Choose language:

Vesti

Obaveštenje o glasanju van biračkog mesta

Birači koji nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta, mogu da obaveste Izbornu komisiju opštine Ćuprija da žele da glasaju van biračkog mesta.

Građanima opštine Ćuprija na raspolaganju su sledeći kontakt telefoni za prijavu glasanja van biračkog mesta: 062/433-981, 069/474-53-66 i 069/66-99-32.

Prijavljivanje građana za glasanje van biračkog mesta obavljaće se od četvrtka, 31. marta do subote, 02. aprila (od 10 do 18 časova) i na sam dan izbora, u nedelju, od 7 do 11 časova.

Ristić u Mijatovcu: Realizujemo dogovoreno

“Nakon sastanka predstavnika lokalne samouprave sa meštanima Mijatovaca, realizujemo dogovoreno. Novim asfaltom presvučene su putne deonice u centru sela – ispred škole, vrtića, doma i crkve – ukupne površine oko dve i po hiljade metara.“, izjavio je Dejan Ristić, direktor JKP „Ravno 2014“, koje je i naručilac ovog posla.

„Uređujemo i zonu ispred škole. Veoma je važno što smo – zbog bezbednosti dece – tu postavili usporivače saobraćaja“, istakao je Ristić.

Iako je sezona tek krenula, treba reći da su već sanirane udarne rupe na nekoliko putnih pravaca na teritoriji opštine i da se uveliko saniraju nekategorisani putevi.

Direktor Ristić najavljuje da će ove godine, u okviru letnjeg održavanja lokalnih i nekategorisanih puteva, „u više sela da bude presvučeno nekoliko dužih putnih pravaca“.

 

 

Sećanje na proleće 1999: Hoćemo da oprostimo, ne možemo da zaboravimo

Polaganjem venaca u zgradi ćuprijskog SUBNOR-a, obeležena je 23-godišnjica početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Vence su u položili predstavnici Opštine Ćuprija na čelu sa predsednikom Jovicom Antićem, kao i delegacije Vojske Srbije i ćuprijskog SUBNOR-a.

Bila je to prilika da se još jednom podsetimo na proleće 1999. godine, kada je u bombardovanju naše zemlje uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. U tih 78 dana oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno, a poginulo je između 1200 i 2500 ljudi.

„Beskrajno poštovanje za hrabre pretke koji su dali živote za našu slobodu i budućnost“, napisao je danas u spomen knjizi ćuprijskog SUBNOR-a predsednik Jovica Antić.

Inače, podaci govore da je na teritoriju opštine Ćuprija u proleće 1999. dejstvovano dvanaest puta sa potvrđena 92 projektila, a vredi istaći da je odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Erić: Ozbiljni i dalekosežni radovi na rekonstrukciji centra grada

„Započeli smo ozbiljne i dalekosežne radove na rekonstrukciji najužeg gradskog jezgra. Iz Karađorđeve, preko Ulice Jovana Kursule do novog mosta na Velikoj Moravi. To je buduća trasa regionalnog puta Ćuprija – Jagodina. Ono što je najavljivano postaje stvarnost“, izjavio je danas predsednik Skupštine opštine Ćuprija Ninoslav Erić obilazeći radove na zameni vodovodne mreže u Karađorđevoj ulici.

“Rekonstruisana je Ulica Radeta Simonovića iz koje se granitnim kockama prelazi u Karađorđevu. Popločavanje glavne gradske ulice trebalo bi da počne već u ponedeljak, za kada je najavljen i početak rekonstrukcije trga na uglu ulica Miodraga Novakovića, cara Lazara i Anđe Ranković. Ovaj trg nosiće ime kralja Stefana Prvovenčanog“, istakao je u izjavi za TV „Pomoravlje“ predsednik Erić.

Govoreći o centru grada, on je naglasio da je veliki problem tokom svih ovih godina bio rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

“Tek sada kada je imovina postala vlasništvo opštine, mogli smo da krenemo sa poslovima. Očekujemo da vrlo brzo završimo pregovore sa Vojskom Srbije oko preuzimanja Doma vojske. Želja nam je da ulicama grada, trgovima i spomen-obeležjima prikažemo tok njegove bogate istorije i vežemo prošlost, sadašnjost i budućnost Ćuprije“, zaključio je Ninoslav Erić.

Inače, predsednik Erić je najavio i skori početak zamene trotoara u Cara Lazara i nastavak radova na renoviranju terena za male sportove u Sokolskom domu, te otvaranje objekta trgovinskog lanca “LIDL”.

Medija tim Kancelarije za mlade te traži!

