Вести

„Матићев шал“ око врата Лазара Букумировића

Лазар Букумировић, студент друге године Филозофског факултета у Новом Саду, овогодишњи је добитник престижне књижевне награде „Матићев шал“ за прву књигу песама под називом „Уџбеник свакодневице“, која је прошле године објављена у издању Матице српске, званично је саопштено вечерас на завршној вечери 41. „Матићевих дана“.

„Према оцени жирија, “Уџбеник свакодневице” показао се као најзрелија и најзаокруженија песничка књига која је била у конкуренцији, књига која има највећи број појединачно одлично остварених песама и показује једну завидну зрелост, не само песника који обећава, него и песника који је већ у првој књизи показао веома лепе резултате у својим песмама“, истакао је у образложењу Гојко Божовић, председник жирија 41. „Матићевих дана“.

„Награда “Матићев шал“ се из године у годину показује као веома привлачна за младе песнике и задовољство ми је да кажем да је конкуренција ове године далеоко боља у односу на неколико протеклих година. На овогодишњи конкурс пристигло је 32 наслова, од којих један из Бугарске, и што је још важније, добар део књига заиста задовољава високе критеријуме за добијање награде „Матићев шал“, нарочито оне које су ушле у најужи избор“, наставио је Божовић.

„Поред Лазара Букумировића, у најужем избору за добитника награде „Матићев шал“ нашли су се и Милица Росић, Лазар Прендовић, Аида Цамовић, Јеврем Недељковић и Раде Шупић. Приметно је да се помаља једна занимљива песничка генерација, за коју сматрам да ће, бар већина од њих, остати у поезији и да ћемо у неким долазећим годинама сведочити њиховом песничком развоју и новим креативним остварењима, која ће у поезију унети један нови, преко потребан сензибилитет, закључио је Божовић.

„У „Уџбенику свакодневице“ сам заиста писао о свему. Организовао сам је у циклусе, тако да су неке опште теме, према којима сам организовао циклусе, свакодневица, такође и митологија која се ремитологизује, значајни тренуци моје биографије, писма драгим људима са којима нажалост немам више прилику да уживо разговарам и неки лични простори слободе, да их тако назовем“, рекао је Лазар Букумировић о својој првој књизи, истакавши да му награда „Матићев шал“ много значи и да му је веома драго што Ћуприја доказује да у култури нема великих и малих градова.

Подсетимо, награду “Матићев шал”, која се састоји од ручно плетеног шала, повеље и новчане награде, добија кандидовани млади писац за најбољу прву књигу песама која је објављена између две манифестације „Матићеви дани“.

Иначе, на завршној вечери овогодишњих „Матићевих дана“, додељене су и награде за најбољи уметнички рад на конкурсу „Матићу у част“, као и награде најуспешнијим такмичарима у квизу “Шта знаш о Матићу” и нaјбољим песницима на сусретима ”Теку реке”.

Предложите добитнике признања за Дан општине Ћуприја

Позивају се појединци и институције са територије општине Ћуприја да доставе иницијативе и предлоге о додељивању признања и награда појединцима или институцијама за најзначајнија достигнућа у појединим областима друштвеног живота.

Опширније ..

Сари Масникоса награда „Матићу у част“

Вечерас је у музеју отворена изложба радова који су учествовали на конкурсу „Матићу у част“. Према одлуци жирија, најупечатљивији ликовни рад ове године био је „Место злата и зла и добра и зида очаја“ параћинске уметнице Саре Масникоса.

Добитиници је поред откупне награде рада од 100.000 динара припао и термин за одржавање самосталне изложбе у излагачкој сезони 2023. године.

Сара Масникоса рођена је 1995. у Суботици, а Академију уметности у Новом Саду, смер сликарство, завршила је у класи професора Горана Деспотовског. Нослац је награде Фондације “Мали принц” за врхунске резултате у области уметности.

Овог пута на изложби “Матићу у част”, коју девету годину за редом расписује Музеј “Хореум Марги – Равно”, одлуком уметничког жирија учествује 17 аутора са укупно 25 радова.

“Морам да признам да је ово један веома значајан пресек српске савремене уметности аутора који своју уметност базирају на надреалистичком приступу“, истакао је за Телевизију „Поморавље“ директор Музеја „Хореум Марги – Равно“ Новак Новаковић.

