Vesti

Nasilje u porodici nije privatna stvar – tiče se svih!

Nasilje u porodici nije privatna stvar nego društveni problem i tako bi trebalo da se rešava, poruka je sa današnje tribine koja je u Centru za socijalni rad u Ćupriji organizovana povodom 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Nasilje je rezultat neravnoteže moći, pa tako u porodici pre svega razlikujemo nasilje nad ženama, decom, starima i osobama sa invaliditetom. Ovaj već odavno društveni problem, koji nesrazmerno više pogađa žene i devojčice, postaje dominantan oblik ponašanja u našem društvu, što pokazuje i činjenično stanje: ove godine u porodičnom i partnerskom nasilju u Srbiji ubijeno je 25 žena, a u prethodnih deset godina čak 340!

Svaka žena može da bude žrtva nasilja, a kako su nasilnici često šarmantni ljudi, sa uglađenim manirima u socijalnom okruženju i raznim taktikama u zlostavljanju, teško je odrediti ko bi mogao da bude nasilnik. Ipak, odavno su poznati oblici nasilja u porodici, pa ako trpite fizičko, psihičko, ekonomsko ili seksualno nasilje, vreme je da se obratite policiji ili bilo kojoj osobi u koju imate poverenje.

Što se tiče psihičkog nasilja, treba znati da u ovu kategoriju, između ostalog, spadaju i omalovažavanje, vređanje, kontrola, manipulacija decom i izolacija, a kad je je izolacija u pitanju, s njom nasilje nad ženama obično i počinje. Nasilnik žrtvu prvo izoluje od porodice, prijatelja, društva, odnosno od svih ljudi koji bi mogli da joj pomognu.

I ako posle prvog nasilja koje ste pretrpeli, od nasilnika čujete kako se kaje, kako obećava da će da se popravi i ako se pritom ponaša kao da ste na medenom mesecu, nemojte da se zavaravate: desiće se opet.

Održana 20. redovna sednica Skupštine opštine Ćuprija

Rebalans budžeta, po svemu sudeći poslednji u ovoj godini, otvorio je sednicu opštinskog parlamenta. Reč je izmenama uslovljenim objektivnim okolnostima jer se neka dešavanja prosto ne mogu predvideti u vreme projektovanja budžeta. Rebalansom budžeta su usvojeni i budžetski prihodi koji kao projekcija nisu postojali, poput sredstava Ministarstva za brigu o selu. Izmene budžeta, obrazložio je prvu tačku dnevnog reda predsednik Skupštine opštine Ćuprija Ninoslav Erić, uslovljene su i investicijom u dva bunara za vodosnabdevanje, čija se izgradnja privodi kraju na području KO Supska. Projekcijom novog budžeta predviđena je izgradnja još nekoliko bunara na Strelištu, tako da će narednu godinu – čak iako bude ekstremnih suša kakve su bile protekle dve godine – Ćuprija dočekati bez problema u vodosnabdevanju, rekao je Erić.

Narednom odlukom Skupština je potvrdila predlog Opštinkog veća o pribavljanju nepokretnosti od kompanije SMP Automotive za potrebe izgradnje saobraćajnice. Radi se o jednom kvadratu zemljišta koji je zbog planskih dokumenta morao da bude pribavljen neposrednom pogodbom od vlasnika nepokretnosti.

Sledeće dve tačke dnevnog reda – predlog Odluke o javnim raspravama i Plan aktivnosti u procesu donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza – imale su isti osnov, a to je šire uključivanje građana u donošenje važnih odluka za razvoj lokalne zajednice. Oba predloga usvojena su odlukom skupštinske većine.

Skupštinsku potvrdu dobila je Informacija o usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, statutarne izmene Turističke organizacije, kao i konkurs za izbor direktora muzeja „Horeum Margi-Ravno“.

Održana 82. sednica Opštinskog veća

Prosečna cena kvadrata nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu u 2023. godini kretaće se u rasponu od 955,24 dinara van zone do 4.100,00 dinara za građevinsko zemljište u prvoj zoni. Prosečna cena kvadrata stanova u zavisnosti od zone kretaće se od 42.829,62 do 64.315,40 i od 24.889,62 do 43.913,35 za kuće za stanovanje. Cena kvadrata za poslovne zgrade, u zavisnosti od zone u kojoj se objekat nalazi, kretaće se u rasponu od 30.000,00 do 92.673,23 dinara. Na osnovu cena kvadrata nepokretnosti prikazanih u nacrtu Odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti, na koji je Opštinsko veće danas dalo pozitivno mišljenje, Skupština opštine Ćuprija će utvrditi poresku osnovicu za porez na imovinu u narednoj godini.

