Choose language:

Oznaka: maticevi dani

RASPISAN KONKURS ZA KNJIŽEVNU NAGRADU „MATIĆEV ŠAL“

„Matićev šal“, jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Srbiji i ove godine će na završnoj večeri „Matićevih dana“ dobiti neki od mladih poeta za svoju prvu zbirku poezije. Nagrada koja se dodeljuje najboljem mladom pesniku za zbirku poezije izdatu između dve manifestacije „Matićevi dani“, bila je odskočna daska mnogim, sada značajnim imenima srpske i evropske poezije.
„Matićevi dani“, decenijama centralna kulturna manifestacija u opštini, započeti su osamdesetih godina prošlog veka kao omaž Dušanu Matiću, velikanu srpske književnosti i umetnosti uopšte, čoveku koji je u Ćupriji proveo malo vremena, ali dovoljno dugo da se rodnom gradu i Moravi stalno vraća u svojim književnim delima.
Ove godine „Matićevi dani“ će po 41. put ugostiti književnike, kritičare i dramske umetnike, koji će na književnim tribinama i okruglim stolovima govoriti o stvaralaštvu Dušana Matića, ali i o savremenim kretanjima srpske poezije i proze

Vlada Republike Srbije: Od petka trodnevna žalost

Vlada Srbije, povodom jutrošnje tragedije u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, donela je odluku o trodnevnoj žalosti na teritoriji čitave Srbije, počevši od petka, 5. maja, zaključno sa nedeljom, 7. majem.

Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme dana žalosti zastavu Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću.

Radiodifuzne organizacije za informisanje javnosti na teritoriji Republike Srbije, dužne su da u svojim programima, uključujući i emisije namenjene inostranstvu, u dane proglašene žalosti:

1) emituju odluku o proglašenju dana žalosti i o programu njegovog obeležavanja koju donosi nadležni organ Republike Srbije ili telo koje on odredi;

2) obaveste javnost o skupovima sećanja koje povodom dana žalosti organizuju nadležni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede;

3) umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti;

4) usklade detaljnu programsku šemu u vreme dana žalosti.

Novinsko-izdavačke organizacije koje izdaju dnevne novine dužne su da na dan žalosti svoje listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.

U obrazovnim ustanovama dan žalosti obeležava se minutom ćutanja na prvom času nastave, a program nastave muzičkog obrazovanja prilagođava se danu žalosti.

Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti.

Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastava Srbije i sportskih klubova. Pre početka sportske manifestacije, sudija zviždukom pištaljke označava početak i završetak odavanja pošte minutom ćutanja, i prikladnih poruka kojima se odaje pošta nastradalim u nesreći zbog koje je proglašen dan žalosti.

Za vreme dana žalosti je zabranjeno emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.

„Matićev šal“ oko vrata Lazara Bukumirovića

Lazar Bukumirović, student druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ovogodišnji je dobitnik prestižne književne nagrade „Matićev šal“ za prvu knjigu pesama pod nazivom „Udžbenik svakodnevice“, koja je prošle godine objavljena u izdanju Matice srpske, zvanično je saopšteno večeras na završnoj večeri 41. „Matićevih dana“.

„Prema oceni žirija, “Udžbenik svakodnevice” pokazao se kao najzrelija i najzaokruženija pesnička knjiga koja je bila u konkurenciji, knjiga koja ima najveći broj pojedinačno odlično ostvarenih pesama i pokazuje jednu zavidnu zrelost, ne samo pesnika koji obećava, nego i pesnika koji je već u prvoj knjizi pokazao veoma lepe rezultate u svojim pesmama“, istakao je u obrazloženju Gojko Božović, predsednik žirija 41. „Matićevih dana“.

„Nagrada “Matićev šal“ se iz godine u godinu pokazuje kao veoma privlačna za mlade pesnike i zadovoljstvo mi je da kažem da je konkurencija ove godine daleoko bolja u odnosu na nekoliko proteklih godina. Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 32 naslova, od kojih jedan iz Bugarske, i što je još važnije, dobar deo knjiga zaista zadovoljava visoke kriterijume za dobijanje nagrade „Matićev šal“, naročito one koje su ušle u najuži izbor“, nastavio je Božović.

„Pored Lazara Bukumirovića, u najužem izboru za dobitnika nagrade „Matićev šal“ našli su se i Milica Rosić, Lazar Prendović, Aida Camović, Jevrem Nedeljković i Rade Šupić. Primetno je da se pomalja jedna zanimljiva pesnička generacija, za koju smatram da će, bar većina od njih, ostati u poeziji i da ćemo u nekim dolazećim godinama svedočiti njihovom pesničkom razvoju i novim kreativnim ostvarenjima, koja će u poeziju uneti jedan novi, preko potreban senzibilitet, zaključio je Božović.

„U „Udžbeniku svakodnevice“ sam zaista pisao o svemu. Organizovao sam je u cikluse, tako da su neke opšte teme, prema kojima sam organizovao cikluse, svakodnevica, takođe i mitologija koja se remitologizuje, značajni trenuci moje biografije, pisma dragim ljudima sa kojima nažalost nemam više priliku da uživo razgovaram i neki lični prostori slobode, da ih tako nazovem“, rekao je Lazar Bukumirović o svojoj prvoj knjizi, istakavši da mu nagrada „Matićev šal“ mnogo znači i da mu je veoma drago što Ćuprija dokazuje da u kulturi nema velikih i malih gradova.