Изложба „Матићу у част“ ће у галеријском простору музеја бити отворена до 28. септембра.

Отворени „Матићеви дани“, 41. пут

Први дан овогодишњих Матићевих дана својим сећањима на великог писца и интелектуалца обележили су глумица и књижевница Ева Рас, иначе некадашња студенткиња Душана Матића, и др Дејан Богдановић, први Југословен који је у Техерану докторирао на персијском језику, иначе син рођене сестре Матићеве супруге.

“Познавала сам Душана Матића и врло често била гост у његовом дому, у зеленом салону, где су се годинама одржавале чувене причаонице, које су посећивали умни људи тадашње Србије, а пре свега књижевници и глумци. То су били часови слободе о којој је Матић толико говорио, писао и за којом је чезнуо”, рекла је Ева Рас.

Ева Рас се на отварању 41. Матићевих дана осврнула и на интервју који је за лист „Борба“ радила са Матићем у лето 1980. године. Како је глумица истакла, Матић је жарко желео да прочита интервју, који је требало да излази фељтонски, али није успео – смрт га је спречила да оствари тај наум. Ипак, разговор ће остати као један од ретких које је Душан Матић дао за живота, а “Причајте нам о Малармеу, разговор са Душаном Матићем” Ева Рас је касније преточила и у књигу.

Иначе, богат програм овогодишњих „Матићевих дана“ биће настављен већ данас када ће глумац Мики Дамјановић у школи „Душан Сковран“ од 16 сати да води радионицу за рецитаторе, док ће на истом месту, од 20 часова, бити изведена представа “Чезнем да вам кажем”.

Недеља је посвећена песничком дружењу под називом ”Теку реке”, на коме ће поред домаћина, чланова Књижевног клуба “Душан Матић”, учествовати и песници из целе Србије.

У понедељак, 12. септембра, дечји песник Урош Петровић дружиће се са основцима од 12 сати, док ће старији ученици основних школа бити у прилици да учествују у квизу „Шта знаш о Матићу”. Нешто касније, у 19 сати, у галерији Музеја „Хореум Марги – Равно” биће отворена изложба радова пристиглих на конкурсу „Матићу у част”.

Централни део манифестације биће одржан 13. септембра, када ће, у сали Музичке школе, у 19 сати бити додељена награда “Матићеви шал” најуспешнијем младом писцу за прву књигу песама. Награда се састоји од ручно плетеног шала, повеље и новчане награде. На завршној свечаности биће додељена и награда за најбољи уметнички рад на конкурсу „Матићу у част“, као и награде најуспешнијим такмичарима у квизу “Шта знаш о Матићу” и нaјбољим песницима на сусретима ”Теку реке”. Завршног дана овогодишњих „Матићевих дана“ биће одржан и округли сто – научни скуп о животу и стваралаштву Душана Матића под називом „Увек присутни Матић“, који ће у Народној библиотеци у 17 сати окупити познаваоце дела великог мислиоца слободе, како упућени с правом називају Душана Матића.

Одржана 75. седница Општинског већа

Дневни ред данашње 75. седнице Општинског већа обиловао је захтевима за изменама финансијских планова, пре свега спортских клубова. Тако су већници усвојили молбе и захтеве да се, у оквиру додељених средстава по програмима за ову годину, дозволе прерасподеле средстава Аеро-клубу, Градском стрељачком клубу „Ћуприја 1887“, ОКК „Ћуприји“, Омладинском атлетском клубу „Морава“, Женском одбојкашком клубу „Равно“, као и фудбалским клубовима „Морава 1918“, Моравац 2015“, „Младост“, „Поморавље 1948“ и „Јединство“.

Већници су дали сагласност и на измену Финансијског плана Туристичке организације Ћуприје, која је, како образлажу у Одељењу финансија, у складу са раније донетим актима.

Измене Финансијског плана Гимназије такође су добиле сагласност Општинског већа. Тражене измене не односе се на средства чији је извор јединица локалне самоуправе.

Што се тиче захтева за одобрење субвенција комуналном предузећу „Равно 2014“, како су известиле стручне службе, средства за субвенционисање ЈКП „Равно“ већ су обезбеђена Одлуком о буџету за 2022. годину, тако да је и овај захтев једногласно подржан од присутних чланова Општинског већа. Додајмо да је ћупријско јавно комунално предузеће предметна средства из субвенција планирало за набавку камиона са платформом за рад на висини.

