председника Општине Ћуприја Јовице Антића и домаћина, председника Општине Параћин Владимира Милићевића, на састанку су учествовали директор Јавног предузећа „Равно 2014“ Дејан Ристић и директор ЈKП „Параћин“ Драган Аксентијевић, обојица са сарадницима.

Учесници данашњег састанка договорили су се да се интензивирају радови на делу магистралног водовода од Давидовца до Плане, који према динамици треба да буду завршени фебруара идуће године. На овој траси, како је могло да се чује, због застарелости цеви и конфигурације терена, губи се највише воде која са изворишта „Света Петка“ долази у заједнички водосистем.

Две стране такође су се договориле да, заједно са још неколико локалних самоуправа, крену у пројекат који ће фактички да дуплира количину воде која долази до Параћина и Ћуприје. Овај пројекат биће подржан од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Дирекције за воде.

Што се тиче самосталних пројеката Општине Ћуприја у водоснабдевање, народни посланик и председник Скупштине општине Ћуприја Нинослав Ерић истакао је данас да ће и ново извориште из Супске много да значи за побољшање водоснабдевања Ћуприје. Оно ће водом снабдевати Индустријску зону „Добричево“ али ће респектабилна количина воде из овог изворишта ићи и у водосистем града. Такође, истиће Ерић, предстојећим ребаланском буџета биће финансирана изградња још два бунара, па ће и поред објективно знатно мање падавина током готово целе 2022. и, последично, мање издашности изворишта, водоснабдевање Ћуприје већ идуће године да буде неупоредиво боље.

Иначе, две делегације сложиле су се да је интензивирање сарадње између општина Параћин и Ћуприја од заједничког интереса. На маргинама данашњег састанка договорено је још тешње повезивање суседних локалних заједница, а као својеврсан симбол све веће упућености две општине једна на другу, у плану је и изградња бициклистичке стазе од Параћина до Ћуприје.

Драгославе, срећан Вам рођендан!

Драгослав Михаиловић, сигурно најпознатији Ћупричанин, рођен је на данашњи дан 1930. године. Михаиловић је у ширим оквирима најпознатији као писац – по многима је и највећи српски прозни писац – али је својим делањем заслужио и истакнуто место међу сценаристима и драматурзима.

Опширније ..

Пријави дигитално насиље на 19833

Као један од облика вршњачког насиља, дигитално насиље није видљиво голим оком, не оставља видљиве знакове повреда, модрице, ожиљке или знакове помоћу којих родитељ, старатељ или било која друга особа од поверења може да примети да је дете жртва вршњачког насиља. Међутим, овакво насиље веома је заступљено и изузетно опасно.

Ипак, један од најтежих облика дигиталног угрожавања безбедности деце јесу криминалне активности: крађа идентитета и информација, педофилија, могућност киднаповања и уцена које имају последице по физичко и ментално здравље, истакла је данас у Јовцу на предавању о безбедности деце и младих на интернету Емина Бековић, едукаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету у оквиру Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Иако је 13 година доња граница за отварање профила на већини друштвених мрежа, само троје од педесеторо деце узраста од 12 до 14 година, који су присуствовали данашњем предавању у Јовцу, нема Инстаграм, Фејсбук или Ток Ток. Трећина од њих на интернету проводи више од три сата играјући игрице. На питање да ли њихови родитељи знају да они имају профиле на друштвеним мрежама, половина је одговорила потврдно.

Важно је да деца схвате да са овим проблемима не могу да се сама изборе. Поверење које родитељи морају да изграде са децом и стална едукација, кључ је решења ово проблема који све више узима маха.

Жртва дигиталног насиља обавезно треба да потражи помоћ од особе којој верује (родитеља, старатеља, блиског члана породице или неке друге одрасле особе) а може да се обрати на бесплатан број телефона 19833, где ће да добије савет како да реши проблем, поручила је на крају предавања Емина Бековић.

У четвртак уништавање неексплодираних убојних средстава

Према обавештењу које је из Војне поште 9932 стигло у Општинску управу општине Ћуприја, у четвртак, 17. новембра, од 12 до 15 часова деминери ће уништавати неексплодирана убојна средства у зони: Параћинске утрине, насеље „7. јули“, Карађорђево брдо – језеро Везировац.

