Choose language:

Vesti

Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Današnji datum, 15. septembar, izabran je za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, jer je tog dana 1918. godine probijen Solunski front.

Naši državni simboli su himna, grb i nacionalna zastava. Sva tri simbola su prelepi i imamo pravo da na njih budemo ponosni i da ih ističemo, posebno danas, s poštovanjem i zahvalnošću prema precima koji su svoje živote utkali u našu slobodu.

 

Svim građanima Republike Srbije i Republike Srpske, svim Srbima i svima koji Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu, čestitamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

 

Očekuje nas sajam vrhunskih fideraša i varaličara

Treći ribolovački “Most kup“, takmičenje u sportskom ribolovu, biće održan ovog vikenda na obali Velike Morave. Kako je rečeno na konferenciji za medije, koja je danas upriličena povodom ove sportsko-turističke manifestacije, građani će sportske ribolovce u Moravskom parku moći da vide već u subotu u 7 izjutra.

Subota je, inače, dan kada će se duž obale kraj Moravskog parka naći fideraši. Fider ribolov je tehnika dubinskog ribolova korišćenjem hranilice za primamu uglavnom mrene, deverike, babuške (srebrnog karaša) i šarana. Ova tehnika, o čemu je danas pričao trener reprezentacije i poznati ribolovac Nebojša Ilić, omiljena je ribolovcima koji vole aktivan ribolov, pošto uz dobar izbor hrane i mamaca omogućava ulov većih količina, a takođe i većih primeraka ribe. Prema Iliću, fider tehnika je vrlo zahtevna, ali je obalska staza kod Moravskog parka, gde će se takmičenje u subotu održati, pogodna za ovu vrstu ribolova. Dodajmo da su organizatori takmičenja u fider ribolovu imali slatke muke da odaberu 25 najboljih ribolovaca, jer je broj takmičara koji su u subotu imali nameru da učestvuju u kupu prevazišao kapacitete staze.

U nedelju će na obale Velike Morave izaći varaličari, njih oko 80. Prijavljivanje takmičara biće obavljeno od 7 do 8 sati, a samo takmičenje na grabljive vrste riba trajaće do 14 časova, predočio je Slobodan Malinić – Brus, predsednik Udruženja „Varaličar“. On je istakao da će takmičari sami birati svoja mesta na kojima će da pecaju, a podsetio je i da propozicije kupa dozvoljavaju da se ta mesta za vreme takmičenja menjaju. Malinić je takođe podvukao da će ovogodišnji „Most kup“ da ima međunarodni karakter, jer će svoja umeća na Velikoj Moravi da iskažu članovi Sportsko-ribolovnog društva „Bosna“ iz Doboja, koje je od prošle godine pobratim ćuprijskom Udruženju „Varaličar“

Organizatori „Most kupa“ iz Turističke organizacije Ćuprija i Udruženja rekreativnih ribolovaca „Varaličar“ poručuju da će ovaj događaj da ima i edukativnu notu, jer je za najmlađe posetioce „Most kupa“ pripremljen bogat program, koji će za cilj da ima uvođenje mladih u sportski ribolov, kao i podizanje njihove svesti o neophodnosti očuvanja našeg prirodnog okruženja.

Na kraju konferencije za medije, predstavnici ribolovaca zahvalili su se Turističkoj organizaciji i Opštini Ćuprija što su prepoznali „Most kup“ kao nešto vredno podrške i izrazili veru da su loše pandemijske godine iza nas.

„Matićev šal“ oko vrata Lazara Bukumirovića

Lazar Bukumirović, student druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ovogodišnji je dobitnik prestižne književne nagrade „Matićev šal“ za prvu knjigu pesama pod nazivom „Udžbenik svakodnevice“, koja je prošle godine objavljena u izdanju Matice srpske, zvanično je saopšteno večeras na završnoj večeri 41. „Matićevih dana“.

„Prema oceni žirija, “Udžbenik svakodnevice” pokazao se kao najzrelija i najzaokruženija pesnička knjiga koja je bila u konkurenciji, knjiga koja ima najveći broj pojedinačno odlično ostvarenih pesama i pokazuje jednu zavidnu zrelost, ne samo pesnika koji obećava, nego i pesnika koji je već u prvoj knjizi pokazao veoma lepe rezultate u svojim pesmama“, istakao je u obrazloženju Gojko Božović, predsednik žirija 41. „Matićevih dana“.

„Nagrada “Matićev šal“ se iz godine u godinu pokazuje kao veoma privlačna za mlade pesnike i zadovoljstvo mi je da kažem da je konkurencija ove godine daleoko bolja u odnosu na nekoliko proteklih godina. Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 32 naslova, od kojih jedan iz Bugarske, i što je još važnije, dobar deo knjiga zaista zadovoljava visoke kriterijume za dobijanje nagrade „Matićev šal“, naročito one koje su ušle u najuži izbor“, nastavio je Božović.

