Према незваничним резултатима које смо добили из Општинске изборне комисије, у Ћуприји је на јучерашњи референдум изашло 6 202 грађана са бирачким правом, док је комисија установила да је било 6 139 важеђих листића.
„ЗА“ је гласало 3 743 гласача (60,97%), док је „НЕ“ заокружило 2 396 грађана (39,03%).
Рецимо и то да је у општини Ћуприја укупно 28 810 грађана уписано у изводе из бирачког списка.
Посланици су претпоследњег дана 2021. године усвојили Акт о промени Устава Србије, Уставни закон за спровођење Акта о промени Устава и Одлуку о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава, чиме су се стекли услови да председник Скупштине Србије Ивица Дачић нешто касније истог дана распише референдум о Уставу који ће бити одржан у недељу, 16. јануара, у времену од 7 до 20 часова.
Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Тог дана оваплотио се Исус Христос и постао човек. Празнује се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
Домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“ Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.
На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица (новца), колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај!“.
Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек који на Божић, и за целу наредну годину, доноси срећу у кућу.
Рано ујутро на Божић, после свете литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, па кадионицу преда неком млађем који кади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се „Оче наш“. Кад се молитва заврши, приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.
Поштовани грађани,
Остављамо иза нас годину пуну изазова, упркос којима смо – заједно са вама – успели да направимо видан искорак у жељеном смеру, те с пуним правом можемо да кажемо како је општина Ћуприја сада лепше и боље место за живот него што је то била 31. децембра 2020. године.
Без намере да вас оптерећујемо у ове предновогодишње часе, само ћемо подсетити да је у 2021. направљен видан помак у изградњи индустријске, комуналне и спортске инфраструктуре, а да су приходи у нашој заједничкој каси – буџету општине – били рекордни у години на измаку – близу 1,2 милијарде динара.
Овај тренд стварања услова за квалитетнији живот у нашој заједници наставићемо и у наредној години. Ту дилеме нема. Оно што је искључиво на вама је да искористите могућности које вам се пружају и да на тај начин досегнете идеал личне среће или, боље рећи, да му се приближите у 2022. години.
Драги суграђани,
Желимо вам пре свега добро здравље и срећу, да будете остварени и окружени љубављу у предстојећој години.
Срећна Нова година!
Ваша Општина Ћуприја.
Последњу овогодишњу седницу општинске владе одредили су финансијски планови индиректних буџетских корисника. Како су одборници Скупштине општине Ћуприја усвојили буџет за наредну годину, чланови Општинског већа годину су закључили са одлукама о средствима које сеоске месне заједнице, школе и установе планирају за остваривање активности у наредној години. Једногласно су прихваћени финансијски планови Музеја „Хореум Марги-Равно, Туристичке организације, ПУ “Дечија радост“, ОШ“Ђура Јакшић“, Техничке школе, Медицинске школе, ОШ „Вук Караџић“, Гимназије, месних заједница Сење, Церница, Жировница, Остриковац, Кованица, Јовац-Дворица, Бигреница, Кованица, Паљане-Иванковац, Вирине, Супска, Исаково, Мијатовац, Старо Село, Крушар, ОШ“13 октобар“, Установе културе, ОМШ “Душан Сковран“, библиотеке „Душан Матић“ и СРЦ „Ада“.
После финансијских планова, пред већницима се нашао предлог расподеле средстава намењених спорту. Близу 23 милиона динара, колико је предвиђено за финансирање аматерског, рекреативног, школског и предшколског спорта у општини, утрошиће се за програме свих клубова и спортских удружења на територији општине. Општинска комисија за спорт, која је и утврдила предлог расподеле, руководила се правилником и програмима које су спортске организације доставиле, а чланови Већа су својим решењима овакав предлог једногласно подржали.
Нинослав Ерић, председник Скупштине општине Ћуприја и Јовица Антић, председник Општине Ћуприја, били су домаћини новинарима на традиционалној предновогодишњој конференцији за медије.
Сумирајући резултате рада локалне самоуправе у 2021. години, Нинослав Ерић је нагласио да Општина крај године дочекује са реализацијом буџета од близу 1,2 милијарде, што је три пута више него десетак година раније. Томе је допринело, пре свега, „пуњење“ буџета из реалних прихода. Само у овој години фабрике СМП “Аутомотиве“ и „Фека“ отвориле су радна места за 650 радника. Наредне године инвестициона пажња биће посвећена уређењу града, па ће Ћуприја да добије два нова трга, који ће бити део јединствене и ексклузивне пешачке зоне. Истовремено, подвукао је Ерић, започеће реконструкција тротоара у Улици цара Лазара, која ће у наредним годинама да буде један од најлепших булевара у овом делу Србије.
Говорећи о инфраструктурним радовима, Ерић је потенцирао реконструкцију регионалног пута ка Деспотовцу, вредну 983 милиона динара, као и изградњу главне саобраћајнице у Индустријској зони „Добричево“. Обе ове инвестиције финансираће држава Србија.
Излагање о инвестицијама у 2022. години, председник Скупштине општине Ћуприја завршио је најавом о значајном инвеститору који ће наредне године да дође у Ћуприју. Реч је о фирми „Нингбо корели тек“ која планира изградњу производног погона укупне површине од 10 хиљада квадратних метара.
Јовица Антић, председник Општине Ћуприја, у свом излагању новинарима истакао је да је у текућој години било много изазова, али и да су, поред тога, остварени импозантни резултати. Годину која долази Антић је описао као годину у којој ће се показати сва оправданост улагања у инвестициону инфраструктуру.
