Vesti

Poziv za dobrovoljno služenje vojnog roka

Ministarstvo odbrane uputilo je poziv svim državljanima Republike Srbije starosti od 19 do 30 godina, koji žele da obuku uniformu Vojske Srbije, da se prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka sa oružjem. Poziv za prijavu je otvoren tokom čitave godine, a do kraja novembra traje prijavljivanje za decembarski uputni rok.

Prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka i vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire moguće je podneti u svim filijalama Pošte Srbije, na portalu e-uprave kao i u centrima Ministarstva odbrane – nekadašnjim vojnim odsecima.

Mladići i devojke koji se odluče da dobrovoljno služe vojni rok u stroju Vojske Srbije, pored mogućnosti da steknu nove veštine, upoznaju se sa savremenim naoružanjem i vojnom opremom, primaće i mesečnu platu u iznosu oko 38.000 dinara, biće im obezbeđene naknade putnih troškova, zdravstveno osiguranje, smeštaj, ishrana, kao i vojna odeća i obuća. Takođe, nakon odsluženja vojnog roka, zainteresovanim mladićima i devojkama pruža se mogućnost da odmah stupe u profesionalnu vojnu službu u Vojsci Srbije po ubrzanoj proceduri.

Svi zainteresovani detaljne informacije u vezi sa uslovima i postupkom prijavljivanja za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije u 2022. godini mogu da dobiju u centrima Ministarstva odbrane u svojim opštinama i na sledećem linku: https://www.mod.gov.rs/cir/18092/javni-oglas-za-prijavu-kandidata-za-dobrovoljno-sluzenje-vojnog-roka-sa-oruzjem-18092.

Obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu

U Srbiji i širom sveta nizom manifestacija danas od 11 sati obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu.

Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u 11.00 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Ceremonija povodom obeležavanja 104. godišnjice Dana primirja, koju su predvodili predsednik Opštine Jovica Antić i njegov zamenik Vladimir Vasiljević, u Ćupriji je održana u centru grada, kod Spomenika poginulim i umrlim u ratovima 1912-1918.

Održana 80. sednica Opštinskog veća

Odluka predviđa načine učešća građana u donošenju akata lokalne samouprave. Na javnim raspravama, koje mogu biti organizovane elektronski ili u formi otvorenog sastanka, građani, organizacije i udruženja iznose svoje predloge i sugestije o svim pitanjima funkcinisanja lokalne zajednice. Odluka utvrđuje obaveznost javnih rasprava kada su na dnevnom redu temeljni akti.

Opširnije ..

Agencija za bezbednost saobraćaja: Subvencionisane dodele zaštitnih ramova za upotrebljavani traktor

Sva fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane dodele zaštitnih ramova za upotrebljavani traktor, zaključno sa 30. novembrom 2022. godine, mogu da podnesu zahtev Agenciji za bezbednost saobraćaja za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama za upotrebljavani traktor.

Subvencionisana dodela ramova vršiće se za sledeće modele traktora: IMT 533, IMT 539, IMT 540, IMT 542, IMT 549

Sadržaj poziva za podnošenje zahteva za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama za upotrebljavani traktor sa informacijama o načinu podnošenja, rokovima za podnošenje i potrebnoj dokumentaciji, možete da preuzmete na linku: https://www.abs.gov.rs/sr/obavestenja/javni-poziv-za-podnosenje-zahteva-za-subvencionisanu-dodelu-zastitnog–rama-za-upotrebljavani-traktor

Asfaltiranje Ulice vojvode Mišića u Batincu, do kraja nedelje mehanizacija i u selu Virine

Građevinska sezona još uvek traje, a prema rečima Dejana Ristića, direktora JKP “Ravno 2014.”, dok vremenski uslovi budu dozvoljavali, izvodiće se planirani radovi na izgradnji i rekonstrukciji putne infrastrukture u selima opštine Ćuprija.
Novim slojem asfalta u dužini od 200 metara presvučena je središnja deonica Ulice vojvode Mišića u Batincu, a do kraja nedelje asfaltiranje se nastavlja u selu Virine.