Kako su novogodišnji praznici pred nama, Opštinsko veće je za drugu i poslednju tačku dnevnog reda danas imalo predlog sastava odbora koji će organizovati novogodišnji koncert.

Održana 81. sednica Opštinskog veća

Posle održanih javnih rasprava u periodu od 1. do 16. novembra, predlog revizije budžeta za 2022. godinu našao se pred članovima opštinske vlade. Konačnu odluku, posle pozitivne odluke većnika, daće Skupština opštine na narednom zasedanju. Izmena budžeta uslovljena je objektivnim okolnostima. Neke investicije, poput izgradnje Trga Stefana Prvovenčanog i postavljanje led bilborda po gradu, ostavljene su za narednu godinu, pojedine aproprijacije (podrška roditeljstvu i rađanju) su umanjene jer nije bilo dovoljno zainteresovanih, dok je uštede bilo jer je, recimo, projekat „Miholjski susreti sela“ podržan od Ministarstva za brigu o selu sa gotovo pola miliona dinara. Sve ovo, uz još neke manje izmene, promenilo je određene budžetske pozicije, pa je za to bila neophodna i podrška Opštinskog veća. Većnici su danas posebno istakli da je uređenje Ludog potoka jedna od investicija koja će svakako da bude realizovana, ali će zbog komplikovanog projekta, pre svega zbog ukrštanja vodotoka sa auto-putem i sa nekoliko magistralnih energetskih instalacija, i ona sačekati iduću godinu.

Nakon Odluke o izmeni budžeta, prihvaćen je predlog stručnih službi o izmenama Odluke o platama izabranih i postavljenih lica u organima opštine. Ove odluke ne znače povećanje zarada, već usaglašavanje sa važećim zakonskim propisima. Većnici su takođe pozitivno reagovali i na polugodišnju informaciju o usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih preduzeća čiji je osnivač opština.

Sednicu su zatvorila dva zahteva. Prvi zahtev podnelo je JKP “Ravno 2014“ za saglasnost na, skupštinskom odlukom, već odobreni deo budžetskih subvencija. Ovaj put zahtev se odnosio na nabavku kamiona kipera za potrebe održavanja puteva u iznosu od 6.480.000 dinara. Drugi zahtev pred većnike je stigao iz Centra za socijalni rad. Reč je o nabavci novogodišnjih paketića za decu čiji su roditelji korisnici prava novčane socijalne pomoći. I ovaj zahtev članovi Opštinskog veća jednoglasno su podržali, pa će 167 mališana, starosti do 12 godina, novogodišnje želje obogatiti i paketićima.

Ovome dodajmo da je na kraju današnjeg zasedanja predsednik Opštine Ćuprija Jovica Antić informisao većnike o sastanku koji je juče održan u Paraćinu a ticao se definisanja zajedničkih mera opština Ćuprija i Paraćin kako bi vodosnabdevanje građana dve lokalne samouprave bilo znatno poboljšano već 2023. godine.

Ninoslav Erić: „Dogodine znatno bolje vodosnabdevanje“

U Paraćinu je danas održan sastanak čelnika dveju lokalnih samouprava – Ćuprije i Paraćina, na kome je primarna tema bila rešavanje višedecenijskog problema vodosnabdevanja dve opštine Pomoravskog okruga. Osim narodnog poslanika i predsednika Skupštine opštine Ćuprija Ninoslava Erića, predsednika Opštine Ćuprija Jovice Antića i domaćina, predsednika Opštine Paraćin Vladimira Milićevića, na sastanku su učestvovali direktor Javnog preduzeća „Ravno 2014“ Dejan Ristić i direktor JKP „Paraćin“ Dragan Aksentijević, obojica sa saradnicima.