„Pored Lazara Bukumirovića, u najužem izboru za dobitnika nagrade „Matićev šal“ našli su se i Milica Rosić, Lazar Prendović, Aida Camović, Jevrem Nedeljković i Rade Šupić. Primetno je da se pomalja jedna zanimljiva pesnička generacija, za koju smatram da će, bar većina od njih, ostati u poeziji i da ćemo u nekim dolazećim godinama svedočiti njihovom pesničkom razvoju i novim kreativnim ostvarenjima, koja će u poeziju uneti jedan novi, preko potreban senzibilitet, zaključio je Božović.

„U „Udžbeniku svakodnevice“ sam zaista pisao o svemu. Organizovao sam je u cikluse, tako da su neke opšte teme, prema kojima sam organizovao cikluse, svakodnevica, takođe i mitologija koja se remitologizuje, značajni trenuci moje biografije, pisma dragim ljudima sa kojima nažalost nemam više priliku da uživo razgovaram i neki lični prostori slobode, da ih tako nazovem“, rekao je Lazar Bukumirović o svojoj prvoj knjizi, istakavši da mu nagrada „Matićev šal“ mnogo znači i da mu je veoma drago što Ćuprija dokazuje da u kulturi nema velikih i malih gradova.

Podsetimo, nagradu “Matićev šal”, koja se sastoji od ručno pletenog šala, povelje i novčane nagrade, dobija kandidovani mladi pisac za najbolju prvu knjigu pesama koja je objavljena između dve manifestacije „Matićevi dani“.

Inače, na završnoj večeri ovogodišnjih „Matićevih dana“, dodeljene su i nagrade za najbolji umetnički rad na konkursu „Matiću u čast“, kao i nagrade najuspešnijim takmičarima u kvizu “Šta znaš o Matiću” i najboljim pesnicima na susretima ”Teku reke”.

 

Sari Masnikosa nagrada „Matiću u čast“

Večeras je u muzeju otvorena izložba radova koji su učestvovali na konkursu „Matiću u čast“. Prema odluci žirija, najupečatljiviji likovni rad ove godine bio je „Mesto zlata i zla i dobra i zida očaja“ paraćinske umetnice Sare Masnikosa.

Dobitinici je pored otkupne nagrade rada od 100.000 dinara pripao i termin za održavanje samostalne izložbe u izlagačkoj sezoni 2023. godine.

Sara Masnikosa rođena je 1995. u Subotici, a Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo, završila je u klasi profesora Gorana Despotovskog. Noslac je nagrade Fondacije “Mali princ” za vrhunske rezultate u oblasti umetnosti.

Ovog puta na izložbi “Matiću u čast”, koju devetu godinu za redom raspisuje Muzej “Horeum Margi – Ravno”, odlukom umetničkog žirija učestvuje 17 autora sa ukupno 25 radova.

“Moram da priznam da je ovo jedan veoma značajan presek srpske savremene umetnosti autora koji svoju umetnost baziraju na nadrealističkom pristupu“, istakao je za Televiziju „Pomoravlje“ direktor Muzeja „Horeum Margi – Ravno“ Novak Novaković.

Izložba „Matiću u čast“ će u galerijskom prostoru muzeja biti otvorena do 28. septembra.

 

Otvoreni „Matićevi dani“, 41. put

Prvi dan ovogodišnjih Matićevih dana svojim sećanjima na velikog pisca i intelektualca obeležili su glumica i književnica Eva Ras, inače nekadašnja studentkinja Dušana Matića, i dr Dejan Bogdanović, prvi Jugosloven koji je u Teheranu doktorirao na persijskom jeziku, inače sin rođene sestre Matićeve supruge.

“Poznavala sam Dušana Matića i vrlo često bila gost u njegovom domu, u zelenom salonu, gde su se godinama održavale čuvene pričaonice, koje su posećivali umni ljudi tadašnje Srbije, a pre svega književnici i glumci. To su bili časovi slobode o kojoj je Matić toliko govorio, pisao i za kojom je čeznuo”, rekla je Eva Ras.

Eva Ras se na otvaranju 41. Matićevih dana osvrnula i na intervju koji je za list „Borba“ radila sa Matićem u leto 1980. godine. Kako je glumica istakla, Matić je žarko želeo da pročita intervju, koji je trebalo da izlazi feljtonski, ali nije uspeo – smrt ga je sprečila da ostvari taj naum. Ipak, razgovor će ostati kao jedan od retkih koje je Dušan Matić dao za života, a “Pričajte nam o Malarmeu, razgovor sa Dušanom Matićem” Eva Ras je kasnije pretočila i u knjigu.