Mladi u Ćupriji, ali i u Srbiji, nedovoljno su informisani, kažu istraživanja Kancelarije za mlade o navikama i potrebama mladih u Ćupriji u 2021. godini, a to potvrđuju i druga istraživanja koja su rađena na ovu temu.

Zato što verujemo da su aktivni mladi – informisani mladi, medija tim ćuprijske Kancelarije za mlade traži kreativne osobe, koje žele da pomognu da se komunikacija sa mladom populacijom podigne na viši nivo.

Bavimo se selekcijom i objavom važnih vesti i informacija, i unapređenjem i otkrivanjem novih kanala komunikacije. Stvaramo novu kulturu komunikacije koja u centar pažnje stavlja potrebe mladih.

Ukoliko si mlad, voliš timski rad i misliš da znaš šta je to što mladi u Ćupriji treba da znaju i kako ih treba informisati, motivisati i pokrenuti na akciju, popuni ovaj upitnik.

Adresa upitnika: https://docs.google.com/forms/d/1QI3i_QnMsSCUXv3DH3YZc44dXuzK4v2SzdVb6mo6LsI/edit?usp=drivesdk

Proverite da li ste upisani u birački spisak

Pravo na uvid u birački spisak ima svaki građanin u cilju provere ličnih podataka upisanih u birački spisak i može se izvršiti neposredno u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u kojoj građanin ima prebivalište, odnosno boravište za interno raseljena lica, kao i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave https://upit.birackispisak.gov.rs.

Jedinstveni birački spisak je javna isprava u kojoj se vodi jedinstvena evidencija državljana Srbije koji imaju biračko pravo. Vodi se putem savremenih tehnologija, kao elektronska baza podataka i svakodnevno se ažurira po jedinstvenoj metodologiji.

Upis u birački spisak je uslov za ostvarivanje biračkog prava, a birač može biti samo jednom upisan u birački spisak.

U birački spisak upisuju se punoletni i poslovno sposobni državljani Srbije, odnosno lica koja imaju biračko pravo – prema mestu prebivališta, odnosno mestu boravišta za interno raseljena lica.

Postupak upisa, promena (izmena, dopuna ili ispravka) i brisanja iz biračkog spiska sprovodi se po službenoj dužnosti ili na zahtev građana. Građanin zahtev za promenu u biračkom spisku podnosi opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njegovog prebivališta, odnosno mestu boravišta za interno raseljena lica.

Svaka promena u biračkom spisku mora da se zasniva na podacima iz matičnih knjiga, drugih službenih evidencija i javnih isprava (na primer, izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčanih ili umrlih, lična karta, dokaz o prebivalištu, uverenje o državljanstvu, pravnosnažno rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti), o čemu odgovarajuće rešenje – od 18. marta i zaključenja biračkog spiska pa sve do 72 časa pre dana izbora – donosi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Podnosilac zahteva protiv rešenja Ministarstva može se podneti tužba Upravnom sudu u roku od 24 časa od dana kada je rešenje primljeno.

Inače, prema aktuelnom preseku koji se vrši na svaka tri meseca, u opštini Ćuprija ima 28 626 građana upisanih u birački spisak.

 

Održana 63. sednica Opštinskog veća

Članovi Opštinskog veća, na danas održanoj 63. redovnoj sednici, pozitivno su ocenili nacrte odluka o izmeni odluka o određivanju ulica u Supskoj, Jovcu, Dobričevu i u naselju Paljane-Ivankovac. Ove odluke, bude li ih prihvatila Skupština opštine Ćuprija na jednoj od narednih sednica, biće donete na osnovu zahteva Republičkog geodetskog zavoda da se „prostorno definišu prostiranja ulica“ u ova četiri naselja ćuprijske opštine.

Takođe, većnici su danas odbornicima na razmatranje prosledili i predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o utvrđivanju minimalne naknade za tekuće i investiciono održavanje zgrada i naknade za rad profesionalnih upravnika u stambenim i poslovno-stambenim zgradama. Kako stoji u predlogu, i ove godine bi naknade trebalo da budu promenjene u skladu sa povećanjem iznosa prosečne neto zarade u 2021, koja je na teritoriji opštine Ćuprija protekle godine iznosila nešto iznad 54 hiljade dinara.

I Lokalni akcioni plan za poboljšanje položaja Roma i Romkinja u opštini Ćuprija za period 2022-2025 dobio je „zeleno svetlo“ od članova ćuprijske vlade. Prema obrazloženju predsednika Opštine Ćuprija Jovice Antića, dokument koji je danas bio na dnevnom redu u potpunosti je usklađen sa Strategijom za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji.