Učesnici današnjeg sastanka dogovorili su se da se intenziviraju radovi na delu magistralnog vodovoda od Davidovca do Plane, koji prema dinamici treba da budu završeni februara iduće godine. Na ovoj trasi, kako je moglo da se čuje, zbog zastarelosti cevi i konfiguracije terena, gubi se najviše vode koja sa izvorišta „Sveta Petka“ dolazi u zajednički vodosistem.

Dve strane takođe su se dogovorile da, zajedno sa još nekoliko lokalnih samouprava, krenu u projekat koji će faktički da duplira količinu vode koja dolazi do Paraćina i Ćuprije. Ovaj projekat biće podržan od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Direkcije za vode.

Što se tiče samostalnih projekata Opštine Ćuprija u vodosnabdevanje, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Ćuprija Ninoslav Erić istakao je danas da će i novo izvorište iz Supske mnogo da znači za poboljšanje vodosnabdevanja Ćuprije. Ono će vodom snabdevati Industrijsku zonu „Dobričevo“ ali će respektabilna količina vode iz ovog izvorišta ići i u vodosistem grada. Takođe, istiće Erić, predstojećim rebalanskom budžeta biće finansirana izgradnja još dva bunara, pa će i pored objektivno znatno manje padavina tokom gotovo cele 2022. i, posledično, manje izdašnosti izvorišta, vodosnabdevanje Ćuprije već iduće godine da bude neuporedivo bolje.

Inače, dve delegacije složile su se da je intenziviranje saradnje između opština Paraćin i Ćuprija od zajedničkog interesa. Na marginama današnjeg sastanka dogovoreno je još tešnje povezivanje susednih lokalnih zajednica, a kao svojevrsan simbol sve veće upućenosti dve opštine jedna na drugu, u planu je i izgradnja biciklističke staze od Paraćina do Ćuprije.

Dragoslave, srećan Vam rođendan!

Dragoslav Mihailović, sigurno najpoznatiji Ćupričanin, rođen je na današnji dan 1930. godine. Mihailović je u širim okvirima najpoznatiji kao pisac – po mnogima je i najveći srpski prozni pisac – ali je svojim delanjem zaslužio i istaknuto mesto među scenaristima i dramaturzima.

Opširnije ..

Prijavi digitalno nasilje na 19833

Kao jedan od oblika vršnjačkog nasilja, digitalno nasilje nije vidljivo golim okom, ne ostavlja vidljive znakove povreda, modrice, ožiljke ili znakove pomoću kojih roditelj, staratelj ili bilo koja druga osoba od poverenja može da primeti da je dete žrtva vršnjačkog nasilja. Međutim, ovakvo nasilje veoma je zastupljeno i izuzetno opasno.

Ipak, jedan od najtežih oblika digitalnog ugrožavanja bezbednosti dece jesu kriminalne aktivnosti: krađa identiteta i informacija, pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje, istakla je danas u Jovcu na predavanju o bezbednosti dece i mladih na internetu Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Iako je 13 godina donja granica za otvaranje profila na većini društvenih mreža, samo troje od pedesetoro dece uzrasta od 12 do 14 godina, koji su prisustvovali današnjem predavanju u Jovcu, nema Instagram, Fejsbuk ili Tok Tok. Trećina od njih na internetu provodi više od tri sata igrajući igrice. Na pitanje da li njihovi roditelji znaju da oni imaju profile na društvenim mrežama, polovina je odgovorila potvrdno.

Važno je da deca shvate da sa ovim problemima ne mogu da se sama izbore. Poverenje koje roditelji moraju da izgrade sa decom i stalna edukacija, ključ je rešenja ovo problema koji sve više uzima maha.

Žrtva digitalnog nasilja obavezno treba da potraži pomoć od osobe kojoj veruje (roditelja, staratelja, bliskog člana porodice ili neke druge odrasle osobe) a može da se obrati na besplatan broj telefona 19833, gde će da dobije savet kako da reši problem, poručila je na kraju predavanja Emina Beković.

U četvrtak uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava

Prema obaveštenju koje je iz Vojne pošte 9932 stiglo u Opštinsku upravu opštine Ćuprija, u četvrtak, 17. novembra, od 12 do 15 časova demineri će uništavati neeksplodirana ubojna sredstva u zoni: Paraćinske utrine, naselje „7. juli“, Karađorđevo brdo – jezero Vezirovac.