Већници су донели и Решење о образовању радног тела за подршку подстицајном родитељству, што је у духу споразума који је Општина Ћуприја потписала у Палати Србије 13. јуна ове године на скупу „Отворимо врата, улазе мама и тата“.

Општинско веће именовало је Комисију за спровођење поступка избора симбола општине Ћуприја, што је још један корак у реализацији одлуке којом општина Ћуприја треба да добије нов грб и нову заставу, а већници су данас донели и решење којим је формиран Организациони одбор за обављање послова у вези са организовањем и обележавањем Дана општине Ћуприја.

Чланови Општинског већа, на данашњој 75. седници, једногласни су били и при доношењу Измена плана линијског градског и приградског превоза путника на територији општине Ћуприја. Овим документом промењено је само време поласка на линији Ћуприја – Добричево – Сење, па ће сада аутобуси превозника „Еуро – лин“ из правца Сења уместо у 13:30 полазити у 13 сати. Ова измена донета је на захтев Основне школе „13. октобар“, да би се ученицима из Добричева обезбедила могућност да на време долазе на наставу.

За викенд постављање адресних табли у Крушару и Влашкој

У току је постављање табли и таблица са именима улица и кућним бројевима на територији општине Ћуприја. Овај посао обавља предузеће „REFERENCE PORTFOLIO DIZAJN STUDIO DOO“, а предвиђено је да табле и таблице за предстојећи викенд буду постављане у Крушару и Влашкој.

Из Општинске управе саопштавају да сви они који нису били код својих кућа у време постављања табли и таблица, а желе да их сами поставе, треба да се јаве фирми „Дизајн Студио“ и тамо преузму адресне таблице.

Иначе, предметне табле са називима улица и кућних бројева биће постављане на основу стецификације која је достављена од Репубичког геодетског завода у поступку ажурирања Адресног регистра на територији целе Републике Србије, а овај посао услов је за наставак даљег комуналног и инфраструктурног уређења свих насеља у општини Ћуприја.

Подсетимо још једном да је законска дужност сваког власника непокретности да омогући поставку табле са називом улице и/или таблице са кућним бројем.

Ерић: „Резултати Ердоганове посете ускоро видљиви – нова гринфилд инвестиција у Ћуприји!“

Централни догађај ове седмице за нас свакако је дводневна посета турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Србији. Иако су новинари сусрет два државника – председника Вучића и Ердогана – окарактерисали одредницом дипломатско-политички, он је у великој мери био посвећен оном што претежно утиче на животе такозваног „обичног човека“ – развоју привредних веза, односно економске сарадње између Турске и Србије.

Тако су бројне делегације Турске и Србије, на састанцима који су припремани месецима, у ова два дана потписале чак седам протокола. Ништа мање гласно од ове вести одзвања ехо речи председника Вучића, који је јуче на Српско-турском бизнис форуму, пред 500 привредника и председником Ердоганом, истакао да су „турски привредници добродошли у Србију и да ту могу да се осећају као код своје куће и увек рачунају на помоћ државе“.

Баш као што је то у Ћуприји, могли бисмо да додамо, јер је то, као чињеницу, недвосмислено потврдио и Серкан Куруоглу, генерални менаџер фирме „ФЕКА аутомотив“, који је пред председником Републике Србије Александром Вучићем, народним послаником Нинославом Ерићем, али нешто раније и пред камерама Јавног медијског сервиса, рекао:

„Веома смо задовољни сарадњом са Владом Србије и локалном управом у Ћуприји. Увек када су нам били потребни, изашли су нам у сусрет веома брзо.“

Серкан Куруоглу

Иначе, како смо већ истакли, посета председника Републике Турске припремана је месецима, тако да је бар од пролетос и Нинослав Ерић, народни посланик и председник Скупштине општине Ћуприја, интензивирао своје напоре да централна општина средњег Поморавља добије конкретне користи од ове посете највише делегације Турске. Ти напори Ерића и његовог тима биће крунисани новом гринфилд инвестицијом у Ћуприји – изградњом још једне фабрике компаније ФЕКА.

