Dragoslav Mihailović, sigurno najpoznatiji Ćupričanin, rođen je na današnji dan 1930. godine. Mihailović je u širim okvirima najpoznatiji kao pisac – po mnogima je i najveći srpski prozni pisac – ali je svojim delanjem zaslužio i istaknuto mesto među scenaristima i dramaturzima.
Kao jedan od oblika vršnjačkog nasilja, digitalno nasilje nije vidljivo golim okom, ne ostavlja vidljive znakove povreda, modrice, ožiljke ili znakove pomoću kojih roditelj, staratelj ili bilo koja druga osoba od poverenja može da primeti da je dete žrtva vršnjačkog nasilja. Međutim, ovakvo nasilje veoma je zastupljeno i izuzetno opasno.
Ipak, jedan od najtežih oblika digitalnog ugrožavanja bezbednosti dece jesu kriminalne aktivnosti: krađa identiteta i informacija, pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje, istakla je danas u Jovcu na predavanju o bezbednosti dece i mladih na internetu Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Iako je 13 godina donja granica za otvaranje profila na većini društvenih mreža, samo troje od pedesetoro dece uzrasta od 12 do 14 godina, koji su prisustvovali današnjem predavanju u Jovcu, nema Instagram, Fejsbuk ili Tok Tok. Trećina od njih na internetu provodi više od tri sata igrajući igrice. Na pitanje da li njihovi roditelji znaju da oni imaju profile na društvenim mrežama, polovina je odgovorila potvrdno.
Važno je da deca shvate da sa ovim problemima ne mogu da se sama izbore. Poverenje koje roditelji moraju da izgrade sa decom i stalna edukacija, ključ je rešenja ovo problema koji sve više uzima maha.
Žrtva digitalnog nasilja obavezno treba da potraži pomoć od osobe kojoj veruje (roditelja, staratelja, bliskog člana porodice ili neke druge odrasle osobe) a može da se obrati na besplatan broj telefona 19833, gde će da dobije savet kako da reši problem, poručila je na kraju predavanja Emina Beković.
Prema obaveštenju koje je iz Vojne pošte 9932 stiglo u Opštinsku upravu opštine Ćuprija, u četvrtak, 17. novembra, od 12 do 15 časova demineri će uništavati neeksplodirana ubojna sredstva u zoni: Paraćinske utrine, naselje „7. juli“, Karađorđevo brdo – jezero Vezirovac.
Za vreme akcije uništavanja biće zatvoren za saobraćaj nekategorisani put od naselja „7. jul“ do jezera na Vezirovcu, a Vojska Srbije u obaveštenju upućuje molbu da se stanovništvo i stoka iz ovog opasnog područja evakuišu pre početka uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Granice opasnog područja biće obeležene velikim crvenim barjacima, a na prilaznim putevima biće postavljeni stražari, čije se komande moraju bezuslovno poštovati.
Završetak uništenja označiće se skidanjem crvenih barjaka i povlačenjem stražara.
Ujedno, Vojska Srbije upozorava stanovništvo da je najstrože zabranjeno svako prikupljanje i diranje nerasprsnutih zrna i njihovih delova, jer je to opasno po život. Pri nailasku na takva zrna svako lice je dužno da o tome odmah obavesti najbliže organe policije ili najbližu Komandu Vojske Srbije.
Vojska Srbije neće snositi odgovornost za nesrećne slučajeve koji mogu nastati diranjem nerasprsnutih zrna i njihovih delova, kao ni za štetu po ljude i stoku koji bi mogli da se nađu u reonu aktivnosti u četvrtak od 12 do 15 sati, zaključuje se u obaveštenju Vojne pošte 9932 Vojske Srbije.
Javnim časom pod simboličnim nazivom „Put iz Njegoševe 3“, koji je održala profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Antić, danas je u Narodnoj biblioteci „Dušan Matić“ obeležen predstojeći 92. rođendan akademika Dragoslava Mihailovića, Ćupričanina i sigurno najvećeg živog srpskog romanopisca i pripovedača.
„Čizmaši“, „Kad su cvetale tikve“, „Frede, laku noć“ i „Petrijin venac“ odavno spadaju u srpsku proznu klasiku, a što se tiče ćuprijske čitalačke publike, najtraženije delo u biblioteci „Dušan Matić“, kako je to istakla i direktorka biblioteke Ljiljana Đorđević, već duže je Mihailovićev roman „Gori Morava“.
Govoreći o stvaralaštvu istaknutog akademika Dragoslava Mihailovića, profesorka Vesna Antić je istakla da joj je namera je bila vrlo jednostavna, a to je „da kažem da mi imamo živog pisca koji je rođen u Ćupriji, koji se tu školovao i koji je uvek i u svakom trenutku sa ponosom pominjao svoju Ćupriju“ i da je zato ovaj javni čas nazvala “Put iz Njegoševe 3”, jer je Dragoslav Mihailović upravo odatle započeo životno putovanje.
„Dragoslav Mihailović je sa 17 godina ostao potpuno sam, i ta Njegoševa 3 zato ima tu težinu, a druga njegova nesreća je da sa 19 godina ode na Goli otok, gde je proveo 15 meseci, posle čega njegov život nije bio nimalo lak”, istakla je profesorka Antić i dodala da se, budući da nije mogao da se zaposli, posvetio litaraturi.
Dragoslav Mihailović rođen je 17. novembra 1930. godine, u Ćupriji, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju, a potom i Filozofski fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Mihailović je jedan od najpoznatih i najčitanijih srpskih pisaca, romansijer, scenarista, dramaturg, a redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a 2020. godine, uručena mu je “Velika nagrada Ivo Andrić” za životno delo.