“U toku je izrada projektno tehničke dokumentacije za još tri ulice u Batincu koje će biti asfaltirane u toku naredne godine. Pored ovoga, u toku ove godine, privedeni su kraju radovi na sanaciji nekategorisanih puteva u nekoliko ćuprijskih sela. Opština Ćuprija intenzivno radi u skladu sa planiranim aktivnostima na uređenju grada, putne infrastrukture i podizanju kvaliteta života u selima. Sve dosadašnje aktivnosti realizovane su u saradnji sa meštanima i savetima mesnih zajednica, koji su dostavili planove i predložene investicije, a one su bile uvrštene i realizovane tokom ove građevinske sezone. U tom pravcu nastavićemo i naredne godine“, izjavio je za TV „Pomoravlje“ direktor Ristić.

Finansijer i ovog posla je Opština Ćuprija, dok je zadužen za praćenje realizacije projekta bilo Javno komunalno preduzeće „Ravno 2014“, ujedno i naručilac radova.

Ninoslav Erić: „Rekonstrukcija puta za Despotovac jedan od prioriteta“

Putari PZP „Kragujevac“ vredno rade na rekonstrukciji državnog puta II A reda Ćuprija-Despotovac, na deonici od nadvožnjaka preko auto-puta do skretanja za Ivankovac. Lepo vreme pogoduje putarskim poslovima, te su predviđanja da će rekonstrukcija ove državne saobraćajnice kroz ćuprijsku opštinu da bude završena kako je i planirano – za otprilike mesec dana. Radove na trenutno najvažnijem projektu koji se realizuje na teritoriji opštine Ćuprija danas je obišao Ninoslav Erić, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Ćuprija.

„Osim rehabilitacije puta Ćuprija-Senje i Senje-Sisevac, prioritet opštine Ćuprija bila je i rekonstrukcija puta Ćuprija-Despotovac. Nama je ovo važno zato što nam je industrijska zona od 500 hektara pored ovog državnog puta. Vrednost investicije iznosi milijardu i dvadeset miliona dinara, izvođač je PZP „Kragujevac“, a ukupna dužina je 21 kilometar i 440 metara. Rekonstrukcija ovog puta veoma je važna ne samo za naše Ćupričane, za meštane Virina, Paljana, Ivankovca, Bigrenice, nego i za Despotovčane, koji su u velikoj meri okrenuti ka Ćupriji“, istakao je Ninoslav Erić.

Rukovodilac RJ Izgradnja u PZP Kragujevac Milan Slović ističe da putari ovde primenjuju nov način asfaltiranja sa cementnom stabilizacijom ispod habajućeg sloja asfalta, a što se tiče dinamikeizvođenja radova, inženjer Slović kaže da će do subote da bude završena deonica do skretanja za Ivankovac, a da će do kraja novembra radnici PZP Kragujevac završiti deo puta u dužini od 10,5 kilometara, do Virina.

U Senju održani Miholjski susreti sela

Pod patronatom Ministarstva za brigu o selu i Opštine Ćuprija, pretposlednjeg dana „miholjskog“ oktobra u Senju su održani drugi po redu Miholjski susreti sela. Takmičenje sela čiji krajnji cilj nikako nije ko će biti ukupni pobednik, već koliko će mladih ljudi učestovati u „susretima“, i ove godine je opravdao očekivanja organizatora. Mladi iz Krušara, Virina, Mijatovca, Supske, Jovca, Ivankovca i domaćina Senja nadmetali su se u slikanju seoskih motiva, stonom tenisu, šahu, kazivanju poezije i, razumljivo, u poznavanju narodnog stvaralaštva. Svako od pojedinačnih takmičenje imalo je svoje pobednike, svi učesnici nagrađeni su zahvalnicama, ali je najveću ocenu dobio „lajt motiv“ Miholjskih susreta – druženje i razmena iskustava mladih opštine.

Većina njih srešće se i naredne godine na Miholjskim susretima, a deo vremena između toga potrošiće da se još bolje pripreme. Stariji su tu da im savetima pomognu i dočaraju vreme kada se sav društveni život sela merio učešćem na suretima sela. Namera organizatora da kroz energiju mladih selu udahne novi život, polako dobija svoj oblik. Za drugu godinu organizovanja Miholjski susreti sela su opravdali svoje postojanje.