Inače, bogat program ovogodišnjih „Matićevih dana“ biće nastavljen već danas kada će glumac Miki Damjanović u školi „Dušan Skovran“ od 16 sati da vodi radionicu za recitatore, dok će na istom mestu, od 20 časova, biti izvedena predstava “Čeznem da vam kažem”.

Nedelja je posvećena pesničkom druženju pod nazivom ”Teku reke”, na kome će pored domaćina, članova Književnog kluba “Dušan Matić”, učestvovati i pesnici iz cele Srbije.

U ponedeljak, 12. septembra, dečji pesnik Uroš Petrović družiće se sa osnovcima od 12 sati, dok će stariji učenici osnovnih škola biti u prilici da učestvuju u kvizu „Šta znaš o Matiću”. Nešto kasnije, u 19 sati, u galeriji Muzeja „Horeum Margi – Ravno” biće otvorena izložba radova pristiglih na konkursu „Matiću u čast”.

Centralni deo manifestacije biće održan 13. septembra, kada će, u sali Muzičke škole, u 19 sati biti dodeljena nagrada “Matićevi šal” najuspešnijem mladom piscu za prvu knjigu pesama. Nagrada se sastoji od ručno pletenog šala, povelje i novčane nagrade. Na završnoj svečanosti biće dodeljena i nagrada za najbolji umetnički rad na konkursu „Matiću u čast“, kao i nagrade najuspešnijim takmičarima u kvizu “Šta znaš o Matiću” i najboljim pesnicima na susretima ”Teku reke”. Završnog dana ovogodišnjih „Matićevih dana“ biće održan i okrugli sto – naučni skup o životu i stvaralaštvu Dušana Matića pod nazivom „Uvek prisutni Matić“, koji će u Narodnoj biblioteci u 17 sati okupiti poznavaoce dela velikog mislioca slobode, kako upućeni s pravom nazivaju Dušana Matića.

Održana 75. sednica Opštinskog veća

Dnevni red današnje 75. sednice Opštinskog veća obilovao je zahtevima za izmenama finansijskih planova, pre svega sportskih klubova. Tako su većnici usvojili molbe i zahteve da se, u okviru dodeljenih sredstava po programima za ovu godinu, dozvole preraspodele sredstava Aero-klubu, Gradskom streljačkom klubu „Ćuprija 1887“, OKK „Ćupriji“, Omladinskom atletskom klubu „Morava“, Ženskom odbojkaškom klubu „Ravno“, kao i fudbalskim klubovima „Morava 1918“, Moravac 2015“, „Mladost“, „Pomoravlje 1948“ i „Jedinstvo“.

Većnici su dali saglasnost i na izmenu Finansijskog plana Turističke organizacije Ćuprije, koja je, kako obrazlažu u Odeljenju finansija, u skladu sa ranije donetim aktima.

Izmene Finansijskog plana Gimnazije takođe su dobile saglasnost Opštinskog veća. Tražene izmene ne odnose se na sredstva čiji je izvor jedinica lokalne samouprave.

Što se tiče zahteva za odobrenje subvencija komunalnom preduzeću „Ravno 2014“, kako su izvestile stručne službe, sredstva za subvencionisanje JKP „Ravno“ već su obezbeđena Odlukom o budžetu za 2022. godinu, tako da je i ovaj zahtev jednoglasno podržan od prisutnih članova Opštinskog veća. Dodajmo da je ćuprijsko javno komunalno preduzeće predmetna sredstva iz subvencija planiralo za nabavku kamiona sa platformom za rad na visini.

Većnici su doneli i Rešenje o obrazovanju radnog tela za podršku podsticajnom roditeljstvu, što je u duhu sporazuma koji je Opština Ćuprija potpisala u Palati Srbije 13. juna ove godine na skupu „Otvorimo vrata, ulaze mama i tata“.

Opštinsko veće imenovalo je Komisiju za sprovođenje postupka izbora simbola opštine Ćuprija, što je još jedan korak u realizaciji odluke kojom opština Ćuprija treba da dobije nov grb i novu zastavu, a većnici su danas doneli i rešenje kojim je formiran Organizacioni odbor za obavljanje poslova u vezi sa organizovanjem i obeležavanjem Dana opštine Ćuprija.

Članovi Opštinskog veća, na današnjoj 75. sednici, jednoglasni su bili i pri donošenju Izmena plana linijskog gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji opštine Ćuprija. Ovim dokumentom promenjeno je samo vreme polaska na liniji Ćuprija – Dobričevo – Senje, pa će sada autobusi prevoznika „Euro – lin“ iz pravca Senja umesto u 13:30 polaziti u 13 sati. Ova izmena doneta je na zahtev Osnovne škole „13. oktobar“, da bi se učenicima iz Dobričeva obezbedila mogućnost da na vreme dolaze na nastavu.