Конференција за новинаре завршена је новогодишњим честиткама и жељама оба председника да новинари Поморавља у наредној години остваре боље резулатте и на личном и пословном плану.
Дискусију о најважнијем питању локалне самоуправе – буџету за наредну годину – отворио је председник Скупштине општине Нинослав Ерић инфорамцијом да је на неколико дана пред крај године извршење буџета у овој години премашило милијарду и 180 милиона и да је реализација три пута повећана у односу на 2013. годину. За наредни буџет Ерић је рекао да је, као и овогодишњи, развојни, у коме ће централно место имати инвестиције на функционалном и естетском уређењу града.
Тако ће простор код некадашњег „Меркатора“ да буде реконструисан као један од централних градских тргова и део велике пешачке зоне, док ће Карађорђева улица добити пешачка острва. Наредне године ће на месту некадашње Касине, пошто су коначно решени имовинско-правни односи, да буде изграђен нови трг са декоративном фонтаном који ће носити и адекватно име -„Сећање на Нато агресију“. Улица цара Лазара једна је од најпрометнијих градских саобраћајница, а наредне године, како подвлачи Ерић, почеће реконструкција тротоара, као прва фаза претварања ове улице у централни градски булевар.
Говорећи о магистралним саобраћајницама и важним улицама изван самог града, председник скупштине је апострофирао две. За комплетну реконструкцију регионалног пута Ћуприја – Деспотовац, држава је издвојила 980 милиона динара, а радови почињу већ почетком наредне године. Овај пут ће бити веза и са фабриком СМП аутомотив, али и новом саобраћајницом у индустријској зони која ће такође бити изграђена догодине.
Капиталне инвестиције, подвукао је Ерић, не могу да буду финансиране без помоћи државе, па Ћуприја и наредних година може да очекује велике трансфере „јер има припремљене пројекте за готово пет милијарди динара“. Наравно, најзначајнија је реконструкција Опште болнице где би радови, по најавама из Министарства финансија, могли да почну половином идуће године, али и више од 300 милиона динара „тешка“ реконструкција Основне школе „13 октобар“.
Новина у наредном буџету су средства за награђивање најбољих ученика и студената јер је императив локалне самоуправе да се помогне најбољим ученицима да заврше школовање, а онда и да се врате у свој град, закључио је своје излагање председник Скупштине општине Ћуприја у вези са пројектованим буџетом за 2022.
Након ове тачке која је усвојена одборничком већином, без много дискусија усвојене су и одлуке о накнадама за коришење јавних површина, ревизија стамбене стратегије општине, одлуке о усклађивању локалних административних такси и накнада, допуне одлука о јавним паркиралиштима, измене Кадровског плана, правобранилаштва,буџетске инспекције Општинске управе и интерне ревизије Општине Ћуприја. Одлукама о отуђењу градског грађевинског земљишта, изменама Плана главне регулације за насеље Супска и изборима школских одбора Техничке школе и Гимназије, одборници Скупштине опоштине Ћуприја завршили су овогодишњи рад.
У организацији Спортског савеза Ћуприје, синоћ су, у Дому омладине “Синђелић” у Ћуприји, проглашени најбољи спортисти, спортски колективи и спортски радници општине Ћуприја у 2021. години.
Најбољи спортиста у 2021. години очекивано је атлетичар „Мораве“ Алекса Томић, између осталог и јуниорски првак Балкана на 1500 метара, најбоља спортискиња је његова клупска колегиница Ива Арсенијевић, док је награда за најбољег тренера ове године отишла у руке Драгана Здравковића.
Рукометни клуб “Раднички” је најбољи спортски колектив у години на измаку, док је један од најперспективнијих европских фудбалских судија, интернационалац са ФИФА значком, 28-годишњи Ћупричанин Милош Милановић, најбољи спортиста ван територије општине Ћуприја.
Најуспешнији наставник/професор у области физичке културе је Властимир Стојиљковић, професор Гимназије, која је проглашена и за најбољу школу у домену школског спорта у 2021. години. Овогодишњу доминацију најстарије ћупријске средње школе као образовне институције која је и у спорту постигла одличне резултате, потврдио је и Алекса Милановић, најбољи школски спортиста ове године..
Награде за животно дело ове године додељене су Анти Нонићу, Добрици Матићу и постхумно легендарној Вери Николић.
Отварајући дискусију о томе како ће се локална самоуправа финансирати у наредној години, председник Општине Ћуприја Јовица Антић је рекао да је буџет пројектован као развојни и да се заснива на реалним изворима.
„Општина Ћуприја је конкурисала за пројекат „Радно-окупациона терапија“ јер смо препознали потребу деце која су у дневном боравку да имају неку врсту радне окупације. Данас смо овде на Новогодишњем базару, где су изложени радови деце која су учествовала у пројекту у последња два-три месеца. Базар је продајног карактера, а средства која се буду сакупила, користиће овој деци да купе материјал и све што им треба да би наставили радну терапију“, рекла је помоћница председника Општине Ћуприја Јадранка Ђорђевић на отварању Новогодишњег базара и додала како су младим корисницима дневног боравка Центра за социјални рад у овом пројекту придодати и ученици Основне школе „Вук Караџић“.
Подсетимо, Швајцарска владина агенција SWISS PRO финансирала је пројекат „Радно-окупациона терапија“, у коме је учествовало петнаест деце из Ћуприје. Општина Ћуприја је, иначе, већ реализовала низ пројекта у сарадњи са организацијама цивилног друштва, Канцеларијом Уједињених нација за пројектне услуге и Сталном конференцијом градова и општина а један од њих је интензивирање активности деце са посебним потребама. У овај пројекат активно су укључени Центар за социјални рад и Општина Ћуприја.