„Поред ове постојеће, биће изграђена још једна фабрика од седам и по хиљада квадрата, што ће укупно износити 15.000 квадрата. То је за наше Ћупричане врло значајно, наравно и за Параћинце и Јагодинце, јер ће 500 радника да буде запослено у ова два постројења“, истиче народни посланик Нинослав Ерић.

Он подвлачи како ће изградња почети врло брзо, још овог месеца, јер је ФЕКА потписала уговор са Стилантисом (Фијат) о производњи делова за електричне аутомобиле, који ће од 2024. године да буду прављени у Крагујевцу, па ће ново фабричко постројење у Индустријској зони „Минел“ морати да буде завршено септембра наредне године. Ерић на крају додаје и то да је Општина Ћуприја већ обезбедила додатна два хектара за изградњу нове фабрике турског инвеститора.

О добрим, пре свега економским односима Србије и Турске, говори податак да је обим наше трговинске размене превазишао две милијарде долара годишње са тенденцијом повећања,а да турске компаније у Србији запошљавају скоро 10.000 људи. Већ сада је извесно да ће тај број, само у Ћуприји, за нешто више од годину да порасте за 370, колико ће бити новозапослених одмах по завршетку изградње друге фабрике компаније ФЕКА у Индустријској зони „Минел“.

„Матићеви дани“ 41. пут – богат програм у славу великог песника слободе

Традиционална књижевна манифестација „Матићеви дани”, посвећена великану српске књижевности, надреалисти, есејисти, академику и дипломати Душану Матићу (1898–1980), биће одржана у његовој родној Ћуприји од 9. до 13. септембра.

Опширније ..

Одржана 74. седница Општинског већа

Седницу Општинског већа отворио је предлог Одлуке о размени земљишта непосредном погодбом са Црквеном општином Супска. Одлуком којој је претходио споразум са црквеном општином, Општина Ћуприја постаће власник земљишта које ће бити искоришћено за проширење месног гробља. На име разлике у вредности размењеног земљишта, јединица локалне самоуправе ће Црквеној општини Супска исплатити 270 хиљада динара.

Заседање већа настављено је питањима из области урбанизма, а прва наредна тачка односила се на измене Плана генералне регулације насеља Мијатовац. Границе планског подручја су проширене како би се створили услови за изградњу нових пословних објеката. Скори почетак радова на уређењу Улице цара Лазара условио је измене Плана генерелане регулације градског насеља Ћуприја, а чланови већа су овај, као и претходни предлог, једногласно подржали.

Програм суфинансирања енергетске санације на територији општине успешно је настављен и ове године, а Правилник о спровођењу мера енергетске санације предвиђа да, по објављеном јавном позиву, Општинско веће утврди листу директних корисника. Послове на енергетској санацији изводиће осам по различитим програмима изабраних корисника, који су испунили све услове јавног позива.

Избор директних корисника био је увод у наредну тачку – Јавни позив за суфинасирање мера енергетске санације породичних кућа, станова и стамбених зграда. Јавни позив се односи на замену спољне столарије, набавку котлова и инсталација на природни гас или на биомасу, замену постојеће или набавку нове унутрашње инсталације за грејање, набавку топлотних пумпи, набавку соларних колектора. Све ове мере локална самоуправа финансира са 50 одсто укупне инвестиције, а максимално 140 хиљада динара са ПДВ-ом по појединачној пријави.

Седницу су закључили извештаји о степену усклађености планираних и остварених активности јавних предузећа за прво полугође и извештај Спортског савеза о активности спортских друштва и организација општине у прошлој години, као и прихватање Правилника о изменама и допунама Правилника о организацији радних места у Општинској управи, Правобранилаштву, Служби буџетске инспекције и Интерне ревизије општине Ћуприја, што је било условљено потребом усаглашавања са позитивним прописима Републике Србије.

Дечји додатак: Доставите потврде о упису у први разред

Из Одељење за друштвене делатности, привреду и локални економски развој стигло је обавештење у коме се каже да су корисници дечјег додатка у обавези да до 31. октобра 2022. године овом одељењу Општинске управе доставе школске потврде о упису у први разред основне или средње школе.

Доставњаље школских потврда обавезно је и у случају промене школе у односу на предходну школску 2021/22 годину.