Za vreme akcije uništavanja biće zatvoren za saobraćaj nekategorisani put od naselja „7. jul“ do jezera na Vezirovcu, a Vojska Srbije u obaveštenju upućuje molbu da se stanovništvo i stoka iz ovog opasnog područja evakuišu pre početka uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava.

Granice opasnog područja biće obeležene velikim crvenim barjacima, a na prilaznim putevima biće postavljeni stražari, čije se komande moraju bezuslovno poštovati.

Završetak uništenja označiće se skidanjem crvenih barjaka i povlačenjem stražara.

Ujedno, Vojska Srbije upozorava stanovništvo da je najstrože zabranjeno svako prikupljanje i diranje nerasprsnutih zrna i njihovih delova, jer je to opasno po život. Pri nailasku na takva zrna svako lice je dužno da o tome odmah obavesti najbliže organe policije ili najbližu Komandu Vojske Srbije.

Vojska Srbije neće snositi odgovornost za nesrećne slučajeve koji mogu nastati diranjem nerasprsnutih zrna i njihovih delova, kao ni za štetu po ljude i stoku koji bi mogli da se nađu u reonu aktivnosti u četvrtak od 12 do 15 sati, zaključuje se u obaveštenju Vojne pošte 9932 Vojske Srbije.

Dragoslavov put iz Njegoševe 3 dug više od devet decenija

Javnim časom pod simboličnim nazivom „Put iz Njegoševe 3“, koji je održala profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Antić, danas je u Narodnoj biblioteci „Dušan Matić“ obeležen predstojeći 92. rođendan akademika Dragoslava Mihailovića, Ćupričanina i sigurno najvećeg živog srpskog romanopisca i pripovedača.

„Čizmaši“, „Kad su cvetale tikve“, „Frede, laku noć“ i „Petrijin venac“ odavno spadaju u srpsku proznu klasiku, a što se tiče ćuprijske čitalačke publike, najtraženije delo u biblioteci „Dušan Matić“, kako je to istakla i direktorka biblioteke Ljiljana Đorđević, već duže je Mihailovićev roman „Gori Morava“.

Govoreći o stvaralaštvu istaknutog akademika Dragoslava Mihailovića, profesorka Vesna Antić je istakla da joj je namera je bila vrlo jednostavna, a to je „da kažem da mi imamo živog pisca koji je rođen u Ćupriji, koji se tu školovao i koji je uvek i u svakom trenutku sa ponosom pominjao svoju Ćupriju“ i da je zato ovaj javni čas nazvala “Put iz Njegoševe 3”, jer je Dragoslav Mihailović upravo odatle započeo životno putovanje.

„Dragoslav Mihailović je sa 17 godina ostao potpuno sam, i ta Njegoševa 3 zato ima tu težinu, a druga njegova nesreća je da sa 19 godina ode na Goli otok, gde je proveo 15 meseci, posle čega njegov život nije bio nimalo lak”, istakla je profesorka Antić i dodala da se, budući da nije mogao da se zaposli, posvetio litaraturi.

Dragoslav Mihailović rođen je 17. novembra 1930. godine, u Ćupriji, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju, a potom i Filozofski fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Mihailović je jedan od najpoznatih i najčitanijih srpskih pisaca, romansijer, scenarista, dramaturg, a redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a 2020. godine, uručena mu je “Velika nagrada Ivo Andrić” za životno delo.

Dobar odziv dobrovoljnih davalaca krvi

U prostorijama Crvenog krsta Ćuprija održana je redovna novembarska akcija dobrovoljnog davanja krvi, koja se organizuje u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Niš. Ovog puta prikupljeno je nešto manje od 50 jedinica krvi, a doktor Petar Stojanović iz Zavoda za transfuziju krvi Niš istakao je da su trenutne zalihe krvi u Zavodu stabilne, ali da je uvek neophodno da dobrovoljnih davalaca bude što više.

“Svi davaoci krvi su dobrodošli, pogotovo oni sa negativnim RH faktorom, odnosno krv davaoca koji odgovara svima“, podvukao je doktor Stojanović.

Procedura da se upišete na listu dobrovoljnih davalaca krvi krajnje je jednostavna. Potrebno je da odvojite samo 20 minuta vremena, obavite kraći lekarski pregled i davanjem krvi date doprinos u obezbeđivanju stabilnih zaliha ove dragocene tečnosti.