Podsetimo, nagradu “Matićev šal”, koja se sastoji od ručno pletenog šala, povelje i novčane nagrade, dobija kandidovani mladi pisac za najbolju prvu knjigu pesama koja je objavljena između dve manifestacije „Matićevi dani“.

Inače, na završnoj večeri ovogodišnjih „Matićevih dana“, dodeljene su i nagrade za najbolji umetnički rad na konkursu „Matiću u čast“, kao i nagrade najuspešnijim takmičarima u kvizu “Šta znaš o Matiću” i najboljim pesnicima na susretima ”Teku reke”.

 

Sari Masnikosa nagrada „Matiću u čast“

Večeras je u muzeju otvorena izložba radova koji su učestvovali na konkursu „Matiću u čast“. Prema odluci žirija, najupečatljiviji likovni rad ove godine bio je „Mesto zlata i zla i dobra i zida očaja“ paraćinske umetnice Sare Masnikosa.

Dobitinici je pored otkupne nagrade rada od 100.000 dinara pripao i termin za održavanje samostalne izložbe u izlagačkoj sezoni 2023. godine.

Sara Masnikosa rođena je 1995. u Subotici, a Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo, završila je u klasi profesora Gorana Despotovskog. Noslac je nagrade Fondacije “Mali princ” za vrhunske rezultate u oblasti umetnosti.

Ovog puta na izložbi “Matiću u čast”, koju devetu godinu za redom raspisuje Muzej “Horeum Margi – Ravno”, odlukom umetničkog žirija učestvuje 17 autora sa ukupno 25 radova.

“Moram da priznam da je ovo jedan veoma značajan presek srpske savremene umetnosti autora koji svoju umetnost baziraju na nadrealističkom pristupu“, istakao je za Televiziju „Pomoravlje“ direktor Muzeja „Horeum Margi – Ravno“ Novak Novaković.

Izložba „Matiću u čast“ će u galerijskom prostoru muzeja biti otvorena do 28. septembra.

 

Otvoreni „Matićevi dani“, 41. put

Prvi dan ovogodišnjih Matićevih dana svojim sećanjima na velikog pisca i intelektualca obeležili su glumica i književnica Eva Ras, inače nekadašnja studentkinja Dušana Matića, i dr Dejan Bogdanović, prvi Jugosloven koji je u Teheranu doktorirao na persijskom jeziku, inače sin rođene sestre Matićeve supruge.

“Poznavala sam Dušana Matića i vrlo često bila gost u njegovom domu, u zelenom salonu, gde su se godinama održavale čuvene pričaonice, koje su posećivali umni ljudi tadašnje Srbije, a pre svega književnici i glumci. To su bili časovi slobode o kojoj je Matić toliko govorio, pisao i za kojom je čeznuo”, rekla je Eva Ras.

Eva Ras se na otvaranju 41. Matićevih dana osvrnula i na intervju koji je za list „Borba“ radila sa Matićem u leto 1980. godine. Kako je glumica istakla, Matić je žarko želeo da pročita intervju, koji je trebalo da izlazi feljtonski, ali nije uspeo – smrt ga je sprečila da ostvari taj naum. Ipak, razgovor će ostati kao jedan od retkih koje je Dušan Matić dao za života, a “Pričajte nam o Malarmeu, razgovor sa Dušanom Matićem” Eva Ras je kasnije pretočila i u knjigu.

Inače, bogat program ovogodišnjih „Matićevih dana“ biće nastavljen već danas kada će glumac Miki Damjanović u školi „Dušan Skovran“ od 16 sati da vodi radionicu za recitatore, dok će na istom mestu, od 20 časova, biti izvedena predstava “Čeznem da vam kažem”.

Nedelja je posvećena pesničkom druženju pod nazivom ”Teku reke”, na kome će pored domaćina, članova Književnog kluba “Dušan Matić”, učestvovati i pesnici iz cele Srbije.

U ponedeljak, 12. septembra, dečji pesnik Uroš Petrović družiće se sa osnovcima od 12 sati, dok će stariji učenici osnovnih škola biti u prilici da učestvuju u kvizu „Šta znaš o Matiću”. Nešto kasnije, u 19 sati, u galeriji Muzeja „Horeum Margi – Ravno” biće otvorena izložba radova pristiglih na konkursu „Matiću u čast”.

Centralni deo manifestacije biće održan 13. septembra, kada će, u sali Muzičke škole, u 19 sati biti dodeljena nagrada “Matićevi šal” najuspešnijem mladom piscu za prvu knjigu pesama. Nagrada se sastoji od ručno pletenog šala, povelje i novčane nagrade. Na završnoj svečanosti biće dodeljena i nagrada za najbolji umetnički rad na konkursu „Matiću u čast“, kao i nagrade najuspešnijim takmičarima u kvizu “Šta znaš o Matiću” i najboljim pesnicima na susretima ”Teku reke”. Završnog dana ovogodišnjih „Matićevih dana“ biće održan i okrugli sto – naučni skup o životu i stvaralaštvu Dušana Matića pod nazivom „Uvek prisutni Matić“, koji će u Narodnoj biblioteci u 17 sati okupiti poznavaoce dela velikog mislioca slobode, kako upućeni s pravom nazivaju Dušana Matića.