Počela školica sporta

Sportski savez Ćuprije šestu godinu za redom organizuje besplatnu školicu sporta. Novu sezonu upisalo je 40 mališana uzrasta od 4 do 7 godina.

Osnovni program školice sporta čine treninzi dva puta nedeljno u trajanju od po 60 minuta, koji su usmereni na razvoj motoričkih sposobnosti dece, njihove koordinacije, agilnosti, okretnosti, ravnoteže, osećaja položaja u prostoru, kao i pozitivnih psihološko-socijoloških karakteristika.

Takođe jedan od osnovnih zadataka školice je stvaranje interesovanja i ljubavi prema zdravom životu i sportu.

Treninzi će biti održavani, u zavisnosti od vremenskih prilika, na novim terenima u Sokolskom domu, Hali sportova “Ada”, gradskom stadionu i u parku na Slavijia, a koordinatorka školice i ove godine je profesorka fizičkog vaspitanja Snežana Jovanović.

Danas se navršavaju 104 godine od oslobođenja Ćuprije u Velikom ratu: Da slavimo i nikada ne zaboravimo besmrtna dela palih ratnika

Pomenom i polaganjem venaca na spomenik palim borcima u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918 godine, obeležene su 104 godine od oslobođenja Ćuprije u Prvom svetskom ratu. Vence su položili predsednik Opštine Ćuprija Jovica Antić, delegacija Vojske Srbije i predstavnici ćuprijskog SUBNOR-a.

Istoričar Stefan Stamenković, direktor Ustanove kulture „Ćuprija“, podsetio je da je Srbija, srazmerno broju stanovnika, u Prvom svetskom ratu podnela najveće žrtve, a da je samo oslobađanje Ćuprije izvedeno brzo i bez velikog otpora neprijatelja.

„U ranim jutarnjim časovima 25. oktobra 1918. godine, na južnom kraju varoši, pojavila se prethodnica Moravske divizije Prve srpske armije. Njom je komandovao pomoćni potpukovnik Pešić, koji je na raspolaganju imao jedan bataljon i jednu poljsku bateriju sa svega četiri topa. Jedini otpor neprijateljska vojska je pružila na južnom obodu varoši, kod Poljoprivredne škole (današnje Tehničke škole, prim. autora) i Fabrike šećera. Posle savladavanja neprijatelja, prethodnica potpukovnika Pešića ušla je u Ćupriju u podne i za manje od sat vremena izašla na severnu stranu, do Morave, čime je Ćuprija konačno, posle skoro tri godine, dočekala slobodu“, istakao je Stamenković, dodavši kako je u Ćupriji i bližoj okolini, prema navodima Arčibalda Rajsa, tokom celokupnog trajanja rata ubijeno oko 200 ljudi, ali da je broj stradalih vojnika sa teritorije ćuprijske opštine daleko veći. Neki su kosti, podvukao je Stefan Stamenković, ostavili na Ceru, neki na Kolubari i Drini, Kajmakčalanu i Bitolju, mnogi u albanskim gudurama i na Krfu a neki na povratku kući.

„Imena 216 ćuprijskih palih ratnika koja se nalaze na spomeniku palim ratnicima u Prvom svetskom ratu, podsećaju nas na obavezu da njihova besmrtna dela slavimo i nikada ne zaboravimo”, zaključio je Stamenković.

Pomen poginulim i umrlim ratnicima služio je starešina Crkve Svetog Đorđa u Ćupriji protojerej Rajko Rajković, uz sasluženje bratstva Crkve Svetog Đorđa.

Danas otežano vodosnabdevanje Ćuprije

Zbog zamene glavnog ventila na zajedničkom vodovodu sa Paraćinom, danas će iz pravca izvorišta „Sveta Petka“ da bude obustavljena isporuka vode ka Ćupriji.

Iz tog razloga, kako javljaju iz JKP „Ravno 2014“, biće otežano vodosnabdevanje grada, dok će pojedini delovi Ćuprije tokom celog dana biti bez vode.

Normalizacija vodosnabdevanjem se očekuje u večernjim satima.