Opštinsko veće pozitivno se izjasnilo i o izmenama finansijskih planova Ustanove kulture „Ćuprija“, Ustanove za sport SC „Ada“, Gimnazije i Predškolske ustanove „Dečja radost“, čiji je godišnji finansijski izveštaj takođe prošao bez ikakvih polemika.

Kada je reč o godišnjim izveštajima, većnici su danas jednoglasno prihvatili Izveštaje o radu Centra za socijalni rad „Ćuprija“, Narodne biblioteke „Dušan Matić“ i Muzeja „Horeum Margi – Ravno“.

Treba reći da su na današnjoj sednici veća razmatrani Izveštaj o izvršavanju odluka, drugih akata i Izveštaj o radu Opštinskog veća u 2021. godini, pa je tako moglo da se čuje kako je Opštinsko veće tokom 2021. godine, na 37 održanih sednica, između ostalog utvrdilo 58 predloga odluka, donelo deset odluka, čak 170 rešenja o davanju saglasnosti na planove i programe i donelo deset pravilnika.

Pomenimo na kraju ovog izveštaja da su Gradskom streljačkom klubu „Ćuprija 1887“ i Teniskom klubu „Slavija“ odobreni zahtevi za preraspodelu sredstava, koja su ovi kolektivi dobili kroz godišnje i posebne programe u oblasti sporta.

Sokolski dom dobija novi kotao za grejanje – investicija vredna 5,8 miliona!

Ministarstvo zaštite životne sredine i Opština Ćuprija potpisali su ugovor o sufinsiranju projekta zamene postojećeg kotla na lož ulje u Sokolskom domu ekološki prihvatljivijim kotlom na gas.

Reč je o sredstvima dobijenim po javnom konkursu Ministarstva zaštite životne sredine za sufinasiranje projekata zamene, rekonstrukcije ili sanacije kotlova za grejanje. Na ovaj konkurs Opština Ćuprija kandidovala je projekat zamene kotla u Sokolskom domu, koji je stručna komisija ministarstva pozitivno ocenila.

Ukupna vrednost investicije je 5,8 miliona dinara, od čega će Ministarstvo zaštite životne sredine uložiti tri miliona, a opština će obezbediti sopstveno učešće u visini od preostalih 2,8 miliona dinara.

Rok za završetak radova je prvi septembar ove godine.

Otvoren sajam obrazovanja

Ćuprija je deseti put zaredom organizator i domaćin jedne od najvećih ovdašnjih sajamskih manifestacija posvećenih promociji obrazovanja. Jubilarni sajam istovremeno je i jubilej Regionalnog tima podrške za nauku, obrazovanje i umetnost.

„Imamo čime da se pohvalimo i našta da budemo ponosni“, rekao je na otvaranju sajma  Darko Miljanić, idejni tvorac i pokretač NOU tima i sajma.

„Za ovih deset godina  učenicima Pomoravlja svoje obrazovne programe predstavilo je više od sto fakulteta iz cele Srbije i još toliko srednjih stručnih škola. Čitav posao oko pripreme i organizacije nosili su volonteri, a u ovih deset godina bilo ih je više od pet stotina, zaključio je Miljanić i najavio teme ovogodišnjih tempus radionica.

Prvog dana sajma budućim studentima predstavilo se 38 visokošlskih ustanova, dok je naredni dan predviđen za srednje stručne škole, koje će „osmacima“ predstaviti svoje stručne programe i obrazovne profile.

Na jubileju manifestacije valjalo se zahvaliti onima koji su doprineli da sajam obrazovanja preskoči regionalne okvire i postane prepoznatljivost Ćuprije. Posebna zahvalnost upućena je preduzeću Eurolin iz Paraćina, koje je svih ovih godina besplatno prevozilo učenike na sajam, a specijalne plakete dodeljene su mr Ninoslavu Eriću, predsedniku SO Ćuprija, dr Ivanu Dojčinoviću, profesoru Fizičkog fakulteta iz Beograda i dr Stevanu Jokiću, profesoru Prirodno-matematičkog fakulteta iz Kragujevca.

Zahvaljujući se na priznanju koje je doživeo kao veliku privilegiju, Ninoslav Erić je istakao da lokalna vlast u Ćupriji podržava sajam obrazovanja i NOU tim „jer onaj ko promoviše obrazovanje promoviše i razvoj“.

„Jedan od temeljnih principa razvoja opštine je ulaganje u obrazovanje i poboljšanje materijalnih uslova u školama. Drugi temeljni postulat je da mladim ljudima, koji završe škole i fakultete, omogućimo da što pre dođu do posla“, zaključio je Erić.