 

Za vikend postavljanje adresnih tabli u Krušaru i Vlaškoj

U toku je postavljanje tabli i tablica sa imenima ulica i kućnim brojevima na teritoriji opštine Ćuprija. Ovaj posao obavlja preduzeće „REFERENCE PORTFOLIO DIZAJN STUDIO DOO“, a predviđeno je da table i tablice za predstojeći vikend budu postavljane u Krušaru i Vlaškoj.

Iz Opštinske uprave saopštavaju da svi oni koji nisu bili kod svojih kuća u vreme postavljanja tabli i tablica, a žele da ih sami postave, treba da se jave firmi „Dizajn Studio“ i tamo preuzmu adresne tablice.

Inače, predmetne table sa nazivima ulica i kućnih brojeva biće postavljane na osnovu stecifikacije koja je dostavljena od Repubičkog geodetskog zavoda u postupku ažuriranja Adresnog registra na teritoriji cele Republike Srbije, a ovaj posao uslov je za nastavak daljeg komunalnog i infrastrukturnog uređenja svih naselja u opštini Ćuprija.

Podsetimo još jednom da je zakonska dužnost svakog vlasnika nepokretnosti da omogući postavku table sa nazivom ulice i/ili tablice sa kućnim brojem.

Erić: „Rezultati Erdoganove posete uskoro vidljivi – nova grinfild investicija u Ćupriji!“

Centralni događaj ove sedmice za nas svakako je dvodnevna poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji. Iako su novinari susret dva državnika – predsednika Vučića i Erdogana – okarakterisali odrednicom diplomatsko-politički, on je u velikoj meri bio posvećen onom što pretežno utiče na živote takozvanog „običnog čoveka“ – razvoju privrednih veza, odnosno ekonomske saradnje između Turske i Srbije.

Tako su brojne delegacije Turske i Srbije, na sastancima koji su pripremani mesecima, u ova dva dana potpisale čak sedam protokola. Ništa manje glasno od ove vesti odzvanja eho reči predsednika Vučića, koji je juče na Srpsko-turskom biznis forumu, pred 500 privrednika i predsednikom Erdoganom, istakao da su „turski privrednici dobrodošli u Srbiju i da tu mogu da se osećaju kao kod svoje kuće i uvek računaju na pomoć države“.

Baš kao što je to u Ćupriji, mogli bismo da dodamo, jer je to, kao činjenicu, nedvosmisleno potvrdio i Serkan Kuruoglu, generalni menadžer firme „FEKA automotiv“, koji je pred predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, narodnim poslanikom Ninoslavom Erićem, ali nešto ranije i pred kamerama Javnog medijskog servisa, rekao:

„Veoma smo zadovoljni saradnjom sa Vladom Srbije i lokalnom upravom u Ćupriji. Uvek kada su nam bili potrebni, izašli su nam u susret veoma brzo.“

Serkan Kuruoglu
          Serkan Kuruoglu

Inače, kako smo već istakli, poseta predsednika Republike Turske pripremana je mesecima, tako da je bar od proletos i Ninoslav Erić, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Ćuprija, intenzivirao svoje napore da centralna opština srednjeg Pomoravlja dobije konkretne koristi od ove posete najviše delegacije Turske. Ti napori Erića i njegovog tima biće krunisani novom grinfild investicijom u Ćupriji – izgradnjom još jedne fabrike kompanije FEKA.

„Pored ove postojeće, biće izgrađena još jedna fabrika od sedam i po hiljada kvadrata, što će ukupno iznositi 15.000 kvadrata. To je za naše Ćupričane vrlo značajno, naravno i za Paraćince i Jagodince, jer će 500 radnika da bude zaposleno u ova dva postrojenja“, ističe narodni poslanik Ninoslav Erić.

On podvlači kako će izgradnja početi vrlo brzo, još ovog meseca, jer je FEKA potpisala ugovor sa Stilantisom (Fijat) o proizvodnji delova za električne automobile, koji će od 2024. godine da budu pravljeni u Kragujevcu, pa će novo fabričko postrojenje u Industrijskoj zoni „Minel“ morati da bude završeno septembra naredne godine. Erić na kraju dodaje i to da je Opština Ćuprija već obezbedila dodatna dva hektara za izgradnju nove fabrike turskog investitora.

O dobrim, pre svega ekonomskim odnosima Srbije i Turske, govori podatak da je obim naše trgovinske razmene prevazišao dve milijarde dolara godišnje sa tendencijom povećanja,a da turske kompanije u Srbiji zapošljavaju skoro 10.000 ljudi. Već sada je izvesno da će taj broj, samo u Ćupriji, za nešto više od godinu da poraste za 370, koliko će biti novozaposlenih odmah po završetku izgradnje druge fabrike kompanije FEKA u Industrijskoj zoni „Minel“.