U prostorijama Crvenog krsta Ćuprija održana je redovna novembarska akcija dobrovoljnog davanja krvi, koja se organizuje u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Niš. Ovog puta prikupljeno je nešto manje od 50 jedinica krvi, a doktor Petar Stojanović iz Zavoda za transfuziju krvi Niš istakao je da su trenutne zalihe krvi u Zavodu stabilne, ali da je uvek neophodno da dobrovoljnih davalaca bude što više.
“Svi davaoci krvi su dobrodošli, pogotovo oni sa negativnim RH faktorom, odnosno krv davaoca koji odgovara svima“, podvukao je doktor Stojanović.
Procedura da se upišete na listu dobrovoljnih davalaca krvi krajnje je jednostavna. Potrebno je da odvojite samo 20 minuta vremena, obavite kraći lekarski pregled i davanjem krvi date doprinos u obezbeđivanju stabilnih zaliha ove dragocene tečnosti.
Ministarstvo odbrane uputilo je poziv svim državljanima Republike Srbije starosti od 19 do 30 godina, koji žele da obuku uniformu Vojske Srbije, da se prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka sa oružjem. Poziv za prijavu je otvoren tokom čitave godine, a do kraja novembra traje prijavljivanje za decembarski uputni rok.
Prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka i vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire moguće je podneti u svim filijalama Pošte Srbije, na portalu e-uprave kao i u centrima Ministarstva odbrane – nekadašnjim vojnim odsecima.
Mladići i devojke koji se odluče da dobrovoljno služe vojni rok u stroju Vojske Srbije, pored mogućnosti da steknu nove veštine, upoznaju se sa savremenim naoružanjem i vojnom opremom, primaće i mesečnu platu u iznosu oko 38.000 dinara, biće im obezbeđene naknade putnih troškova, zdravstveno osiguranje, smeštaj, ishrana, kao i vojna odeća i obuća. Takođe, nakon odsluženja vojnog roka, zainteresovanim mladićima i devojkama pruža se mogućnost da odmah stupe u profesionalnu vojnu službu u Vojsci Srbije po ubrzanoj proceduri.
Svi zainteresovani detaljne informacije u vezi sa uslovima i postupkom prijavljivanja za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije u 2022. godini mogu da dobiju u centrima Ministarstva odbrane u svojim opštinama i na sledećem linku: https://www.mod.gov.rs/cir/18092/javni-oglas-za-prijavu-kandidata-za-dobrovoljno-sluzenje-vojnog-roka-sa-oruzjem-18092.
U Srbiji i širom sveta nizom manifestacija danas od 11 sati obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu.
Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u 11.00 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Ceremonija povodom obeležavanja 104. godišnjice Dana primirja, koju su predvodili predsednik Opštine Jovica Antić i njegov zamenik Vladimir Vasiljević, u Ćupriji je održana u centru grada, kod Spomenika poginulim i umrlim u ratovima 1912-1918.
Odluka predviđa načine učešća građana u donošenju akata lokalne samouprave. Na javnim raspravama, koje mogu biti organizovane elektronski ili u formi otvorenog sastanka, građani, organizacije i udruženja iznose svoje predloge i sugestije o svim pitanjima funkcinisanja lokalne zajednice. Odluka utvrđuje obaveznost javnih rasprava kada su na dnevnom redu temeljni akti.
Sva fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane dodele zaštitnih ramova za upotrebljavani traktor, zaključno sa 30. novembrom 2022. godine, mogu da podnesu zahtev Agenciji za bezbednost saobraćaja za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama za upotrebljavani traktor.
Subvencionisana dodela ramova vršiće se za sledeće modele traktora: IMT 533, IMT 539, IMT 540, IMT 542, IMT 549
Sadržaj poziva za podnošenje zahteva za subvencionisanu dodelu zaštitnog rama za upotrebljavani traktor sa informacijama o načinu podnošenja, rokovima za podnošenje i potrebnoj dokumentaciji, možete da preuzmete na linku: https://www.abs.gov.rs/sr/obavestenja/javni-poziv-za-podnosenje-zahteva-za-subvencionisanu-dodelu-zastitnog–rama-za-upotrebljavani-traktor
Građevinska sezona još uvek traje, a prema rečima Dejana Ristića, direktora JKP “Ravno 2014.”, dok vremenski uslovi budu dozvoljavali, izvodiće se planirani radovi na izgradnji i rekonstrukciji putne infrastrukture u selima opštine Ćuprija.
Novim slojem asfalta u dužini od 200 metara presvučena je središnja deonica Ulice vojvode Mišića u Batincu, a do kraja nedelje asfaltiranje se nastavlja u selu Virine.
“U toku je izrada projektno tehničke dokumentacije za još tri ulice u Batincu koje će biti asfaltirane u toku naredne godine. Pored ovoga, u toku ove godine, privedeni su kraju radovi na sanaciji nekategorisanih puteva u nekoliko ćuprijskih sela. Opština Ćuprija intenzivno radi u skladu sa planiranim aktivnostima na uređenju grada, putne infrastrukture i podizanju kvaliteta života u selima. Sve dosadašnje aktivnosti realizovane su u saradnji sa meštanima i savetima mesnih zajednica, koji su dostavili planove i predložene investicije, a one su bile uvrštene i realizovane tokom ove građevinske sezone. U tom pravcu nastavićemo i naredne godine“, izjavio je za TV „Pomoravlje“ direktor Ristić.
Finansijer i ovog posla je Opština Ćuprija, dok je zadužen za praćenje realizacije projekta bilo Javno komunalno preduzeće „Ravno 2014“, ujedno i naručilac radova.