За време акције уништавања биће затворен за саобраћај некатегорисани пут од насеља „7. јул“ до језера на Везировцу, а Војска Србије у обавештењу упућује молбу да се становништво и стока из овог опасног подручја евакуишу пре почетка уништавања неексплодираних убојних средстава.

Границе опасног подручја биће обележене великим црвеним барјацима, а на прилазним путевима биће постављени стражари, чије се команде морају безусловно поштовати.

Завршетак уништења означиће се скидањем црвених барјака и повлачењем стражара.

Уједно, Војска Србије упозорава становништво да је најстроже забрањено свако прикупљање и дирање нераспрснутих зрна и њихових делова, јер је то опасно по живот. При наиласку на таква зрна свако лице је дужно да о томе одмах обавести најближе органе полиције или најближу Kоманду Војске Србије.

Војска Србије неће сносити одговорност за несрећне случајеве који могу настати дирањем нераспрснутих зрна и њихових делова, као ни за штету по људе и стоку који би могли да се нађу у реону активности у четвртак од 12 до 15 сати, закључује се у обавештењу Војне поште 9932 Војске Србије.

Драгославов пут из Његошеве 3 дуг више од девет деценија

Јавним часом под симболичним називом „Пут из Његошеве 3“, који је одржала професорка српског језика и књижевности Весна Антић, данас је у Народној библиотеци „Душан Матић“ обележен предстојећи 92. рођендан академика Драгослава Михаиловића, Ћупричанина и сигурно највећег живог српског романописца и приповедача.

„Чизмаши“, „Кад су цветале тикве“, „Фреде, лаку ноћ“ и „Петријин венац“ одавно спадају у српску прозну класику, а што се тиче ћупријске читалачке публике, најтраженије дело у библиотеци „Душан Матић“, како је то истакла и директорка библиотеке Љиљана Ђорђевић, већ дуже је Михаиловићев роман „Гори Морава“.

Говорећи о стваралаштву истакнутог академика Драгослава Михаиловића, професорка Весна Антић је истакла да јој је намера је била врло једноставна, а то је „да кажем да ми имамо живог писца који је рођен у Ћуприји, који се ту школовао и који је увек и у сваком тренутку са поносом помињао своју Ћуприју“ и да је зато овај јавни час назвала “Пут из Његошеве 3”, јер је Драгослав Михаиловић управо одатле започео животно путовање.

„Драгослав Михаиловић је са 17 година остао потпуно сам, и та Његошева 3 зато има ту тежину, а друга његова несрећа је да са 19 година оде на Голи оток, где је провео 15 месеци, после чега његов живот није био нимало лак”, истакла је професорка Антић и додала да се, будући да није могао да се запосли, посветио литаратури.

Драгослав Михаиловић рођен је 17. новембра 1930. године, у Ћуприји, где је завршио основну школу и Гимназију, а потом и Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Михаиловић је један од најпознатих и најчитанијих српских писаца, романсијер, сценариста, драматург, а редовни је члан Српске академије наука и уметности. Добитник је бројних књижевних награда и признања, а 2020. године, уручена му је “Велика награда Иво Андрић” за животно дело.

Добар одзив добровољних давалаца крви

У просторијама Црвеног крста Ћуприја одржана је редовна новембарска акција добровољног давања крви, која се организује у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Ниш. Овог пута прикупљено је нешто мање од 50 јединица крви, а доктор Петар Стојановић из Завода за трансфузију крви Ниш истакао је да су тренутне залихе крви у Заводу стабилне, али да је увек неопходно да добровољних давалаца буде што више.

“Сви даваоци крви су добродошли, поготово они са негативним РХ фактором, односно крв даваоца који одговара свима“, подвукао је доктор Стојановић.

Процедура да се упишете на листу добровољних давалаца крви крајње је једноставна. Потребно је да одвојите само 20 минута времена, обавите краћи лекарски преглед и давањем крви дате допринос у обезбеђивању стабилних залиха ове драгоцене течности.